Pastir

648

оци босанеки а особито бан Кулин, ње држалн, па су Ге уз то лавно закриљавали и помагали гог у евему, без икаквих препрека од стране народа. Сва усиљавања католицизма да Гу искорене била су узалудна, будући су римски легати гоњећи њу насртали у исто време и на народну цркву и тиме Гош већма народ дражили и против себе подизали. На сваки начин, борба ова католицизма с црквом босанеком и богомилима имала ге ужасне посљедице не само за цркву, већ и за матергнално стање Босне. Рим и Запад шпе се задовољавао тиме, што 1е непрестано заметао кавгу и завађао Гужне Словене међу собом — не, они су хтели да их еасвим сатру и потамане, па Да би нм то изашло за руком, папе су с знаком • рста у руци ненрестано дизали целе области и наиадали као љута зверад на Словене а особито на Босну, као шпелабшу и наћмање заштићену. Овака религигозна гоњена у Босни, продужавала су се негде внше а негде мање у застопце готово еваки дан до саме пропасти њене. Особито су се у њима цоказали као жестоки гониоци Францишканци у VIII. в. кош нпсу знали за никаку другу светињу осим папске буле. Али по оно! староГ пословици коха говори да „прнтиснуто Гаче, све навише скаче “ и богомили негледаГући на толика усиљавања и Фанатички •— крвожедна гонења римске куриге, шш су задуго владали у Босни. Сам силни Душан са свошм свештенством шне им могао ништа донде, док их само време шпе искореинло и еасвим истисло из БоснеШта ге нахносле било с народном црквом и у каквом се стању она налазида у то време? Положа! њен био Ге здраво жалостан. Сгедне стране во1ена римска нропаганда, а с друге богомили сасвим ге унизе и раздвоГе од народа. — После неког времена (1520, г.) она подпадне под власт Пећског патртара и сасвим се преобрази. д$дћ и строппикб губе од тог доба своГе значење и место њино заузимље духовништво нравославне сриске цркве. Неколицина из заоетавших енископа цркве босанске нреместе свогу столицу