Pisci i knjige VII

ДВЕ ЖЕНСКЕ КЊИГЕ

Исидора Секулић: Сапушници. Издање С.Б. Цвијановића, 1913.

Милица Јанковић (Л. Михајловић): Исповесши. Издање С. Б. Цвијановића, 1913.

Жене које пишу нису новина у српској —

књижевности, или боље рећи у српској библиографији. Почевши од „славеносербске списатељице и гражданке Арадкиње“, „Еустахије от Арсич, рождене Цинцић“, која је почела писати још 1814, читав је низ жена које су се огледале у књижевном раду. Неколике од њих занимљиве су као личности, тако Милица Стојадиновић Србкиња и Драга Дејановић; неке од њих, као Г-ђа Јелена Димитријевић, показивале су у своме писању и извесних књижевних особина. Али жене праве књижевнице јављају се тек у најновије доба: у поезији Г-ђа Даница Марковић, и сада, у прози, Г-ђице Исидора Секулић и Милица Јанковић.

И Г-ђица Секулић и Г-ђица Јанковић јавиле су се последњих година, и то у Сргском књижевном Гласнику, и сада, готово у исти мах, изилазе са првим својим књигама. И ако се оне јако разликују по својој