Pastir

116

шише. Вероватно многима се догађало, да испита на себи ту незгоду, кад 1е био непослугаан, на Ге учинио неко зло. 1е л’ да Ге ире свега осећао, да му ге нешто тешко на срцу, да му ге непригатно, што 1е учинио хрђаво дело, да ге осећао стид? Тако Ге. Савест му 1е онда Гасно казивала, да 1 е учинио нешто хрђаво. Затим му Ге долазило на памет, да за хрђав поступак наказугу и да њега очеку[е казна за хрђавство, коге ге учинио, да, ге зато страховао, осетио у себи страх. Но гедни се људи одмах ка!у, што су учинили хрђаво дело и жале, што су увредили евошм хрђавим поступком људе, кош су их љубили и бринули се о њима, на одмах признаГу свогу погрешку и моле за опроштађ А други напротив не признаГући да су урадили нешто хрђаво, довиГагу се, да забашуре некако своге ниско дело, како се не би нико сетио, да су они криви — хоће да се сакршу. А ако не могу да сакриГу своГе хрђаво дело, онда се старагу, да се покажу као невини, па да пребаце своГу кривицу на другог. Дакле код Гедних се после хрђавог дела Гавља стид, страх и иокагање ; а код других напротив жеља, да забашуре, да не призна1у, већ да пребаце свогу кривицу на другог. Ово Ге исто било и у души нрвих људи кад згрешише. Савест им Ге одмах напоменула, да су они хрђаво учинили, па их Ге почела узнемиривати: они се стиђаху Гедно од другога. После тога поплаше се од казне и иочну страховати. Овим се прекида срећа, прекида, блаженство. Г1ре им беше душа епокоша, срце весело; а сад се Гавља туга, несноког ство. Но и то Гош ни1е све. Докле им душа беше чиста, невина, дотле им и дела бегаху чиста, света. А сада се и то мења. Душа ге човечша саздана но образу божту и свогства се његова прелшту свагда на њог , као што се зраци сунчани преливагу у води. Кад Ге вода чиста и тиха, онда се и зраци сунчани преливађу у води врло живо. Ако ли 1е вода нечиста или замућена, онда се и сунце одбига неправилно, негасно, — образ сунца потамњухе. Тако 1 е