Podunavka Zemun

140

заслужуе, почемг се и предт. Богомг и нредг лгодима извинити може. Лепота и дражести Камиллине, удесма прилика, кого му е самг несмислепин пр(ателБ подао, побћде падг честности и скшиу Лотарјн, да е трећји данг по одлазку прјателл свогг Камилли сву лгобовБ н^гову ИЗНВ10. Камилла чувши ово одт> Логарја уирепасти се, пишта му неодговори и оде у другу собу. Ово неповолБство ништа необори ЛотарЈа, него га шштт, већма обнадежди, и садг е текг почео обожавати. Камилла видивши намеру ггћгову ше зиала шта да ради; ако се и далћ упусти сб ш>имг у разговорг, бв]ће горе. Седне дакле тогђ истогб дана увече и сл±дугоће писмо мужу папише : Лгобезшли моп! „Обично се говори, да воиски безг во1)е и граду „безг запов^дника зло иде; а менн се опетг чини, „да младои жени 10штг горе мора ићи, кадв е мужг „безг икаквогг узрока саму остави. Л самв за вре„ме твогг одсуства у такве околности дошла, да ни„самБ у сташо више ји подноснти, већг да ћу ири„иуђена бв1ти кућу оставити, и родителвима моима о„тићи, ако се ти непожуришг да кући дођеип.; ерг „онаИ, кога си ти меии за падзиратела оставш, са„свимг другу ц1)ЛВ иде да изврши, а не ону, кого „си му препоручЈо. Теби као паметномг човеку ше „нуждно више доказивати, а не 6б 1 ни паметно одг „мене 6б 1 ло , да се ас1ие изразимг! Твол Камилла. Кадг Аизелмо писмо прими, обрадуе се, што е Лотарш прввш коракг учинш и што се Камилла онако бранила, као што е онг желш. Овако радостанг одпише 100, да му кућу иипошто иеоставла; ерг и онг ће се самг скоримг вратити. Камилла не само да се дивила одговору овомг, него е садг шштг у већу забупу доведе. Нитг е могла у кући остати, иити родителвима ићи; ерг ако остане, н1ша е честв у опасности; ако ли оде, учиниће противг мужевл1зве вол-ћ. ИаВиосле на ту несрећну мисао дође да остане, и Лотарјд никако да иеизбегава, како не бн млађима у кући иовода дала да подозреваго; и готово се каала, што е мужу писала; ерг се поплашила, да недође мужг н-ћнг на ту мисао, да е Лотарјо увидш лакомисленостБ ићну, и као прЈателБ то покушао, како 6 б 1 1« и ту лакомисленостБ изг главе изтерао. Оиа осланагоћи се на свое поштен^ћ и на Бога, заклгочи, да Лотарјд у напредакг ћутећи саслуша, а мужу о томе ништа да ненише, да му пе 6 бј тимг неповолБностн чинила. И до тогг е дошла да Лотарја кодг мужа извини, ако 6 б 1 е оваи ПБ1тао, шта е нго навело, да онаково писмо иише. Сг оваковимг мн-ћшемг, кое е истина благо, али не башг иаметно и мудро, саслуша сутра даиг Камилла мирно Лотар1а, кои е садг тако лгобведостоино говорјо, да е нЂно постоанство већг шати се почело и нћна честностБ падати; премда е умилне иогледе крила, кое су сузе и молбе Лотарјеве у души и4нои иобудиле. Ово е све приметш Лотар10, и садг се текг већма успламти. Почемг е знао, да само у одсуству пр1атела свогг лгобавв ову укоренити може, то стане о 1гћномг самолгобио говорити и лепоту н&ну узвишавати; ерг ништа неможе тако лако жеиску у мислима оборити, него ова суета, кадг шВ се ласка. Доста да е онг стену доброд^-

телБИ н4ио подконао тако, да е Камилла пасти морала, па да 1ои е срдце одг самогг гвожђа бнло. Онг е молјо, ласкао, тужјо се, клео се и описнвао своа чувства сг таквомг ватромг, да е честнослг Камиллину иадачао и побћду доб1о, коши се манћ надао, него што е желш. Камилла се нреда; доброд1>телна Камилла иадне. Но да ли е ово чудо, кадг ни самг Лотарш 1пе у станго бвш прЈателБство у нравомг смислу сахранити ? Ово е прввцј доказг, да се одг лгобавн само чрезг бЂгство сахранити може, почемг се више него што е кадарг одг човека захтева, да ову силу поб1)Ди! Лшнелла бнла е една, кол е о томе знала; ерг никако нису могли нбшво сноразумлеп'1) одг нЈ) сакрити. Лотарш 1пе хтео казати Камилли, да му е овоме повода дао самг Лизелмо, како не бм она хрђаво мн'1ние о лгобови имала и номислила, да е таи случаи и навео нћга, да се у шо залгоби, а никако собствена п1 )Г0ва жела. После неколико дана врати се Анзелмо кући, незнагоћи, да е за време одсудства оно изгуб10, што му е паимилје, и чега се онг наиман!) иланпо. Одма оде Лотарјо и пошто су се као верни пр 'штелБИ загрлили, упБ1та Анзелмо Лотар1а, да ли ће му смртћ или животг обавити. „Све што имамг казати, прјателго рекне Лотарш, „то е, да тб1 такову жену имашг, кол се за образацг узети може и коа као дјамантг међу свима добримг женама светли. Свака е речв моа, кого саки 100 рекао, у ветарг отишла; мои обећапа презрела е, мое поклоне презрително одбила и мое сузе поругателно изсмедла. бдномг речи, као што е Камилла образацг женске леиоте, тако .е псто и примерг скромности, лгобведостоиности, честности и свјго врлина, кое изредну жену облагорођаваго, подижу и усрећуго. Узмн твое новце, прјателго, натрагг, п 10 Јнотребити нисамБ могао, ерг врлина Камилле твое нити се поклонима нити обећапћиг поколебати могла. Буди садг задоволанг, Аизелмо; немои никако изиова покушавати; ерг почемг си опасну морску стену, на кого те е подозрен!) и неверство женско навело, срећио нребродјо, то се неупуштаи у нове вјоре и непокушаваи сг другимг коимг корманошомг по друп0 нутг сг добромг, тврдомг и ностолномг лађомг, кого ти в небо дало, по свима морама бродити; већг буди уверенг, да си у сигурномг пристанишгу; утврди со ленгеромг и седи на мпру, докг ти ону царину непоишту, одг кое се нико на свету одк 1 пити неможе." Анзелмо врло се обрадуе речма ЛотарЈевимг, н веровао е, као да му оракулг говори; алп га е опетг молш, да се иеокане овогг предузећа сасвимБ, већг нека у манћмг продужи, па бнло то само да време проводи или забаве ради. Нека е чесће стиховима узвишава подг измншлћнимг именомг Клоре, а оиг ће ши самг казати, да се Лотарш у неку леиу даму залгобш и нбои подг овимг именомг зато стихове прави, да бв1 е тимг нобедити могао. Ако 6 б 1 пакг мрзко бвио Лотар1го стихове правити, то ћ» онг на себе дужностБ ту примити. „Ше нуждио," одговори Лотарш, „и мени су музе познате, а ћу то самг чиннти. Ти приповедај* само Камилли о залгобл1шомг момг станго, и а ћу св за стихове бринути; па макарг и небБии оиакви, као што предметг захтева,"