Podgorac
~
30. јануар 1999.
Да се боље упознамо: Вукашин Трифуновић из Туђина
ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА ·
Ту, око нас, живе сасвим обични људи какав је и Вукашин — Трифуновић из Туђина. Али, његов живот није био обичан. Као ратни заробљеник, а млад човек, ухашпен је од стране Немаца и одведен у злогласни логор Аушвиц, где је остао пет година. Још неко време је служио жШвабе“ да би се поново вратио у своје родно село.
Наставак живота је био неприметан. Радио је на малом
ОСАМДЕСЕТ БУНАРА
више него-осамдесет бунара. Ишао је у земљу до 40 метара дубине, све док до воде не дође. Негде је она била ближа површини, а негде се копало дубоко кроз стене. Нађена вода је била његова радост и радост породица за које је копао. У томе му је најчешће помагао комшија Милоје Мијанловић, који одавно није међу живима. Посебна радост Вукашина Трифуновића, чувеног бунарџи-
је, био је ископани војни бунар у Сарајеву На плочи тог бунара, у свежем бетону, исписано сје Његово име. Исписано је да се памти!
Осамдесет година-осамдесет бунара је биланс, богами и податак вредан сваке пажње. Зато се надамо да ће ова мала прича бити још једно велико хвала вредном Вулу, да ће младе подсетити да ту око њих живе и раде на први поглед обични, али по свом делу јединствени људи.
Вукашин Трифуновић
пољопривредном имању, а убрзо је почео да копа бунаре. Овим опасним послом се бавио
скоро тридесет година и за то време ископао ни мање ни
Обрад ПАВЛОВИЋ
Весело за божићне празнике
НЕМА СЛАВЕ БЕЗ БОЖИЋА
Божић је један од највећих хришћанских празника. Пре ни после њега има још доста празника, који су повезани са Божићем: Бадњи дан, Богојављење, Свети Јован, Свети Сава н други.
Божић је празник породице. Родбина и најближи су у прилици да се за тај дан провеселе, да заједно једу и пију, да се радују. Тако је одувек, а тако је било и ове године на целој територији наше општине.
У свим богомољама је била велика посета верника, а у Осечини су многи службу обавили пред црквом, јер унутра није било места. Слична слика је виђена и пред другим црквама.
У ПЕКАРИ, УОЧИ БОЖИЋА: И пред (снимио: Зоран НИНИЋ
Значајно је истаћи да и поред доста тешке економске ситуације, велике незапослености и нередовних примања, у скоро сваком домаћинству се пекла и јела печеница. Мирис свежег печења се ширио на све стране, а тај мирис је, сви кажу, посебан. Православци умеју да буду весели и онда када им је најтеже. Славље које је владало у свим домаћинствима у ошштини Осечина за Божић о томе најбоље говори. Божић је највећи православни празник увек био и остао, па није наодмет да се овом приликом сетимо и Његошевих речи: "Нема дана без очнога вида, нити славе без Божића.“
фуруном "гужва" )
СТодтораи, 5
ДАР БОЖЈИ ИЛИ ЧУДО ПРИРОДЕ: Церово дрво у каменичкој цркви (снимио Зоран Нинић)
Ту, близу нас
СВЕТАЦ МЕЂУ ГОДОВИМА
У Доњој Каменици, која припада ваљевској ошнитини, а њена црква посвећена Светом Николи подгорском парохијском намесништву са седиштем у Осечини, два дана пред Божић (на Туциндан) догодило се нешто необично и заиста несвакидашње.
Приликом цепања церовог кладића за огрев, ветеринарски техничар Саша Милосављевић је међу годовима посеченог дрвета угледао лик свеца. Прекрстио се, унео пањић у кућу, показао га родитељима, фамилији, комшијама. Одмах је позван свештеник Чедомир Симић, па онда намесник Михаило Радивојевић, протојереј-ставросфор из Осечине. О свему је упознат и епископ г. Лаврентије, владика Шабачко-ваљевске епархије. У указаном лику сви су препознали поштованог свеца, чувеног чудотворца и исцелитеља Светог Василија Острошког. Верници из пеле Подгорине, а убрзо н из читаве Србије свакодневно долазе у Каменицу да се лично увере у оно што су многи медији објавили, а црква ову појаву не жели да преувеличава
-Дрво са ликом свеца пренето је у цркву да се види шта ће даље бити, јер како је и г. владика рекао, ако је то знамење од Бога, онда ће се то већ на свој начин појаснити, а ако је у питању дело природе, онда ће, можда, и ишчезнути када се дрво осуши-чули смо од протојереја Михаила Радивојевића.
Д. САВИЋ
Лоша година за пчеларе
АМА
На редовној Годишњој скушштини Пчеларског друштва "Браћа Недић" из Осечине, која је одржана 14. јануара, приликом сумирања резултата из претходне године, пчелари су дошли до једнодушног закључка да тако лошу годину за пчеларство не памте ни најстарији пчелари.
-Пчелиња друштва нису успела да сакупе довољно меда ни за своје потребе, а о вишковима за цеђење нема ни говора - каже Зоран Савић, председник осечанских пчелара. Поред лоше године, незавидном стању у пчеларству умногоме су допринели и несавесни воћари, који код заштите својих воћака неконтрољисано користе пестициде и тако наносе велику штету пчеларима.
Руководство удружења пчелара је добило Скушштне да, у садејству са пољопривредном инспекцијом и уз помоћ средстава чиформисања, озбиљно упозори пољопривредне произвођаче да, сходно законским одредбама, убудуће више никада не прскају воће пре него што о томе обавесте пчелар
задатак од
Ж. НИНИЋ
ДЕ