Podunavka Zemun

108

Почеит. е овомг подчшЉшв монастирх Д0610 Фондг за подобно заведеше, то ше хгео, да и оваВ главнбг К монастнрг таквогг заведенја . нема, те тако наскоро доживи ту радостБ, да е ово возпитателно заведеше красно напредовало и двадесетг и четири ученика духовио и 1"ћлесно ранило. Алтомановићу е ово заведеше толико на срдцу лежало, да му е сву пазлБивоств поклошо, да е поучаван1> ст> нноцима дел1о, и готово изђ монастира ше избБ1вао. бдногг дана разговарао се онг сг архимапдритомг ТеоФаномт. врло дуго. По свршеномт. томг разговору пригрли га ТеоФанг са сузнимг одг радости очима; говорећи: „Е, сине мои, садг ми е наитоплјд жела изпун^на, одг како самБ твого тврду и постоану намеру чуо. Ннј ти е самг Богг улш, и ионастирг ће заиста наИторжествеше прославити та8 данг, у кои ћешг ту намеру твого остварити. Прими дакле шштг садг одг мене полгобацг братинства/' Алтомановићг уреди свое светске послове, опрости се обхођенл сг лгодиа, кои се земалБскогг блага тако тврдо лепе, и стуни у иноческш (монашеск1И) чинг као просткш инокг. Отацг „Данило," као што су га садг звали, одликовао се са0но поучен"ћмг и примеромг, иноци су га поштовали и лгобили, народг се т4нио, блажт и крешо н4говомг искреномг благоглаголивомг беседомг, кого му е говорш, а ученици, кое е изображавао и сг таинама спасителне и свете хрисианске науке благомг силомг свое беседе упознавао, лгобилк еу га, као нћжна и добра деца родителд свога. Међу тимг пресели се и Архимандритг ТеоФанг у вечностБ. Носле нЉгове смрти зажели едногласно народг и владика сг монастирскомг браттмг, да отацг Данило архимандритг монастира буде. Смиренг и кротакг као што е 6 бш , одбјао е у почетку ову понуду, но кадг му е набпосле владика сг озбилБнимг благоволен-ћмг рвкао, да то благо цркве захтева, и да се заповести старешина', ако црква нбиовлмг устма говори, вала покоравати, онда попусти и прими се понуђеногг достоинства. Одг тога времена управлдо е монастиромг радостно-ревностно, и бмо е колико благг и смиренг, толико дћлателанг и неуморимг. Ученике, кое е у монастирскоИ усамл-ћности и тишини за врстне учителЂ возпитао, снабдћо е доволБнимг трошкомг и разаслао 1И по народу, да слово Бож^е проиоведаго и лгоде на путг спасегиа нзводе. Изг околии и удал1иш предћла стицала се за наукомг жеднећа младежБ у монастирг, те тако е нЂгове трудове увенчала наИвећа и наНлепша награда, што е свуда разпрострго богобоазлБивостБ, добродћтелБ, у правомг смислу побожностБ, а евако суев-ћр1е и свакш порокг изг себи сродиогг народа гошо и треб1о. Овимг иачиномг дћиствумћи за благо лгод10 и за Бож1ГО честБ и славу, доживш е Данило осамдесету годину свога живота. Тада куцну и н^ћговг часг, и онг умре као ираведникг, умре лако и спокоино као прав и Богомг лгобл&шб Христјднинг. Народг га 6 као отца евога оплакао. На плочи, кон му е гробницу покривала, изрезали су ове речи: „Овде у мрачну гробницу спуштенг

е грбг последнћгг Алтомановића Иетра." Надг овимг надписомг 6 бш е изрезанг човекг у оклопу, кои грбг прелама. Према овоме сг десне стране слетао е анђео сћ гранчицомг мира сг плавогг сунцемг обасаногг неба, а изподг н&га могло се ово читаги: „У име свете, вдипосуштне и неразд-ћлне Троице. Аминг. и „Оеде почива Данило, рабг Божш, кои се пређе звао Иетарг Алтомановићг." „Рођенг године одг рођена Христова 1459. петнаестогг Априла, дошао е, као синг Деаиа Алтомановића, валЂвскогг Воиводе и бапа Боснн принадлежећи' србски' краева, у ову свету обителв јоштг младг и зеленг, 6 бш е овде монастирсиВ ученикг и оде за тммг у прострагши светг." „У петдесетдругои години свога живота, пошто е међу тимг у воисци Млетачке Републике одлично служ10 и н-ћнимг воиводомг постао, врати се натрагг и ступи у иноческЈВ чинг сг именомг Данило. У овомг монастиру постане архимандритомг у свошИ шестдесетои години, и потомг е у овомг духовномг чину дМствовао скромно и побожно до самБ1 иоследнБи дана нћгова земна живота, кое се збило одг рођена Христова године 1539. Марта 31." „Онг е био добротворг беднима, прЈателБ народу своме, н1 )Говг учителБ, нћговг тЂшмтелБ, и што е овоИ обители добра учишо, као и друга нћгова знаменита д1>ла у животу, све е то уписано у Хроники, кого е Максимг, еданг одг нЂговм благодарнм ученика написао/' „Боже благји и великШ, госиоде неба и землЂ, помилуј! раба Данила и удостои ићгову душу вечнога блаженства." Споменг н&говг, као о врстномг човеколгобцу и христнину, жив10 е дуго у народу, и кадг е гдегодг отацг свога сина благосивлао и сг полгобцемг га у бурнБШ светг изнраћао, го му е обично говор1о: „Сине, буди храбарг, добарг и побожанг као што е био Петарг, последнБЈВ Алтомановићг. а

Наша е землн звезда меу звездама. (Изг Хедерови идеа »а истор!«) о човечеству. *) ФилосоФ1а о Исторш човечјегг рода мора сг небомг започети, ако жели у нечемг ово име заслужити.

*) Дистђ, самоВ забави посвећенг, мора ио краткомг времену нзгјбити цвну и по самоИ човечЈоИ склоиостп кт. промени. Човекг се иосле забаве и веселн радо враћа озбилБНЈимх предметима, где ће паћи или матер1алне или духовпе користи. Зато дакле нека и оваи листг забавно сђ полезпимг измеша, и читателћ сг две стране »адоволви, у толико више, што наши читателви уобште потребуп духовне раане много више, него гдекои народи_у просвећеноВ Еврои«. Зато мислпмг, да ће ове Хердерове идее свакогт, читатела бсзт. раздике задоволвити, што ће му на лакг и пр1атапх начинт. поксзти пут -б кг позпаванн) чове^ства, природе и Божјегг прови1)емд. Подобно човеку изб мрклогг лрака на светлоств изишавшеиг, показтго се читателго предмети око нЂга и изнадг нћга у необичноа светлости, обузимлћ га изумленЉ и надземна радоств, што га е Бога, помоћу разума учишо участникомг н-ћговн планова, н-ћгове мудрости и нћгови блага; срдце му се у нрсима шири и стрели кг праизвору свега лепогг, доброгг и полезногг. Ко после прочит«1ш овм идеа неосети у себи лепш18 и племетитји животг, у толе се ; **ачно свакШ; иравни животгј угасш, кои човека човекоаг чкнаПреводител .