Pisci i knjige VII

92 писци И КЊИГЕ

дичевића, деведесетих година сви млади имитовали су псевдо-хексаметар Војислава Илића, у последње време имитују се једанаестерци и | дванаестерци Г. Г. јована Дучића и Милана Ракића. Г. Вељко Петровић има оригиналнију строфу, и у Родољубивим Песмама он се враћа старинској, нешто прилагођеној строфи, као што његови осмерци и александринци имају ако не нове, а оно бар новије комбинације стопа. Али ако је његов стих оригиналнији, он је прилично занемарен, врло често тврд, угласт, неправилан. Има у његовој поезији доста метричких грешака, које су прави „камени спотицања“.

Али те примедбе у погледу форме су само једна жеља за будућност. Песник који има толико садржаја, јаких мисли и осећаја, умеће наћи прикладнога израза, у толико пре што је цела наша поезија у погледу форме далеко дотерала. Нити је Г. Петровић у годинама када се може говорити о њему као о младом таленту који обећава, нити је ова његова друга књига стихова само једно обећање. Песме као што су: Нови Аншеј, Кад сељак умире, Ауе Мапа, Жена, Машере, Те очи... Паук, Репатица, такве песме могао је испевати само израђен песник од снажног талента.

Последњих година Г. Вељко Петровић се све више обраћа новели. Ми до сада од њега имамо цео један низ приповедака из. живота српског грађанског сталежа у Јужној Угарској, где је никла и развила се наша