Podunavka Zemun

139

Сватоплукг свого власгБ и на сусћдне кназеве разпро^ стире, то ћемо опетг засадг наше »нгћше о томе одложити. По овомђ животоописанјн) могли бб1 и то потврдити, да словенскш црквенБ1И езикг Н1е никако бмо Бугарсши, већг да е 6 бш вешто направлЂнми езикђ , и да су нћгово разв1ан1> Панонски и Моравски елементи, као што е Копитарг мислш, много више примогли, него Македонско (или Тракииско) Словенско (Солунски), но и последнБИ се знатно разликуго одг БугарскогЂ, Но ово оставламо СловенскимЂ филозоФима. Несмнсменмн лобопмтЈишацт.. (ПродЈжен^.) „ТЗрло лепо," рекне Анзелмо. „речи е победила, но садЂ морамо покушати, да ли ће и у самои ствари победмтелБка остати. Сутра ћу ти дати две хиладе талира у злату да шВ поклонишђ , а толико исто и за пдиђарЂ, ерЂ жене, особиго лепе, налазе удоволвство у накиту и адиђару; па ако Камилла и овомђ покушешго проти†стане, онда ћу задоволанЂ 6 бгги и нећу ге више трудити." Лотарјо одговори, да ће садЂ све чини г и, кадЂ е већЂ започео, премда ће му трудЂ суетанЂ бнтп. Опђ прими 4000 талира, кои му чегирЂ хиладе неприлике учине, што нје знао, шта ће измишлавати. На&после на едно смисли: да каже Анзелму, да она и поклоне и адиђаре онако исто презире као и речи. и да е иа8бол1) оканути се далБИ покушенја. почемЂ се тимђ само време губи. Но судбина е другчје хтела. Анзелмо по свомђ обичаго остави Лотарја самогЂ сђ КамилломЂ, а онђ у место у варонњ да оде, сакрје се у предшо собу и крозЂ клгочаницу вирјо е и мотрјо на ово двое. Но на жалостБ примети, да ЛотарЈо за но сата ни речице сб Камилломг проговорш нЈ«. а не бн се сђ нбомб у разговорЂ пустш, да е н сто година сед10. Све ово на то га побуди, да га е ирЈателБ омануо. Да бм се накЂ осведочш, уђе у еобу, зовне Лотарјл и уннта га, како садЂ сђ Камилломђ стои и да ли му е у нечем) наклона. Лотарш му одговори, да нема више надежде; ерЂ га е Камилла тако гордо одбила, да неће смети више сђ НБОМЂ ПрОГОВОрИТИ. „Ахђ , Логарјо, Лотарш," рекне Анзелмо, „како зло испунавашЂ дужностБ твого и како мало одговарашЂ ономђ поверепго, кое у теби имамЂ ? СадЂ саиБ бангБ крозЂ клгочаницу гледао и приметш, да ни речи сђ КамилломЂ проговорш писи. Г1а кадЂ е тако, зангго ме варанп., или зангго ми одузилашЂ прилику, да оно докучимг, што желимЂ ?" Ово е доста бмло за Лотарјн, да га збуни и о^ срачоти. Да бм ову срамоту опрао са себе, закуне се, да ће му првомЂ приликомЂ све удовлетворити и рекне му, да може слободно изђ потае гледати, ерЂ одсадЂ непотребуе никогђ, кои 6 б 1 га на то гоијо. Анзелмо све му поверуе: и да 6 б 1 му јоштђ болго прилику дао, рекне му, да ће некомЂ прјлтелго недалеко одђ вароши на нолбско добро отићи и тамо се осамЂ дана забавити. НесрећнБш и несмисленм& Анзелмо! шта си почсо ? шта си подадрео ? колико несрећа и беда то-

варишЂ себи на вратг? Твоа е Камилла доброд^телна; тб 1 можешЂ сђ нбомђ мирно уживати ; нико те нећв у тоИ срећи узнемирити; н^ћне мисли неблуде по тами, већЂ се сђ домаћимЂ пословима занимаго; тм си шјј раи на землБи, ц1>лб н-ћнм жела, осећан^ радости и правацЂ волћ, коа се само твош& и волби божишђ повинуе. КадЂ ти е таква добродћтелБ, таква лепота и честностБ дата, зашто тражишЂ ново и уображено скровиште, кое ће те у несрећу бацити, почемЂ св ни нашто друго ослонити неможешЂ, већв на н ^не слабе силе? Анзелмо спреми се сутра данЂ на путг и рекне Камилли, да ће за време н -ћговогв одсуства Лотарш домаће послове вршити и свакш данЂ на ручку бмти; зато треба да га тако предустрета као и н^ћга самогђ . Камилла као добродћтелна и паметна жена упрепасти се и рекне му, како е неупутно, да туђг човекЂ место н1>гово у кући заступи. Ако онђ мисли, да она неће кадра бмти кућомЂ управлдти, то нека покуша садЂ првмВ путЂ, па ће се уверити, да е она кадра и веће послове вршити. Но Анзелмо рекне ши, да е онђ тако заклгочш; а ибов ништа друго неостае, но прстЂ на уста метнути и повиновати се. Камилла му одговори, да ће по налогу н4говомђ све чинити, премда 100 се то нимало недопада. Анзелмо одпутуе, а Лотарш сутра данЂ дође н4говоИ кући и буде одђ Камилле прјнтелБСки и лепо дочеканЂ, премда е избегавала сђ нбимђ насамо о^ стати, већ 'б су навекг око нћ служавкв бмле, особито нека девоВчица именомг Лшнелла. Ова е госиођу одвећг волела, ерг е сг нвомг заедно одрастла, будући су е родителБи Камиллини јоштг малену узели. Лотарш за три дана нје \оШ ништа рекао, иремда е прплике имао; ерг служигелБи и служавке носле ручка оду у другу собу да ручаго- Цо ово е, врло кратко траа.ш, будући 1 имђ е госпол налагала да се сђ ручкомЂ пожуре, а Дјонелла морала е увекг пре ручати, како не бм она ни за по минута сама сђ Лотар1омЂ остала. Али девопчица ова имала в опетЂ свое мисли у глави, и излазила е почесће напол ћ и нби саме у соби оставлала (као да е знала). Но при свсмђ томђ харакгерЂ и достринство Камилле задржавао е езикг Лотартевг. И башг ова озбилБиостб Камиллина доведе и едно и друго у несрећу; ерг ако е онг и ћутао, опетг у мислима имао Камиллу, н-ћну скромностБ и леноту, коа бм и само каменито срдце распалити могла. Шго е ман/ћ Л »тарјо сђ нбомг говор10, то е већма нЂне лгобведостоГшости мерјо и н-ћноИ лепоти дивш се; и у овоме зпборави, шта е пр1ателБ прјателго дужанг. Хилнду пута долазило му е, да изђ варопш оде и у св пђ тумарне, како не бм ниги онђ Камиллу више видш, нити нћга Анзелмо; но бздава, иоглодђ и дражестБ Јгћма тако га обвеже, да се крочитп ше могао. Бор^о се самт> собомЂ и гледао е чувство ово изђ срдца да изглади; пребацивао е себи, што такве луде жел4 има, и што е неверанг пр1ателБ и рђавг христјанииг; мерш е н сравиБивао себе сг Анзелмомг; и наипосле се сг тимг сврши, што е више кривицу пребацнвао н-ћговомг лакомисленомг прјателго и слепомг поверенго, него себи самомЂ. И тако е садг сматрао, да непоштен1», кое е намисл1о учинити , никакву казнБ ие-.