Podgorac

Подсораи,

У сусрет јубилеју

ВЕК ЗЕМЉОРАДНИЧКОГ ЗАДРУГАРСТВА

Прва земљорадничка задру-

га на подручју Општине Осечина основана је у Лопатњу

Њен први председник био је свештеник Зарија Протић. Четири и по деценије након

формирања прве земљорадничке задруге у Немачкој у Вранову код Смедерева

(29.03.1894) основана је земљорадничка Србији.

Прва земљорадничка задруга у ваљевском крају основана је 1897. године у тамнавском селу Лончанику.

Према писању Др Момчила Исића у књизи "Сељаштво ваљевске области 1929 - 1941" земљорадничко задругарство у овом крају најспорије се развијало у Шодгорском срезу, односно на подручју садашње општине Осечина. Чини нам се то и нормалним јер је на том простору и било највише ситних поседа, џа се и најдуже задржала институција породичних задруга. Поред тога та територија била је подељена између три среза: Подгорског у

прва задруга у

Ваљевском, Азбуковачког и Рађевског у Подрињском округу. Наравно, не треба

губити из вида ни чињеницу да је у то време била слабо развијена путна мрежа и да се тешко долазило до већих места па и значајних информација. Прва земљорадничка задру-

га "на подручју данашње ошштине Осечина основана је 21. марта (899. године у Лопатњу. Учињено је то на основу одредаба закона о земљорадничким ин занатли-

јским задругама, а названа је Лопатањска земљорадничка задруга. Образована је по основу неограничене одговорности и сви њени задругари солидарно су одговарали за преузете обавезе. Приликом оснивања задрузи су приступила 22 мештанина и тако стекли статус њених првих задругара. Већ 31. марта 1899. године она је учлањена у Главни савез српских земљорадничких задруга, а 20. јуна 1899. године уведена је у судски задружни регистар код Ваљевског првостепеног суда, под редним бројем 4.

Задруга у Лопатњу имала је следеће задатке: 1. да својим задругарима који заслужују кредит и који су кадри да врате што им се повери, набави потребан новац и даје у облику позајмице за њихове пољопривредне послове; 2. да буди н шири свест о штедњи међу сво-

јим задругарима и да прима штеднионичке улоге. како од задругара тако и од других лица: 3. да приправља и помаже оснивање посебних задруга. које ће: а) набављати својим задругарима средства за посебну или заједничку употребу. као: пољопривредне справе, семена, саднице., стоку итд; 6) набављати својим средствима за потрошњу разне робе, као: со, гас, зејтин, опанке и све остале намирнице; В) заједнички прерађивати и заједнички продавати своје пољопривредне производе н све израђевине. ЈРРИСКЕ НОВИНЕ, Београд, бр.167, од 30. јула 1899. год, стр. 5/

Још на оснивачкој скупштини изабрани су први органи ове задруге. У Управном одбору били су: свештеник – Зарија – Протић /председник/, Александар Јанчић, Милош Мирић,

Миладин Ћосић и Драгић 1. Живановић /чланови/. Надзорни одбор сачињавали су: Влајко М. Ђорђевић /председник/, Бошко Томић, Митар Анђелић, Шавле | Јанчић ни Спасоје Поповић /чланову. Дужност првог задружног секретара и благајника обављао је Тоша Ј. Живановић. /|ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА, Београд, бр. 3/4, од априла 1899, стр. 194 и 195/ 3

Нема довољно сачуваних писаних трагова о раду ове задруге да би се могле давати потпуније и одређеније оцене о њеном пословању. Међутим, постоје индиције да је добро стартовала. О томе сведоче следећи подаци. Већ 30. јула 1899. године она је имала 32 задругара, значи десет пута више него приликом оснивања. Том приликом је имала: 4 позајмице у износу од 90 динара; намештаја и прибора у врености од 36,15 динара и 9,50 динара у каси. У то време располагала је са 93 динара сталних ни 6 динара обичних улога. Захваљујући _ доброј организацији ин газдинском пословању она је још тада забележила вишак прихода од 80 _ динара. /ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА, Београд, бр. 7/8, од августа 1899. године/

(Ове позитивне тенденције у пословању још више су дошле до изражаја у наредној години. Дана 31. децембра 1900. године она је имала 24 позајмице у износу "од 833,25 динара; намештаја и опреме у вредности од 87620 динара: у резервном фонду 12,20 динара, а у

Феб ено е нео о

.еееее а ое«

СИ И И

бео ов бвее нон ва а

Хиландар“ север

> део конака

каси 42,05 динара. Њени основни улози тада су износили 836,10 динара, а обични 27,90 динара. Зна се да је још 30. јуна те године Лопатањска земљорадничка задруга имала сопствени тријер Но.2. Солидни резултати пословања и све већи број услуга које је ова задруга пружала подстакли су нова учлањења, па је она на крају своје друге пословне године имала 44 задругара. /|ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА, Београд, бр. 7/8. од августа 190: кодине/ Постоје подаци да би тај број био још већи да није дошао до изражаја проблем окупљања и сарадње

људи из различитих Политичких партија. Захваљујући користи коју

су мештани добијали од своје задруге овде су, нема сумње, дубоки корени земљорадничког задругарства. Зато и не чуди што све до данашњих дана у овом селу постоји земљорадничка · задруга. Истина, у међувремену овде су осниване и мање више успешно радиле и неке друге задруге, као што су: Друга лопатањска земљорадничка кредитна задруга, осно-

вана 3. октобра 1926. године и Лопатањска земљорадничко набављачка задруга, основана

током 1933. године, а вероватно и још неке.

Пошто је досадашња задруга одиграла важну улогу у развоју ни уређењу села, а нарочито побољшању квалитета живљења у њему, надамо се

да ће садашња задруга уз помоћ _ месне заједнице и општине с" смоћи снаге да обележи овај јубилеј вредан

пажње. Он је утолико значајнији ако се има на уму да је тон стогодишњица земљорадничког задругарства у _ осечинској општини. Могла би то бити добра прилика да се свестранније сагледа историјат задругарства у овом селу, па и шире, а нарочито велика инспирација за бржи и снажнији развој земљорадничког задругарства у том крају. За добробит наших села и сељака!

Милорад РАДОЈЧИЋ

пене не ево еоо ови вена ео на оннневан ен нвааа не

30. јануар 1999.

ка ИВАНОВИЋ)

вене не.

СВЕ НАС ЈЕ МАЊЕ

оее вео ееоо о.

У оквиру припрема за : редовни попис становништва : (2001. г.), наредне године

обавиће се пробно сагледавање бројног стања у нашој држави. али многи Подаци већ сада указују да је у општини (Осечина настављен пад броја житеља, што је био случај и приликом неколико претходних пописа.

На такав закључак указује чињеница да је ове године надлежној ошштинској служби за _ остваривања _ законских права за опрему новорођенчета поднето само 80 захтева, а претходне године скоро дупло више-137. Затим. на почетку ове школске године у матичну школу у Осечини и њена издвојена одељења у Баставу, Белотићу, Горњем Црниљеву, Драгијевици, Комирићу, Лопатњу, Остружњу, Плушцу ни Сирдији укупно је примљено 113 ђака првака, док је. рецимо, пре 10 година уписано 147 ученика у први разред. Коначно, и поглед у бирачки спнасак општине доказује да се број становника смањује. Пре годину дана било је 12951. за референдум од 24. априла ове године 12919, а тренутно је у јединствени (бирачки списак уписано 12851 лице.

поое сео а о о осе сео о ово зе

ПОВРАЋАЈ ИМОВИНЕ

Од укупно 306 захтева за враћање одузете имовине по ПЗФ ни конфискацијом због неизвршених обавеза из принудног откупа пољопривредних производа у општини Осечина до сада је правоснажно решено чак 290 предмета, а пред општинском Комисијом задуженом за за исправљање готово полувековне неправде остало је још само 16 нерешених захтева.

Бивши власници или њихови правни следбеници у већини случајева (где год је то : било могуће) добили су своју : бившу имовину или одговара! јуће земљиште (у 223 случаја), док је мањем броју (57) пред: ложена новчана надокнада.