Podunavka Zemun

252

сли, саио преврташе дане му амаЈше. Нечатг представлаше ероглиФическе зиаке и вадпист. у три речи: т е п з с о п ј 8 с 1 а г е с I ј. • — Не разумемг, рекие у себи Фридрихг. — Л чиними се, да старацг н1е ни на уму имао да ме изсмее . . . аиде видићешо!

Сутра данг уготру Фридрихг се наођаше у необичнои забуни. Зацело онг н1е веровао врачарицама нити е имао великогг поверенд у амашпама, кое е доб1о на тако необичаиг начинг. Међутимг е башг хтео да проба дали оне ииаго какву годт. силу. Положен-ћ н-ћгово бвшше таково, да ^онг н1е мого ни едно средсгво иренебрегнути коимт, бв! га се могао опростити макарг му се то средство и веома невЂроатно чипил©. — Оваи човекг, мислаше онг у себи; — мора да има ма какв,0ГЂ посла ст> газдомг „ЗлатногЂ Лава" и . оваи печатт. , ,што ми е дао мора да е родг .векслш; гостилникт. сигурло зна ову векслу и завестиће е у своИ радунг. Да., и то да кажемг, а овде ништа не рескирамг, Л самв се ренпо, да оста.вимг варошБ;.ако е етарацг хтео мепе изсменти, а ћу првми изсмеати гостилника сг хомг мистификац!омг, и сг тммг ће 6 бјти све свршецо: — нико иишта неће ни знатп. ! ; Размисливпш тако онг узме подг шпнку свои малбш завежлаи (гди е ствари за путЂ везао) и у ме<сто да се упути варошкои застави као што е пре падаеравао, пође нр.авв гостилницб 1 „Златногг Лава." То е бвиа наибола гостилница у вароши. Дошавши до врата Фридрихг позамисли се мало, и умало неоду-етане одг намеренд. Но одма се затимг ободри и уђе. — Шта заповедате? запита гостилничкш слуга, презрително гледагоћи алвине Фридрихове. — Н бв1 желГо сг вашимг газдомг две — три речи проговорити, одговори ладнокрвио младвЈИ чо•векг, — Онг е у послу, одговори слуга бацвшши поТледг иа завеждаК, кои е ФридрихЂ у рукаиа имао. Ако вамг е нуждпа соба . . .. —- Л морамЂ говорити сг газдомг одговори Фридрихг пређашиБимг тономг. -— Врло лепо, тосподине. Изволите овамо па иочекаИге. ■ ј ; И заиста крозЂ мипутЂ гостилпикђ уђе у собу, у к010и е 6 б 10 ФридрихЂ. Ово бкшше човекЂ стаса висока, сувЂ, ћелавг, сг очима чрезвичаКпо жпвима и провиђагоћима. 6днБ1мг погледомг промери оиг Фридриха одг -пете до перчина, и Фнзшшпа н^ћгова доб1е израженЂ замишлћпо. — Кое добро? рекне онг такимг тономг да се Фридрихг збуни. — Ц . . . а . . . рекне онг хотећи се ободрити: —^јдоп ^о самБ да запитамг за квартирг кодг васг. — Врло лепо, и . . . — Опростате, а вамг морамг казати, мене е адресирао на васг некш Господинг, кога вб ! сигурно иознаете, ерг ии е казао да вамг предамг ево ово ... Онг брже извади изг џепа печатг и да га гостилни-

ку. Оваи га узме сг удивлен Јзмг, брижлБиво га прсгледа, окрене се около да нема кога. —- Но, кажите, молимг васг шта е то. Л ту ништа неразумемг. Шта заповедате да чииимг сг тимг ? — 1)аво! помисли Фридрихг у себи: — мора да самв н изсмеанг; но да гледамг да сг чести изиђемг изг овогг метежа: — Бога ми и а самг незнамг, смешећи се одговори онг гостилнику: — а вамг само даемг то, што е бвио мени предато. Гостилникг бацБ1 провгфагоћ1И погледг иа Фридриха. — Вб 1 сами знате да е то мони шштг ман4 познато. Ко вамг е казао да ми ово дате? — Ништа незнамг продужи Фридрихг см^шећи се: — д ни уколико непознаемг тогг господина; но самБ МБ1СЛ10 да вб 1 н4га добро позпаете ; али видимг да е над —а мномг изиграна врло р!)ава шала. На свакШ начинг молимг васг да ме извините. Свршивши ту Фразу опг узме наново своИ завежлаи. Гостилникг не сметаше 041го сг ићга. Мало по мало Физшном1а се нћгова разведри и оиг се почне садг смеати на велико удивлеић Фридрихово. —■ Ббоо како му драго, рекне онг метувши артицу у џепг: — то е врло забавно . . . идеа е врло пространа . . . жел'10 би видити шта ће изг тога изићи. Речи ове удвое изумленћ Фридриха, кои са свое стране погледи Гостилника одг пете до перчина. — Вб 1 мн се чините добарг младићг и врло ми е жао да други себи праве забаве на вашг рачунг. — Шта ли онг оће сг овимг, МБ1сллше Фридрихг. — Може 6 б 1 ти да е овде текг почетакг нриклгочена. Гостилникх позволи, слуга се лви. — Води господина у собу подг Нро. 15. и покажи му какавг е овде редг. Господинг ће ручавати за обштимг асталомг. — Молимг васг, ако вамг « угодно кажите ваше име? — Фридрихг баронг НаибержкШ. — Добро . . . води господина барона! придода гостилникг, давши слјги знакг; затимг се учтиво поклони Фридриху и оде. МладБШ штудентг немогаше се разабрати одг чуда. Сл) г га га одведе у велику собу наилепше застрту и ави му кадг се овде ^оручкуе, кадг се руча и т. д. Фридрихг МБ1слаше да е то све санг, КаДЂ слуга изиђе опг седне на столицу и почне размишлавати. бдинственма резултатг нћговогг размишлаванн бБ1аше узвикг: све е ово невероатпо! Невероатио, нарочито; зато, што гостилникг непознаваше чудесногг старца. Онг сг почетка одбациваше печатг као шалу а после мало помало попушташе као каквомг таиномг дМствпо, у коме се и самг ше разбирао ... Но како да предположимг суштествовапЉ подобне амаЈше. На сваши начинг ово е незгодно. НаВпосле, прошавши два — трипутг преко орбе ФридрихЂ се заустави на сл^дугоћемг заклгочешо; оиаи печатЂ мора 6 б 1 ти или права амаи па или напротивг Н1е никаква амаблјд. Ако е амагша, то онг мора и на банкера дМствовати као и на гостилиика.