Podunavka Beograd

пушка, кот е свако магновешв готовђ бмо избацити, у извезеномљ силаго заденути пиштолви и сђ обе страпе оштрми анџарг. означаваху аидука, т. е. еднога одт> онбј лшдји, кои су свакш часв готови, да свои животћ за отечесгво жертвуго, и кои данљ ноћг. гоне дахје, истреблнвашћи тимђ начиномг. уб1ице свога отечества, и бунтовнике царства. СадЂ сврне сљ пута и управи свов кораке кђ брду ; изђ цћлога нћговога движесав могло се познати, да е нешто необично усмотр ^о. ПогуренЂ и дугачкима влатовима таласећега се жита закрилћнЂ, управи свои погледљ на едно мћсто. О! оштро е аидуково око, а онаи турбанљ могао е шштђ болћ у чбуновима, кои одсћкЂ брда макЂ до врха покриваго, сакривенЂ 6 б1ти, опетЂ бм га аидуново око пронашло. ,,Гдћ е турбанЂ, тамо ће се и глава наћи, на ако се тћло иза зеленога зида и невиди , то опетЂ имамЂ доста добарЂ нишанЂ." „Ха зулумћаре, тб1 си морао чрезЂ оп1ГОмђ полудити, те тако око Добринћ басашЂ, или валвда си наслади последнБ1и остатакЂ разума жертвовао?'' Сђ тимђ рћчма приближи се толико, да му тане изђ пушке за цћло могаше нишанЂ домашити ; на -едан-путЂ стане и у истомђ ока тренутку зачуе се у долини гласЂ пушке, турбанЂ одлети изђ чбуна, но никаква вика ранћника нЈе се могла чути, нити се могло примћтити какво мицанћ у шушнго , гдћ е зулумћарЂ сакривенЂ бмти морао, само неке танетомЂ одб1ене гране причиннваху шумЂ у паданго и неке птице, поплашене пуцнавомЂ, прнуше изђ свои гнћзда преко главе аидукове. ,,Н како ме лгото превари." повиче аидукЂ и удари се рукомЂ по челу; „еи Стонне, а кудЂ, су ти очи, испале ти , да друпи путЂ нвима, мћсто танетомЂ, пушку напунишЂ, небм л' у напредакЂ болћ вид1о , е л' у турбану глава и кодђ главе живо тћло." Ззтимђ наб1е пушку, обеси е о раме и пође управЂ кђ стћнама. „Тебе е каковми богаташљ нос10,'- рече, кадЂ е бћо, црвенима пругама изшаранЂ свиленЂ турбанЂ са землћ подигао, и драго каменћ, коииа е искићенЂ бат, прегледао; ,,да л' си му глапу у бћжашо напуст10 или су те побћдителви изгубили? Што му драго, то барЂ знамЂ, да су и наша браћа око Мораве наше побћдоносне гласове изђ Лдра и Рађевина чули и разумћли." Сотимђ се усправи и повиче радостно у долини: ,,Слобода и Срб1н, смртг, дах1нма! Урра!" И сђ друге стране одђ изпупчене стћне загрми ,,смртЂ дахЈлма." То н1е бмо никаковми одзмвђ. Столнђ похита низђ брдо, и бнамо, гдћ се една узана путанн спуштати почела, покаже се нћговммЂ очима у крилу шумнм брегова едно лћпо сеоце. Овде е долина бнла шира и Морава чинаше уливЂ, приближавагоћи се кђ селу тако, да е цћлни предћлЂ онаи прекрасанЂ изгледЂ имао. Но Стоннђ неимађаше садЂ оч1го за лћпоту природе. Сво в село оживило, неки одђ обнтатела нћговн похитаго наоружани на брдо; валвда 1и е Стоанова пушка поплашила. Ал' кадЂ опазе аидука, стаиу на полакЂ пута; и онђ застане мало, стегне понсђ болћ око себе, у комђ е турбанЂ заденуо, засуче мало бркове и сиђе поносито доле. ,,Помози вамЂ Богђ и света Богородица," рече Стоннђ, кадЂ 1 имђ се приближи ; — ,,мени се чини, да кодђ васЂможе добарЂ Христ1ининЂ безбћднми пр1емЂ наћи. Петре Тодоровићу , л сам& твои гостђ." „Стоане Чугшћу," одговори ТодоровићЂ, „добро ми дошао!" . * Ова два мужа пруже еданЂ другомЂ руке и полгобе се у образЂ, ту се Стоднђ ЧупићЂ и сђ другима излгоби и затимЂ пођу кђ селу. Ни еданЂ СрбинЂ необтерећава свогагоста сђ пб1танћмђ у невреме, докле неокуси сђ нђиме хлћба и соли и докле му подђ кровЂ недође и неодпочине. У цћломЂ се .селу разгласи име пришелца, свак1и му се ту живни чуди и радуе и поздравла добродошлицомЂ милога госта. Онђ е бно нбиовђ старни познаникЂ , барЂ по имену. Нбиовћ предводителв и кнезЂ ПетарЂ Тодоровићљ врат1о се бно изђ Шумад1*е и сђ Колубаре, приповћдагоћи јимђ о побћдама у Ндру и Рађевини, кое су нћгова, лично позната му браћа надЂ непр1ателћмЂ одрн.ала, о буни Србскои око Саве и Шумад1е , о гоначкима дћлима аидука ћурчЈе и Чупића, о Попђ Луки Лазаревићу, о Лкову Ненадовићу; нћгове су рћчи бнле просте и неуглађене ; кадЂ човекЂ истину говори нашто му углађене рћчи? Само се лажв облачи у лћпе разговоре. (Продужеше сд^дув.)