Pastir

149

ума људског шпе остала без успеха. Силе и закони, кош де!ству1у у овом видљивом свету, већ су више или мање постали познати човеку, и данас служе му као послушна оруђа. Престаде се човек плашити од страховитих по1ава природних, изучивгаи законе, по кошма се они врше. Али човек не задовољава се само знањем закона и сила, коге де!ству1у у овом видљивом свету, већ тежи, да проникне и у таше света духовног. Жеља та покретала ге многе мудраце како старог тако и новог света, да дознаду ту истину, коГа се находи ван лростора и времена. Но узалудна беГаху сва њихова умовања. Границе су постављене самим Богом, докле разум човечиш може допирати, те да постизава предметв) кош се находе око њега. Ван тих граница ум људски престаГе радити. и наступа вера, кога припомаже уму, да постигне и оне истине, коге он ниГе кадар сопственим силама да дозна, као што и каже апостол: кћрок рдзЈ/мћклелтг сокершигиСА кћко/их глдголома вож1и/и2 ко ежс отг нсакласми\г кидил\кш 2 БК 1 ти. (бвр. И—3.) Много Ге до данас било вера међу људма, али нтедна не беташе права и истин ита вера, не даваше човеку те обилате хране духовне за душу његову, не указиваше му достоша пута, кошм треба да иде к моралном савршенству своме. Хедина вера хршнћанска као дело божшег промисла о људма и њиховим моралним потребама потпуно се одазвала на све нужде и потребе бедног рода људског. Она Ге сво1ом високом наравственом иауком показала и достоши пут, по коме човек треба да иде, ако жели савршенства. Истина 1е, да таг п\т нте окићен цвећем већ трњем, он нте широк но узак, и ко хоће да буде прави хришћанин не само по имену, већ на самом делу , то Гест да његов живот и вера буду у потпуноГ сугласности: та1 мора у животу своме идући тим путем к савршенству своме претрпети многе тешке 1аде и несреће, више пута може-бити на томе путу и заплакаће се, па— ко зна — може свршити свог живот не на меко!