Podgorac
~
31. децембар 2002.
сплет ф рат,
сСТодтеораи, 11
У БАКИНОЈ КУЋИ
Кад погледам с' пута у моје двориште, најпре ми привуче поглед кућица у којој је пре две године живела моја бака Пауна. Зид куће је обојен у бело, само што је малтер на неким местима опао од удараца лопте и других дешавања као и од временских непогода, већином од града. На кући су браон врата, која су прекорачила широки, дрвени праг. Прозори на кући су ниски. Кућа се састоји из три просторије. Мени је најдража бакина соба, јер буди у мени успомене. У њој се налази један регал који се састоји из два дела. У првом делу стоје окачени дебели зимски капути, које сам често облачила док сам забављала моју баку. У другом делу стајале су њене "џоке" које су увек биле свршено спаковане. Више ормара се налазио повећи кревет који је увек био лепо распремљен. Добро, и сад се све то ту налази, само што је све другачије распремљено.
Изнад кревета се налази слика. На њој је насликано мало маче које се опружило највише што је могло, и оно ми највише привлачи пажњу.
До кревета је мали офарбани сточић, на коме још увек стоји букет вештачког цвећа, које смо ми
МОЈА БЕЛА ВРБА
Неколико стотина метара од ОШ "Браћа Недић' удаљено је насеље Бела врба. Оно се налази са леве стране асфалтног пута који води у Горње Црниљево.
Да би се из вароши дошло у Белу врбу, мора се прећи преко старог дрвеног моста који је већ почео да трули. Недалеко од њега налази се бетонски мост који је саграђен у скорије време. Испод ових мостова тече мртва и прљава Ловачка. Када крене својим вечним током ка ушћу у Јадар, чека је разно смеће. Дешава се да падне силна киша и онда река набуја па носи све пред собом. после тога корито изгледа застрашујуће од разних наплавина. Прво што се уочава када се уђе у Белу врбу јесу многобројне куће. У око тридесет пет кућа живи просечно по четири члана домаћинства. Оне се међусобно разликују по величини и материјалу од кога су саграђене, а сличне су по облику и боји. Већина људи има ограђена дворишта која су украшена по укусу домаћина. Пут који пролази кроз срце Беле врбе насут је шодером и ризлом. За време киша по путу има доста бара што је последица слабе тврдоће пута. Паралелно са Белом врбом простире се доста дугачка Букова шума у чијем средишту се налази природан извор који се зове
поклонили баки за осми март. Поред цвећа су пре увек стајали лекови, али сада их замењује мала розе куца по имену Цуки. У ћошку ходника су две плаве кофе, у којима се пре увек налазила вода за пиће, али сад нема воде у њима јер ту дође ретко ко. Поред њих је пластична бела столица коју угледаш чим уђеш у кућу, јер се налази поред самих врата.
До врата се налази прозор који је увек покривен хекланом белом завесом. До прозора је мала витрина на којој су увек лепе шарене шољице, бели тањири, чаше... Мало даље од витрине налази се шпорет у коме је увек горела урнебесна ватра.
У трећој соби, а можда и највећој од свих, налази се повећи сто поред кога стоје две клупе. Ту се налази и мали телевизор који је заузео једно удубљење на великом сивом ормару. У ормару су:клупчићи вуне, вунице, вретена, преслице, игле и друге ствари које су баки веома важне. Ту кућу смо планирали да срушимо, али кад се сетимо свих лепих успомена везаних за њу, дође нам да је претворимо у музеј.
Мени је у тој кући веома удобно, топло, лепо, најбоље се осећам у њој, без обзира што ту више нико не живи.
Милице НЕНАДОВИЋ
"Букова вода". Изнад шуме се налази тапетарска радња која свакодневно својом прашином загађује околину. Недалеко од Беле врбе је трафо станица по којој је то насеље названо Трафо.
Бела врба није насеље богатих становника, али су сви у њој а
нарочито деца, веома сложни и то је чини посебном.
ЛЕПТИР
Шарени је лептир
РаШИРИО крила,
одлетео до руже
и шапнуо ружо моја мила.
Сузана СТЕПАНОВИЋ
7
Мирисао дуго тај
опојни нектар,
све дотле, док га није
поплашио један мали Петар
Поплашени лептир, узлете високо
и настави да лети,
све док није чуо
малог Петра, слети лепо
слети | Бојана ПОЛИЋ |
1 ' 1 1 1 ! ' 1 ' ' ! 1 ' ' ! 1 1 ' 1 ' 1 1 1 1 1 ! ' ' 1 ' 1 ' 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 ' 1 1 1 1 1 1 1 1 1 ' 1 1 1 1 1 1 '
ПОЗНО ЈЕСЕЊЕ ВЕЧЕ У МОЈОЈ УЛИЦИ
Моја улица је место где најчешће и најрађе проводим слободно време са друштвом у свако годишње доба.
Суморна јесен нађе и моју улицу и учини је мрачном и хладном. Стојим на тераси и посматрам је. Магла је пала, а уличне светиљке упорно и уз пуно муке успевају да означе где је моја мала улица почиње а где се завршава. А светиљке у њеним кућама и становима су некако слабе, избледела. јесен се уселила и све је другачије. Нема више дечје граје, само понеки пролазник са капом, или крагном до поврх главе пројури не осврћући се, па га и не препознам. Гледам у зграду преко пута, а мој други помери завесу. Гледамо се. Махнемо један другом и одмах се вратисмо да у топлоти наших домова чекамо лепше дане за игру
Морам смислити нов начин за игру док траје ова јесен или бар припремити санке и жељно чекати први снег.
Ђорђе ПАВЛОВИЋ
А ОУ РА
НОВА ГОДИНА
Нова, Нова годиница свима нам је мила
то је оно време
кад нас Деда Мразеви стављају у крила.
Деда Мраз нам свима пакетиће, дели а око нас се свуда снег бели
У топлој соби јелка нам се сија, Новој години
Радујем се и ја.
Весна БЕЉИЋ
ДЕДИН ПОДРУМ_
Јесен је увелико стигла. Виноградари су већ обрали грожђе. И мој деда је обрао.
Али то вино што деда прави буде довољно за Божић и Нову годину. Мој деда држи вино у подруму. У подрум се силази низ степенице. Када уђем у подрум, са моје десне стране налазе се невелика бурад са вином и ракијом . У подруму има један мали прозор да светлост не би продирала. Ту има полица где стоје многобројне различите флаше. У подруму су зидови веома хладни. Мој деда прави лепо и веома слатко вино. Када некоме да да пије вино, тај му каже:"'Шта си ми ово дао сок" Када неко дође, а вино није изнето из подрума, деда не да да се иде после подне, јер каже да се вино мења.
Подрум је хладан и мрачан, али је добар за лето и када су велике
врућине. Дејан МАЛЕШЕВИЋ