Pastir

пеха, а у другом видио се знатан успех. Сви знамо какви људи заузимаху катедру у богословиш пре 3 — 4 године. Ту беше опште познат и чувен наш књижевник АлимпиГе Васиљевић; ту беше врли и нигда незаборављени архимандрит Никанор Зисић, па и други, и други. Зар то небеГаху људи, кош евошм лекдиГама и понашањем даваху живот богословиЈи ? Нзихова вештина, њихов начин предавања могао Ге задобити сваког слушаоца. Они не само да су били свесни свог предмета, него су умели таГ предмет, ту науку предмета, тако рећи набити у главу ученику. А ко Ге те људе избрао био и одредио за наставнике богословима ? Зар нше то онаг, на кога нага писац Н. гледа с онаквим неповерењем?.. Па где су сад ти људи? Где су... сви знамо где су. Но да ли их тамо оспрати наша нагвиша д. власт, или се нађе кога друга споредна сила? Да, наша наГвиша дух. власт не стош сад према богословиш у оним правима у кошма беше блаженепочивши Митрополит Петар. ВБена су права према том заводу ограничена, као што су и у многим другим случашма. Наша богословига, као и све другешколеу Србиш стош сад под врховном управом министарства просвете. А у том министарству просвете беше до скоро Гедно лице, коге се богаше просвете и учених људи, као ђаво крста, коме мало беше безграничне власти над другим учебним заводима световним, већ узе под своГу апсолутну руку неограничену влас и над богословишм, па хтеде и на њу, као и на велику школу, да удари седам апокалипских иечати и да Ге тако држи до страшнога суда божигег Што се тиче оне ирнметбе, да се Гош у нашог богословиш предаге отрцана историГа Смарагдова, а неће да се уведе за учебну књигу историга Бошковића, кога се може успоредити с нагбољим историГама западне научености, ми имамо приметити само ово: да и наша натвиша духовна влас не мисли друкче о историш Бошковића него непознати