Pastir

445

Богогавлења Господњег; а друго — „мало“ коГе се свршуге 1. Августа на празиик происхођења частнога крста, и коГе се може свршавати свагда по потреби или но оцени гдикоих. (У србским крагевима свети се водица на многи мести сваке младе недеље). Обичаг светити воду на Богогавлење постош Гош од први векова христиГанства. 0 њему спомиње Хован Златоуст у свом слову о крштењу Христовом. Он вели: „данас 1е онаГ дан, у ко1и се крстио Господ и осветио Гестаство воде. Ето зашто гош у поноћ на оваг празник сви заитагу воде, и носе кући, и чувагу преко целе године, тако као да Ге вода сад освећена. И зашста имамо Гасни знакова, да се та вода за дуго време не квари, да се данашња вода за Гедну две и често три и више година не мења, и остаге свагда свежа и не покварена, да ге после толиког времена као сад с извора наливена.“‘) Из ових речи види се, какво се чудо збивало над освећеном водом, и да се освећење воде свршавало у поноћ на празник крштења Господњег. Не зна се, да ли се освећивала та вода ради крштења оглашених, као што се види из садашње молитве богогавленског водосвећења, кога Ге Геднака са оном, што се при таши крштења чита, — или као што неки мисле ради кронлења крстилнице, — или наГпосле као и сад ради црквене и домаће потребе. Било сад ма коГе, само се то зна, да се вода богоГавленска особито чувала у цркви, и у известно доба давала под именом „велике агиазме^ (т. г. светиње) онима каГућима се, коги су одлучени били од причешћа светих таГна тела и крви Христове. Доцниге за полу века после Златоуста, наиме у другоГ половини петог века антиохиски иатриГарх Петар ГноФеГ, иначе Фуллон увео Ге обичаГ свр-

') Овде 1е пре кратког времена живмо иеки Хован М.фковић, познат под именом : ћир Хање. Он 1е имао 30 стакала од 30 година богоГавленеке воде, и кад су људи после смртп његове из оног стакла, у ком Ге вода 30 год. стагала, пили, бнла ге чиста и евежа, као с нзвора.