Podgorac

10

СПТодсораи,

СЕЋАЊЕ НА САВИНДАН

А знао је снег да падне

до појаса. Да стегне мраз.

И скоро увек, те ноћи хладне,

када ми се нос следи

ин суза низ образ.

ушушкан брижљивом мајчином руком, дрхтећи као врабац, као сеница, пробијајући се кроз сметове с муком, ногу укочених и хладних као леденица.

У то јутро хладно, завејано, грозно..., увек на данашњи дан-на Свеца,

већ од куће преслишавам се:

"Ко удара тако позно...2",

а глас ми залеђен јеца.

И Растка видим где пртином,

стиснутом између два брда.

жури у манастир обавијен -тишином,

у зеленилу Свете Горе. да

се пресвуче из царских у монашке одоре. И ореол видим око дечакове главе.

Срце ми трепери-топи се иње.

И народ видим: Како га већ тада славе. И Хиландар пре свога почетка

и све светогорске манастире.

Ево. и мени неко отвара врата храма,

не као Растку у време позно.

Рецитујем. Брижно ме гледа мајка Лица сва избраздана,

као да ми помаже-по сећању пребира,

док прати мој глас: "Ко удара тако

позно

у тишини мира"

Док рецитујем прозеблим гласом

и слушам свој глас у еху сводова храма, замишљам: Немања тера коње касом

у потрази за сином по светогорским црквама. И видим: Цела дворска свита

дошла да га врати у царске дворе.

И опет Растка видим како у ћелију хита да обуче монашке одоре.

Завршавам. А све ми било стварно. Узимам нафору н славско жито

Од свештеника, молећи се да живи трајно српски народ светосавског лика.

Милан ИВАНОВИЋ

УСПодторац,' Карађорђева 114/23 Осечина

оесвевовсовевесњеосовсововосввеовессососовевеосевосововевовевовесеососовевовевовеововевовесввовесеевовевовевевеввесевевовевевовевевевевевеве ве вене вевеено

Фељтон, други део

Село Остружањ се налази на обалама Остружањске реке, док је највише кућа по благим косама око ушћа Остружањске реке у Јадар. Већа узвишења села су: Шарамповине, К. брдо. Кокорава, Вучак и Инђирово брдо.

Предање каже да је село добило име Остружањ на исти начин као и Осечина наводно је овим селима пролазила куга и једно је "острусла“. а друго 'осекла“, те по Остружањ и Осечина носе име.

Село је богато изворима и скоро да их има под сваким брдом. Ти извори нису јаки и често пресушују. те сељаци закопавају бунаре у долини Остружањске реке или у јаругама испод кућа. Већи извори села су: Арамбашина вода. Чесма, Вучак, Смиљанића бунар, док је највећи водоток села Остружањска река која долази од Лопатња и тамо је звана Лопатањска река. У Остружањску реку улива се поток Вучак који долази с јужне стране села изнад Лопатња, и поток који извире испод Шарампова.

У селу су најбоље оранице у долини Остружањске реке. односно на обалама ове реке. У брдима села земље су лоше и само уз добро натирање могу понети већи род. Пашњаци су највише изнад кућа до Лопатња и по благим косама појединих брда.

У селу је најбоља шума око извора АХрамбашина вода где је највише и има. Остружањ има и појединачних забрана са јаком шумом који су у власништву већих задруга.

Село је разбијеног типа и куће се налазе под џематима,. а они су издвојени један од другог од 50 до 500 м.

На левој обали Остружањске реке налазе се: Стевановићи (15 к), а на Кривом брду. јужно од њих су: Петровићи, Арсеновићи, Лазићи и Марковићи (32 куће), Антонићи (4 к), Настићи (3 к), Зељићи (1 к). Уз јаругу Вучак и његов поток, а на десној страни његовој до сеоске шуме су: Бајићи (6 к), Глигорићи (5 к). Лукићи (2 к), Спасојевићи (5 к). Радојичићи (3 к). Према овима на левој страни долине су: Тешановићи (10 к), Павловићи (1 к). Гачићи (7 к). Ђурђевићи (4 к). На десној обали реке налазе се: Хаџићи (14 к), Милошеввићи (5 к). Чобићи (2 к), Веселиновићи (2 к), Вујановићи (Смиљанићи и Ивановићи), укупно 10 к.

Село Остружањ има доста задруга, а највеће су: Мвановића 2, Стевановића 1, Глигорића 1, Антонића 1, Арсеновића 1. Ове задруге имају свака преко 25 укућана, а остале мање, по 20 укућана.

Остружањ нема староседелаца као ни оближња Осечина. Разлог томе су близина града Сокола одакле су Турци често нападали, пљачкали подгорска села, одводили робље и чинили злодела, па су старије породице одлазиле са ових терена, исељавале се.

томе

Поводом осам векова Хиландара

ЈА ЗНАМ

"Ја знам ко сам по звону што са задужбина немањићких пева." Јер звоно то буди у мени жуборе Мораве на чијим |обалама тополе сањају нежна слетања летом уморених птица. Жуборе којима су се воденице радовале некад и стада, и орачи што су погаче топле ломили у хладу брестова док су се бразде пушиле и чекале пољупце једрих зрна. Ја знам ко сам и по џесми у којој се златне токе смеју на момачким доламима и ђул мирише, и мајка каже: "Немој, сине, говорити криво... боље ти је изгубити главу, него своју огрешити душу... " По песми у којој се не зна да л' то сија звезда или узда на коњу Ивановом, да л' то пева Милош или вила за облаком. По јабуци

КО САМ

петровачи и видовчици трави што се од заласка до изласка сунца купа у чаши за јутарње видовданско умивање. По рајачким косидбама и косовским ранама, по каленићком и милешевском анђелу и стотинама анђела са стотине фресака јер је "инат њихов лепи у углу усана наших" и бол наш неисказан у очима њиховим... По балванима са слика Милића од Мачве. По Савиним залеђеним стазама на којима су "пашчад пуштена, а камење везано". По Десанкиним нпокошеним и васкрслим ливадама и небеским портама и зовиним свиралама - ја знам ко сам.

Љубинка СТЕВАНОВИЋ

ОСТРУЖАЊ

30. јануар 1999.

Живан Ј. ГРУЈИЧИЋ

Најстарији део села је био на брду Вучак где се данас налазе потомци најстаријих досељеника. Породице - оснивачи села Остружња су Арсеновићи досељени у почетку Првог аустроугарског рата од племена Пипера у Црној Гори. Они су нашли уточиште крај староседелаца на Кривом брду и Вучаку. али су се убрзо староседеоци иселили низ Јадар. у нижа села у Мачву, а неки су и замрли. На почетку ХУП| века ту више није било ни једне староседелачке породице. Арсеновићима су близак род: Петровићи. Марковићи, Антонићи, Настићи, Зељићи и Бајићи. Арсеновићима су род и Лазићи чији је предак Стеван јуначки погинуо у бици на брду Шарампов у Остружњу 1806. године. Укупно их има 46 кућа и славе св. Архангела Михаила.

Породица Хаџића, чији се Хаџи-Милош доселио из

родоначелник Бихора у Старој Србији у исто време када и Арсеновићи из Лелића. Хаџи-Милош је био манастирски ђак

који се на Светој Гори атоској спремао за свештеника, али пошто му је жена умрла млада. није могао да се запопи. Тај Хаџи-

Милош је умро у селу и споменик му се налази у Вујановића гробљу, где се на њему једва познају писмена да је умро 1697. године. ХаџиМилошеви потомци су Хаџићи и Милошевићи. има их 19 кућа и славе св. Јована.

За живота Хаџи-Милоша у село су се доселила 2 брата: Вујан и Јаков из Пиве у Херцеговини и населили се крај Хаџије: њих је данас под општим презименом Вујановићи (иначе Ивановићи, Бркићи, Смиљанићи, Вујановићи) 10 кућа и славе св. Јована. Вујановића данас у Звезду. Врелу. Туларима. Калиновцу, В. Бошњаку у ПосавоТамнави Нешто пре Кочине Крајине сишли су из Вишесаве до Бајине Баште Тешановићи и населили се крај Лазића; њих је 29 кућа. а са њима су у блиском сродству: Глигорићи. Лукићи, Спасојевићи, Радојичићи и Ђурђевићи. славе св. Архангела Михаила.

Када и Тешановићи, у село Остружањ је дошла јака хајдучка породица Стевановића, протерана с Дуба у Округу ужичком. Из ове породице је чувени хајдук Ђорђе (некадашњи фрајкор који је био у фрајкорској чети познатог четовиђе Вука Исаковића). Хајдук Ђорђе Стевановић погинуо је јуначки у бици код манастира Чокешине. Родоначелници Стевановића су три брата од којих Ђорђе као хајдук није био ожењен. Њих има 15 кућа и славе св. Архангела Михаила.

У Првом устанку у Остружањ су дошли Чобићи, Веселиновићи и Гачићи из села Цикота у Јадру и поделили се у две групе, где су се једни населили у Вујановиће, други у Лазиће. Све три породице су од једног братства и расељавале су се; има их [1 кућа, славе св. Архангела Михаила.

Породицу Павловића и Тешановића населио је брат трговац из Шапца на свом имању. Они славе св. Јована и потичу из Горњих Кошаља у Округу подрињском.

Остружањ је према попису Ваљевске епархије 1735. год. имао 22 дома, а по харачким тефтерима 1818. године 36 домова са 46 породица и 103 харачка лица.

Остружањци се највише баве земљорадњом и воћарством и гаје доста стоке.

има

ИСПРАВКА У прошлом "Подгорцу“, у првом делу фељтона, поткрала се једна грешка. Уместо "српске" одштампано је "арапске православне вере“. Извињавамо се читаоцима и аутору. Редакција