Podunavka Beograd

К Р И Т И К А. Имао самв срећу одђ повременогт> издан1а Г. Петрова: „Збирка разнн полезнш и забавни предмета," частв V. кодћ некогљ могђ прЈнтелн видити. Узмемљ го ст. намћренћм-Б, давидимЂ, шта се у нвои садриш, и при првомЋ погледу падну ми у очи „Животоописан1а знаменитш светаца." Наравно, да ме се то, едно као Христ1анина, а друго као Богослова, одђ свјш други у' кнвиги поменутои находећи се предмета, наивише тицати морало. Нађемг> страну 78., почнемЂ жит1в С. Апостола Петра и Навла внимателно читати, и примћтимт. одма, да г. Петровх. овде гди гди о нвима оно потврђава, што се мени невћроатно бмти види; и зато ћу нека у смотрешго тога примћчаши одђ стране мое да учинимт.. 1. Н невћруемЂ да е апостолЂ ПетарЂ првми међу Апостолима био; 2. Л се сумндмЂ: да е онђ у Римђ отишао, ту у затворЂ з а е д н о сђ ПавиомЂ баченЂ и после деветомћсечнога заточен1н у 66. години п. рођенл Христова распетЂ, кадЂ и Павле, у истои сирћчЂ години, погинуо. ПрвммЂ бмти, или, називати се таковммЂ, значи: већииЂ бмти како у смотрешго чести, тако i* власти Одђ онбх , међу коима е тко првни. Но и невћруемЂ, да се ПетарЂ у одношеН1ГО други Апостола као таковми сматрати иоже. 6рЂ Спасителв самЂ исно говори : у Лук. 10, 13. 14. „Иже дфе хоцјетх кл вдсг кацјшГи вк1ти, дд вгЈдета баглћ слјгд: И иже ДЦ16 хофетг вг влсх вмти стдр4и, дд вгЈдетк всгл\л рдвг''. Апостолђ Павле у 11. ко Кор. 12, 11. вели: „Ничима же во лишихсд первгиших& Дпостшла"; и ко Гал. 2, 8: „Спеси4шествоедвкш ПетргЈ вг иослдн1е швр-ћзднУд, спссп-ћшествовд и мн-ћ во га'зк1ки". На ово сматрагоћи Кипр1анЂ (Је ипН; Есс1.) каже: „ирочи Апостоли значили су исто толино, колико и ПетарЂ, и имаии су равну честв и влаотЂ." „Мм знамо, говори Сагд1паН8 с1е Си»а (1п Сопс. Са1ћ. Нћ. 2. сар. 13.Ј да ХристосЂ Петру н!в никакву већу властв, него другима Аиостолима дао; почемЂ му иишта н1е рекао, што небм и другима; ерђ како годђ што е Петру казаио: „бликд д|(1е свджеши нд зелли., свдзднд вгЈд^тт. нд невес«; и еликд дц1е рдзр-ћшиши нд зел\ли, рдзр«шенд вг$д^тж нд невеси," — речено е равнммЂ образомЂ и прочима: „(зликд дц1е свд:кете нд зел\ли, свдзднд в^д^тл нд невеси; и еликд Дфе рдзргшите нд зел\ли, рдзркшенд вј Ј д^тл нд невеси". И прем-

да е Петру речено: „Тк1 еси Петрг: и нд сел\г кдл\енн созиждг! церковк л\ом, и врдтд ддовд не шдол^ћитж еи,"ништа манћ разумћва се подђ каменомЂ овммђ самЂ Христосљ , кога е ПетарЂ вћровао и исповћдао. АакобБ1се чрезЂ рћчг, ову „каменЂ" разумћти хтћло каменЂ основнбји цркве; то мораго се онда, по 1ерониму, и сви прочи Апостоли као саме стћне разумћвати; ерЂ нико не сумнн о томе, да 12 онбг стћна основнм, — о коима у 21. глави отнровешн 1оановогЂ рћчв бмва— Апостоле не означаваго, и зато сђ пунммђ правомЂ можемо рећи, „да су сви Апостоли едну и исту честв, едну и исту властв сђ ПетромЂ имали." И башЂ збогЂ тога назива западна црква Апостоле у предговору, —•'кои она о празднику овм понти дав —, безЂ разлике, намћстницима цркве и пастБ1рима стада свога. ,,Рег Беа1о8 Арон1о1о8 1ио» сопИпиа рго!ес110пе си81о <На8, и1 Н8с1ет гес1оп'ђи8 ^ићегпећп-, циов ореГ181и! У1сапо8 е1с1ет, соп1иНж11 ргаезеззе рав^огез." Ако се тко сђ овнма, кђ оправдан1К» мога невћроатја, приведенима доказателствима не задоволнва; томе на служби стоимђ прстомЂ у БиблЈи и таково мћсто показати, гди Павле Петра лвно предЂ другима изобличава. Но моасда г. ПетровЂ реченимЂ: „С. ПетарЂ се именовао прввш међу Апостолима" разумева то: да е онђ само, у смотренпо и зчисллванл Апостола, прво мћсто заузимао. Ако е тако, онда бм нуждно бмло, да се онђ болћ изнсшо, или слогђ таи прећутао, или, кадЂ е већЂ рекао, и ове рћчи: но н е с в а гд а кђ онмма додао 6 бш ; ерв има мћста у Светомђ Писму а имено у Лук. 16, 7., гди ПетарЂ после св|го ученика наизадн1*и стои: „Идите рцмте ученикиша бго и Петрови." Писателв треба свагда, а особито кадЂ о овако субтилнима и тугалЂивима цркве тичућима се предметима пише, добро на умЂ да се узме. Л неговоримЂ ово безЂ узрока. 6рЂ често една едина рћчв, на свомћ мћсту неупотреблћна, може велику несрећу у цркви и сђ нбоме скопчаномЂ народу породити. Тако ова рћчв: „ПНоцие "— по себи (сама стоећи) незнатна , но одђ западнн у Символђ вћре уметнута, колику е хуку и буку по цћломЂ Христ1 »нскомЂ свћту, колику распру међу нзшоиђ и западномЂ црквомЂ подигла, тако, да в на послћдну удружству сђ другима раздћлћн!е обое проузроковала. (Коиацт. сл^дуе.)