Podunavka Zemun

109

брг почемг иаше обпталиште, землл, само еобомг нје иишта, већт. одг небеснм, по целоИ вселени разсутм сила свое своИсгво и своВ створг, свое могућство кт. организацш и обдржаванго створена доб!а: то га морамо сматрати у дружини светова, у кош е поставл1шо, а ие као одцеплћно и одвоено ојђ нби. НевидимимЂ, вечитимт. свезама привезана е наша землл за и-ћно средоточје, сунце, одт> коегг добјд светлоств, топлоту, животг и успеван-ћ. Безг овога небм могли нашу планетну систему себи ни представити, као што какавг кругт. безЂ средоточја непостои; сг нвиме и ст» благотворнимг привлаћећимг силама, коима е вечно суштество како н1>га тако и сваку матерпо (вешгество) обдарило, вндимо како у н-ћговом 'б царсгву по простимг, лепимч. и величественимг законима, планеге постаго, како се око свое осовине и око обштегв средоточш у просторима, кои су ст. нвиовомб величиномг и сбивеношћу у сразмерио, живо и непрекидно окрећу, како се по истимђ законима око неки' одт. овм планета јоштг и праттци образуго и за нг>и се привезуго. Ииигга намв недае таквогг вБ1спреногБ погледа, као ово уображенћ о великомт, свету; и човечш разум г б н1б можда никадЂ тако далБнмИ полегт. учишо и одб части срећно доврнпо, као кадг е сг Коперникомт>, Кеплеромг, Нготномг, Xугеном ђ и Кантомг просте, вечне и савршене законе образована и двизана планета измис.ио и утврдјо. Хемстерхуисг, чини ми се, адиковао е, да ова виспрена учен-л система на цео кругБ наши' понапа нед1)Вствуе голико, колико 6б1 на цео човечш разумт. дМствовала, да е у време Грка' математичном "б точности утврђена бБиа. Нама е по већоИ части доста, нгго нашу землк) сматрамо као прашно зрно, кое у оно0 великои пучини плива, у кошИ зеил1> око сунца, у кошВ ова сунца са тисућама други око свога средогочи, а можда више таквм сунчанм система у разсутимг просторима неба свое путованЂ довршуго, докг се навпосле како уобразна сила тако и разумг у овомт. мору безконаЧности и вечне величине неизгуби пенашавшн нигде излазка и кран. Но само дивл^ћнћ, кое насг уништава, тежко ће бмти наИплеменитЈе и иаИсталше д-ћИствован-ћ. Природи, кол е свудн и у свему сама собомг задоволБна , зрно е песка тако исто важно, као и безгранично цело. Она « опредћлила точке простора и суштествованћ, у кон иа ће се светови образовати, па у свакоМ одђ овм точкШ д-ћисгвуе она целомЂ својомђ неразлучномЂ си10 мђ , мудрости и благости, као да ннкаквм други' точкпЧ образованл, никаквм други' атома света нема. КадЂ дакле ову велику небесну кнвигу отворимЂ, и кад г Б Ову безконачну палату, кок) може само Божество свуда изпунити, предЂ собомЂ сматрамЂ : то заклгочуемЂ одђ целога на поедино, одђ поединога на цело. Само е е д н а сила бвиа, коа е лрко супце створила, и коа мое прашно зрно обдржава; само е една сила, коа млечнми путЂ одђ сунаца можда око Сирјуса окреће, и коа у законима тежииа на мое землано тело д1>Иствуе. Иочемг дакле видимђ , да се просторг, кои ова земла у нашемЂ сунчаномг храму заузима, да се место, кое она своимг окретан-ћмг око еунца себи опредћлгое, да се нћна величина нћна маса, са свимг онимг, што одг тога зависи, управлл по законима, кои у неизмеримомг простору владаго : то ћу, акв не-

желикг противу безконачнога беснити, не само на овомг шесту задоволднг бмти и радовати се, што саш> на н-ћму у дивно-хармоничнБШ хорг безчисленБ1 суштества ступш, него ће ми шштг и наИвиспреше д1>ло бмти, пмтати се, шта треба иа овомг месту да будемг и шта могу, по своИ прилици, само на шћму бмти. Ако и у ономе, што ми се чини наиограничеше и наинеповолБше, нађемг не само трагове оне велике стварагоће силе, него и асно саглас1е наИманћга сђ планом -б Саздатели у безконачноме : то ће мога Богу подражавагоћегЂ разума бмти наилепше своиство, овомђ плану сл-ћдовати и небесномЂ разуму покорити се. На землБИ дакле нећу тражити небесне ангеле, кое никадЂ очима нисамБ вид10, него лгоде, и бм' ћу задоволанЂ са свимђ онимђ, што велика мати производн, носи, рани, сноси и наипосле лгобко у свое недре прима. Нека се нћне сестре, друге земл ^ћ, другимг, можда савршешимЂ створенама хвале ; доста да на нБоа живи оно, што на нбои може живити. Мое е око за сунчанмИ зракЂ у овомђ , а ни у каквомЂ другомб удаленго одг сунца, мое е уво за оваи воздухг, мое тело за ову землго створено, сва су моа чула изг ове земне организапде и за Нго створена. Сходно овоме раде и мое душевне силе. Цео просторг и кругг дћлана мога рода тако е дакле тврдо опредћленг, као и маса и путг землћ, на кошИ мн вала Животг окончати; одтуда и у многимг езицима носи човекг име одг свое матере земл^ћ. Но што кг већемг хору саглаша, доброте и мудрости ова моа мати принадлежи ; што су тврђи и величественЈи закони, на коима е н1 >но и св1го светова суштествовагћ утврђено; шго више прим -ћчавамг , да у нвима све изг еднога сл1>дуе, и едно целоме служи: то се све више уверавамг, да моа судбина ше за земланмИ пра' привезана, него за невидиме законе, кои земланимг праомЂ управлаго. Сила коа у мени мисли и д^Кствуе, ио своВ природи оиако е исто вечна сила, као и она, коа сунца и звезде у свези држи. Нћно оруд!б може се изтрти, н-ћнЂ кругЂ дЂланд може се преиначити, као што се землћ изтру, и као што звезде свое место меннго; но закони, коима е она постала и у другимђ се понвлендма понавлн, не менаго се никадг, П-ћна е природа вечна, као Божш разумг; и стубови мога бмћа (не мога т1 >лесногЂ поавлени) тако су тврди, као стубови вселене. 6рЂ свако е бБ1ће себи равно, нераздкто понапе, како у наИвећемЂ на еднакимг законима утврђено. Гра1;а дакле здашл света обезбеђуе езгру мога бмћа , моИ унутрашнБЈИ животг, на векове. ГдегодЂ будемЂ и штогодђ будемЂ, бв1'ћу оио, што самБ садЂ, сила у системи свпо сила, суштество у безконачнои хармоши Бож1егг света

Горка вода. (Ч е р I е и з т> и с т о ч н н а р а в ! 8.) (Продужен-ћ.) — Аше .тв! АЈпелв! повтораваше Х офинђ, ие крггоћи ево# гн^вг : — а шта е рад10 Ам1едћ кодг твов пр1ателвице ? При такомг неочекиваномт. имтанго страшлшва Езелд савршено се з 6 јни . Ам1елв прмвати речћ: — Отацг иоЛ, рекне онг, ено како е то бшо. Видећи да е већг екоро по'ноћн л пођомг кг Рикн мисдећи дв ћу