Pastir

350

пламеним духом, све посланице испуњење су дубоком ревношћу, непоколебљивом вером и истинском љубављу. То 1е све она истина о Исусу Христу ко1у 1е он свагда проповедао али с друге — нове стране. То су оне високе речи ко 1 е излазаху од срца и ко!е смо мн слушали у његовим посланицима, али су молитве његове свагда нове. Апостол Павле уздиже нас на високо гледиште свемирне историге, и тим самим, као по невољи принуђава да много пространте обазревамо путове божеске и човечанске, и Гарким боГама црта пред нама слику како 1 е се развшало човечанство. Апостол Павле, први написа крупним словима ту науку ко1у ми називамо философишм историге, ову царску науку, ко1а се обрађуге Гош од времена хелдерових и Ленсингових. Он нам Ге представио борбу против духа лажних закона и ронства. Богатство мисли, здрава ло^ика, и ораторски тон давале су могућност ап. Павлу, те 1е он устању био покренути и нашежниге осећаге срца кад Ге певао хваду љубави; нико ни1е певао лепше и прекрасшпе. Он говори с ФилипиГцима тако лепо, тако ласкаво и нежно, да ге само мати или отац у стању тако с децом сво1ом говорити; он нежно зове Тимотта, — онако као што отац пред последњим часом призивље сина свог да му шш Гедаред погледа у очи и да му да свог родитељски благослов. Незна човек чему пре да се чуди чита1ући његове посланице, дал енерђиш, или пуноћи ума, или богаству и нежности чуства. Све ове црте, не даде Павлу само Гедна природа, већ и благодат божига почивала 1е на њему. Бог 1е њега наградио оволиким даровима за то, што Ге он од самог рођења избран био слугом божишм. Без тога, не би било никакве користи: Павле ге прошао земљу и градове па му се не би ни чуло име нити би му остало трага. Може бити да би он оставио славно име у талмуду, но у том случаГу , не би га *) То су била два ФндоеоФа. Сљеду1е додатак.