Podunavka Zemun

110

тамо наћи тебе и Езелго, по дознавши, да тн тамо ниси, мн поитамо кући предподажући, да ћемо те овде наћи. — Вн сте обое врло рђаво урадили, пресече грубо Хофинђ. — Божс мои, говораше Езелл и сузе грун}>- низг н-ћно б^ћло лице: — господине мои .... опрости мп .... но кажи ии, чимг самв л заслужила твого срднго ? . . . . Хофинт . заклгочи, да ће наибол4 6 бпи у овакомг случаго, притворити се, и зато сакривагоћи подг нашчћмг споковства она подозревана, кол су му срце гризла, онђ сћдне до жене свое, узне е за руку и пригрливши е кт> себи опаше едномг рукомг гибкјв и прекраснив стасг н г Јззинђ , а другу 10* мете на груди, да бв1 се уверјо у каквомг е стаиго н4ио срце, и потомг се окрене кг АмЈелго. — МоИ снне, рекне онг, теби е већг осамнаестг година. — Одг прошлогг месеца, одговори Ам1елћ, незнагоћи смнсла речш Хофнновн. — Дал' теби пада кадгодг на паметв, да тн већг ниси дериште, и да е таквомг одважномг и крепкомг младићу ерамота цео животг провести сг женама ? . . . — Шта тн оћешг одг мене? одговори тужна Амјелкј — п самк сироче . . . . у целомг свету а немамг никога, до тебе ш ... . Езел-]Ј .... дода онг, бацивши нЉжннв погледг на младу жену, коа га слобођаше прјлтномг осмеикомг. У тав ма ХоФинг тако ако етегне рз г ку Езел^, да она викне. Не обраћагоћи внимашл на то, онг дода : „тн си већг свршенг човекг, а човекг ако нежели да га презиру други онг нетреба да живи као жена." — Кадг бн бнло рата, — н бн служш; но царг ИндШскЈВ лгоби мирг. — А зарг у мирно време отечеству нетребаго вопници? пресече му строго речк ХоФинг. — Садг васг л разумемг , господине, одговори гордо младнб човекг. — Како, зарг тн оћешг да Ам1елв буде воиникг викне Езелл. — Тебе нико за сов4тг непнта. Тежка тишина сл^доваше за овомг сценомг, но ХоФинг е прекине : — Полковникг Езекилв моИ е рођакг и старни пр1нтелв а ћу ти дати на нћга писмо . . . онг ће те примити у свои лолкг . . . чуешг Ам1елго, тн ћешг сутра одлазиги. — Сутра! викне тужно Езелн, сутра! .... — А! . . . . шта? .... после? . . . запнга иужг спокоМнимг гласомг. — Боле ме! . . . боле Л. . ХоФине! .... тепаше Езела, усплаирено показугоћи на руковетг ножа, заденутогг за понсг мужа н-ђногг и коимг го е оиг неприм^тно боо; боле ме ХоФине, .... врло ме боле! . . . п.овтораваше она трудећи се ослободити. — Седи ту! продере се ХоФннг тако да се и на сокаку чуло: — ту седи! БЉдна жертва те смсла неповиновати се. Нлаве очн младогг човека аапале се негодовашемг . . . онг се едиа узV држи. — У кое време заповедате, господине, да вамг се сутра нвимг за дала наставленл, запшта онг надвладавши напоследку свои потресг. — Око два сата дана, ладно одговори ХоФИнг.

— Ам16лб изнђе, жалостио оборивши главу. После едногг сата, мртва тишина царствоваше у кући богатогг АзЈнга, но одг три дћ^ствумћа лнца ове сцене ниедно ше могло заспати. ОБАЛЕ КЕДРОНА. Гопггг се небинше разсвануло. ХоФинг и Асирг шетаху се поредг обале нотока. —■ Тако дакле, тн држишг, да е горка вода набиоузданје средство, питаше ХоФицг ? — Нагшоуздаше, одговори н-ћговг сапутникг учекииг гласомг кнкижевника. — Али, чуешг .... разумг мо0 одриче се вероватц томо. — Свемогућство е Божчв безгранично! . . . . — Но ако е Ејела невииа ? .... рекне Хофинб , као што самв у себн разсуждаБао. У таквомг случаго таи ће опитг само увећати н-Јјну добру славу. — Ако лн е повпна ? . . . . — Онда ће она умрети у страшннмг мукама. — Асиру! рекне ХоФинг, унревши мрачннб погледг на разастрту предг собомг пустинго и на жубореће таласе нотока : — Асиру! . . . . Да ли ти мене разумешг ? ... . — То ће р4шити судг БожЈИ. ■— Асиру, продужаваше Хофпнђ , тн си истина првосвештеникг, а а нисамБ . . . . но н самБ одг те исте класе одг кое си и тн, — слћдователно речи твое, коима простота веруе, за мене нпшта незначе .... Говори тн одкривено .... безг загонетки' .... не као што врговнни жрецг мора говорити сђ ништавнмг простакомг .... мн да се разговоримо као мужг сг мужемг . . , . седи .... но чекаЛ наипре да видимо, да насг ко неслуша. — Е, . . . . пре зоре устаго само саревници, аопови и пустае .... Они за иаег нису опасни, одговорн Асирг седанзћи на сломл4но олујомг дрво. Хофинђ седне поредг ф. н-ћга. Н самБ преваренг .... Асиру! рекне му онг тихимг гласомг; н самв обезчешћенг ? ... . мон се жена држи сг Амјел^мг! . . . . Тн дркћешг? . . . . да ... држи се . , . . н о томе већг више несум јнмђ .... Пеимагоћи толико моћи, да преодоле силнб !# потресг произведенна тимг признан-ћмг онг ућути неколико тренутака. на продужи: — Синоћв .... сииоћв доцне ... н самв самг бмо очевидацг мое сравоте!'.... И што у тав мах' н нисамв нби обое побш .... и неблагодарногг и неверницу, то е само зато бвмо, што се н другчје желимг осветити! . . . . 0, н ћу такву освету, кон ће принудити дрктати еве жене . . . . кон ће за свагда осигурати спокоисгво мужева .... Езелл ће мени зато животомг платити; али е мена мало, да е удавимг, да е зако.гкмг моимг рукама .... ноћу .... ке, нека она умре у по подне, предг народомг, у средг светога храма, предг лицемг Бога нашегг .... нека она .... ше горке воде ! Разумешг ли тн мене Асиру!....' — Али за Бога, та е вода сграшна само за онога, кои е заиста повинг .... — Е, кадг бн а бно првосвештеникг-,. . то би ... одг мене зависило .... Асиру .... — Хмг .... песакг, кои ће се помешатк сг томг. водомг а ћу скупити сг пагоса у храму .... — Е, видншг, тав песакг треба помешта сг отровомг