Pastir

351

остало човечанство благосиљало. природа његова не би се обновила благодаћу, и ум његов не би постао сосудом одкровења. Дух Иеусов учинио 1 е њега великим, и благословеним. НиГедан од апостола нте тако Гасно одељавао старе поретке од нових као што 1 е ап. Павле. Старо 1е прошло , и све Ге иостало ново. Ове речи бегаху девизом његовог живота, и с тог гледишта он разулшеваше хришћанство и исто ри1у целога света. Ово ново — било 1е одкриће благодати. Оно ге учинило њега новим човеком. Пре он тражаше у ФарисеГству, и у тачном испуњавању закона оправдање пред Богом, и мира свошг души, али то неналазаше; на овом истом путу он Ге поетао врагом Бога и гонитељем Христовим. Он Ге признао, да га Ге на овом пагубном и клизавом путу спасла милост божија и таква лјилост коГа се ретко коме указуГе. Из овог сопственог опита, произишло Ге сво богословствовање апостола Павла. Живот његов од ово доба иосвећен беше проповедању о благодати ко1а беше противупол >женост закону. За ову истину, он Ге водио страшну борбу. Била 1е велика нартаГа међу члановима саме цркве, ко1а шћадиГаше да задржи хришћанство у пределима [удегства и кад би ова нартаГа победила, то хришћанство морало би нредстављати собом лудешку секту. Ап. Павле уништио 1е ту иартају, и сиаеао 1е велики значал хришћанства у васцелом свету. У овом се саетош његова велика заслуга. Премда 1 е он умрво доста рано (било му ле 60. год. кад 1 е претрпио мученичку смрт у Риму.) али ге он испунио оно зашто Ге и призван. — Мисао 1 е његова победила. На римском престолу тада белаше Нерон ко> 1 е беше суђено да иснуни велики задатак у будућем, но он 1е савр шено извратио еволу природу. Он 1е попрскан крвљу матере своге, т. I. убио 1 е матер, а тако исто и свог учитеља Сенеку. Будалаштво, сластољубље и зверска нарав беЈаху главним цртама његовог живота. У његово време, Рим се Џ