Pastir

536

Мухагаеданска вера. (Наставак.) Трећи, догмат — то Ге вера у алкоран , као књигу божанственог откровења. Алкоран 1е по речма Мухамеда био од постања света и чувао се на седмом небу. У њему су написане божиге наредбе и сви догађаш прошлости, садашњости и будућности. Аранђео Гаврило донео 1е препис алкорана на прво небо, а затим од времена на време, према разним околностима и потребама, откривао Ге Мухамеду његов садржаг. И будући се сматра да Ге све то сам Алах говорио, то се у сваком стиху алкорана прво лице употребљава у множини , на прилику: „ми посласмо теби књигу иетине; она садржи у свог чистоћи оно свето писмо, коге смо ми открили гош пре тебе.“ Из ових речи види се да Мухамед не сматра себе за лице ко1е Ге хтело да створи какву нову веру. Ово се 1ош гасниге даге видети из ових његових речи: „Ми веруГемо веру Аврама православног, кош не беше идолопоклоник. Ми веруГемо у Бога и у оно што 1е он открио нама и Авраму и Исмашлу и Исаку и Хакову и његовом нлемену — у оно, што ге Господ открио МоГсиГу и Исусу и пророцима.*) Алкоран поштуГу Мухамеданци као натветшу књигу, као ми наше Геванђеље. Сваки од њих има у свош1 кући у лепом повезу и накиту ту књигу. Натпис на корици гла си: „да се недотакне до њега ко Ге нечист и неверник; А она1 кош има право читати га, нека га чита али да га не држи ииже по1аса.“ Они се и заклињу у алкоран, а ио њему разбирагу и шта ће бити у напред. Отворе наприлику алкоран иа на оноГ страни, кога ге случашо исиала, броге писмена К и Ш. Ако изађе К више него ли Ш , онда рачунагу да ге добро, а то зато, што се кежр (т. Г. добро) започиње с писменом к. Ако ли изађе више ///, онда сматрагу за рђав знак, 1ер се шарр (рђаво) започиње с писменом Ш. *) Уљмана, адкоран отр. 14. .