Podunavka Beograd

203

ПОДИЗАНЂ ПРУСКЕ НА КРАЛЂВСТВО. (Ст> ШзмачкогЂ.)

У почетку седамнаистогЋ етол1.т1н 6 бн> е подЋ КурФирштомг> 1ованомт> СигмундомЂ чреЗЂ нападен1е Пруса и едне чаоти ГОл^евогЂ наслћдства првБш темели Пруско - Бранденбуржиои дргкави положенЋ. Ал' већћ и подћ 1ована Сигмунда синомЋ и наслћдникомЂ, ГеорпемЂ ВилхелмпмЂ, паде држава збогЂ разорителне б!.сноће тридееетогодишнћгЂ рата, и слабоств овогђ кннза у обумиранћ и страшно уништоженћ. Но сада се указа на краго пропасти посрнувше землћ у слћдовавшемЋ владћтелш, Фридриху Вилхелму ВеликомЋ, избавителт. предосторожногЋ духа , редке проницатилности , духовне крћпости и разборитости. Нћму не само да е изашло за рукомЋ, готово опустошене и безЂ лшдства оставше празне предКле чрезЂ указану прншелдмма благонаклоностс. и помаганћ у израђиванго сваковрстн&1 заната и художества на миру опетЂ лгодствомћ населити и цвћтагоћима учинити, него е онћ и таи 6бш , кои е до нћга готово поделТ.нммЂ, и кђ никаквомЂ међусобномЂ саобрашт ен1н) спосо 6 ибшђ частима землћ, чрезЂ оживлћнК и у едно екуплћнћ 1!1.10В1>1 сила, значен!. дао, кое 1и е текЂ онда до Европеиске државе подигло. Станћа военна сила. кого е онђ створт , и врло добарЂ обмчаи, кои е онђ као храбрми и нскуснми воивода у нбои увео, принела су нћговомђ имену удивлћнје, нћговои сили уважен1б и успТ .хћ у теженго за независи шлмћ политическимђ положенЈемЋ. О иђ е увид!о , да слободно разв1лпћ ићговогћ народа безЂ ове независимости неможе бмти, и премда се чиннло, да за одржаше нћно нису доволвие матер1нлне силе нћгове државе, то е опетЋ онћ зпао . да духЂ множину накнадити и нбомђ овладати може. ДвадесетЋ деветогЋ Апрнла 1688 године умре оваи нзреднћш кнлзћ, а после иТ.га наслћД10 е владу нћговЋ смнђ ФридрнхЂ III., рођенЂ у Кепигсбергу 2 К)л1л 1657. Али смнћ иенаслћди великји духЂ отда свога, кои е иначе поредЂ тихогђ за лепо и благородно чувства и право политическо знанћ имао, и кои одт. по-

ложен!И, своимђ предкомЋ заузетогЋ, ништа н!в уступ10. Страшиу е имао каклоноств на украшенје и слиностђ , и ову е у своме достоинству свагда у раскошности показати гледао. Сниност!. , сћ ко1омЂ е ЛудвикЋ XIV. своК престо.п. обасуо бмо, чннила му се као наивећ1и трЈумФЋ земне славе, и ништа му Н1е радостн1е 61.1.10 одђ пеличественногЂ увоза , одћ сватова, или саслушке, у коти бм онћ раскошно великолћше свогћ двора, свои конгошара, свои кола, сви замака , свогђ покућства на угледЂ ставити могао. МеђутммЂ е нћгова лћпа и лгобведостоина супруга, С оф 1 н Шарлота, кћи првогЂ Хановеранскоп. КурФиршта, Ернеста Августа, за веће одушевл 1.1П6 овм торжества старала се, премда е сама мирно живлћн!'. и учено обхођенћ са пзображенимЋ и науке пунимЂ лгодма свему величаиго дворсногЂ жнвота предпоставллла. Она е у томћ доволг.но среће налазила, што е у своме, кодђ села Лицова сазиданомЂ замку, око кога населћно село доцн!е име Шарлотенбурга добм , баремЂ нразне часе и време оз 6 б 1 Л 1. скомћ заннманго жергвовати и избранми кругЂ ученБ1 и оштроумиБ1 л10д!н око себе скупити могла.*) За првБ1 десетЂ годива ФридриховогЂ владана придобме ПриицЋ одћ Ораше Енглезку, а КурФнрштЋ Саксонсгпи По.шску кралћвску круну. Каковг.ш е подстрекЂ за торжество .побивогђ Фридрнха 6 б 10 . да и свого кућу сђ титуломђ кралћвскомЋ украси. Ако се нћму и ше дало ника ;ву круну државе странпе иридобБ1ти, то е онђ опетЂ могао кннЈкество Пруско, кое

*) Годиие 1700 ЛииГншц!.. едапг одђ иаиздатнш мудраца и у, чеии .1ГОД1И у Шј.чачцои, отиде у Бер.шнт., да Ом тамо, по же.и>и .1к )бведосТ(1ние КурФиршткин-1;. С оф ^ в Шарлотедружтво наука завео, коз подђ променуткиит. именомт. Академ1б иаука 10штт> н данаст. паиве!.ма цзета н чрезт. распростргш^н!*, ков се овомт, заведен11о одма при н&говомћ VстанОВДР1ПО дало, Јошгв Е онда нанбогат^е плоде з-) н-ћгу и распространеиш учеиоп, духа у Н-ћмачпои носило. Лаибницт. в остао свагда као иредс ^дателЂ исто* га д^ћателаи*, тако као н што и доцте у непреставиигат. пнгненимЂ разговорима са СочЛомђ ШарлогомЂ бмо, у копма сг паидублки вопроси гретресави н нанвиши задатци рипаваин.