Podunavka Zemun

111

— п ћу спремити две чаше, едну за тебе; а другу за Езелго .... — Асиру! у еднои одг тШ треба да буде отровт,!.... чуешЂ ли .... отровг . . . Асиру! Зверска радоств запламти у очима првосвештеника; одг помисла на свои ђаволскЈЛ умишлнв иоцрвени н-ћгово узно угшо чело. — А шта е награда ? запнта онт> ладио. Хофинђ извади иза попса кесу пуну злага и даде Асиру. — ЧекаВ .... ире него шго мн ириступимо нђ д-ћлу, рекне оваи последшЛи, н оћу лично да се уверимг, да ли Езам доиста заслужуе ту страшну судбину, кого шв тн спречашт. . . . , бн желЈо разговорити се мало сг нвоме . . . на само .... — Тн бунцашг! Нрвосвештеникг з г стане. — Аспру! ишти шта оћешг друго, само то не . . . . — Ако тн оћешг да употребпшг горку воду тано, . .. , као . . . што тн е нуждно . . . то се можешг обратити друЈ ге«! . . . одговори Асирг и пође. — Асиру! тн владашг шојомг таиномг , . . . — Жао ми е, што и н немамг подобне таИне, да тн се в л сг мое стране поверимг. — Асиру! повтори ХоФИнг, сг впдомг човека кои е се взорг сагласш: — кадг оћешг тн да се видишг сг мошмг [цгаомг? . . . - Наподне. Добро! >ни се растан} г , нерекавши еданг другомг ни речи, п »гледавшн еданг на другога.

РАЗСТАМАКЂ. | Међутимг докг се догађала описана мномг сцена Езелн "" г'ћг сиђу заедно у авлш куће ХоФинове. - Бра ге! - Сестро! викну они обое еднимг гласомг и баце се р; угомг у наруч1н. — АмЈелго, треба све одкрити момг мужу, говораше иада жена лигоћи потоке суза'. — Не, сестро, одгово|»и АмЈелБ сг р^шителнимг изгле|би> .... нослушаЛ . . . . и т!>1 ћешг се сагласити самномг ... Пре десетг година отацг нашг пође на далвннЛ путг, ■ сг кога мј г , ао , не 6 л суђено ни вратити се. Онг узме и ■ вие са собомг. Онда е теби бнло десетг година, а мени омг ... После некогг времена мати наша дозна, да се лађа №, на ко1ои смо мм отишли утопила, са целнмг товаромг I свима, кои су бмли на нбои .... мени е све те подробЈсти причао иашг рођакг И .ш1 .... али слушаи, слушаи ... смрћу нашегћ бедногг отца срећа се твон неизмЉни; ти присп-ћшг за удаго, теби се нве млого валнне млаВжен-ћ; мати е наша бацила бнла око на двоицу: на првоитеника Асира, и Хофшш, човека уважаваногг и наибога№№ у Дамаску. II незнамг зашто она предпостави ХоФина, 1 и се наИвнше ценкао за твоГ) миразг. Мати е наша чако шо желила да шВ ХоФипг буде зетг, да му е обећала све ' №в ин;ш'ћ. У тимг башг обстонтелствама, слушав, Езелн! мати I р дозна да самв н живг , да ме е иекш матрозг избавјо изг ј |.1.е пучиие; сл-ћдователно одг свега, што е она обећала мп младоженви половина е мени припада.ш . . . . но она коћа, Богг нека !ои душу опрости, сакрје одг младожен^

то обстонтелство. боећи се, да оно не раскине предполагану свезу. И тако се тн уздашг н дођешг сг иужемг амо. — А тб 1, ндио дете, рекне Езелн обавивши се рукама око врата младогг човека и лгобећи га у чело: — да, пре петг година, тн си заисга бно сироче неако детенце .... тн си дошао да тражишг матерв и насл^дство и ниси нашао ни едпо ни друго, осимг то писмо, кое е 6 бмо предато Илш . . . . ахг, даи ми га да га прочитамг 10шг еданпутг .... то ће ми дати шшг толико силе, да могу испунити последнв волго мое матере. Узевши изг руку Апиела пергаментг, кои е онг све у н-ћдрима чувао, млада жена утре сузе и прочита гласно : ,,0'Б1не моК, кадг се тн повратишг, подг-слеме родителБСко, тн тамо већг ништа нећешг наћи, осимг просбе умируће, коа те иоли да споменг н^ћнг незаборавишг; осииг просбе матере, кон ти се испов-ћда и одг тебе иште опроштенн, но кон и у самомг гробу мора поцрвенити само предг снномг и одг н^ћга едногг опроштенн искати .... Рођакг нашг Ил1н обнсниће ти обстонтелства, кон су предходила удаи сесгре твое. П самв лагала, кадг самк говорила Хофинј г , да немамг више деце до Езелго . . . . И самБ онда знала, да си тн живг .... Садг на изданућу, лажв та пала ми е као олово на душу .... неће ли ХоФинг корети мого кћерБ . . . неће ли се она зацрвениги свагда, кадг шв годг ХоФинг рекне, да е преваренг? .... „0, сБше мои! изг дублБине гроба мога л вап!емг кг тебн : кадг се сасганешг са сестромг, приповеди 1оК све, али е закуни да ћути, да ћути мене ради, ради лепогг спомена матере свое. Тн си, Амиелго, човекг . . . тн ћешг се трудити, и н се надамг, да ће благШ Богђ сто пута теби више дати, него што е оно, чега самк те н лишила .... Нека тн, снне моИ, Богг Израилевг у помоћи буде и онг еданг нека помогне теби и сестри твошИ, да испуните мога последшо волго! Твон мати Шираза." — Ето видпшг, ЕзелБО, да треба ћутати, рекне Ам1вл&, узевши изг н4нн руку пергаментг. У иесто одговора она уздане наслонивши главу на раме Ам1ела. — Буди гоначна, дода АмЈелБ смјћшећисе, буди иначна ХоФипг 10шг незна, каква свеза насг евезуе, и потоме има пуно право саревновати . . . онг захтева да л одлазимг. . . све е едно .... кадг му драго, мн се морамо разстати! . . Та и л самг не бн желш, да целогг живота будемг на врату твогг мужа ? . — Нћму на врату? .... повтори Езелн тономг прекора . ... а нисамБ ли а узрокг .... — Псг! . . . . шапне младнв човекг, затварагоћи рукомг 3 7 ста свое сестре: —- ћз т ти, и сг Богомг! — Чуешг, АмЈелго, немов ићи .... молимг те прочекав шште .... само два дана . . . . да се н могу навикнути малко безг тебе, да 6 б 1 могла кадкадг рећи : ноИ е братт. ту . . . . на два корака одг мене . . . . п га могу видити кадг ми годг на умг падие . , . . — Ала детинБишг! . . . рекне 1тћжно Амјелв. — 0, немоВ ми одрећи! .... немоа одрећи . . . . АМ16Л10! и садг га са свомг нћжности загрлБи .... Сутра увече буди кодг куле .... тамо ћу а сама доћи, или ћу поелати роба .... — Добро, н ћу твого желго испунити, одговори онг шћжно одгуравагоћи е п старагоћи се ослобити н&нн наручјн, зато што е у таи ма угледао ХоФина поредг себе. — Опростите намг наше сузе и тЈту, господине, рекне млздбШ човекг гласомг пЈ 'нимг туте и достоинства . . . . н нго држимг као мого сестру . . . . д самБ дужанг нбо И за по-