Podunavka Zemun

254

предг децу, и клапрнала е ст. нвима као мало дете енглезки, ерт> е овимг езикомг у младости говорила. Ч зсђ се виђало, као да се н1нш мпрнји постагоћи погледи и лице у асно себезнанство претвараго; часг су се они опетг насуморили. „Одкудг доведе ти мени," говорила е крчмаровомг девојЈчету, мое обое деце, мога Драгића и мого сладку Павл1го? Водишг ли т нзђ гробла, кудг су однешени ? Но оии су постали анђели ; лепи прекрасни анђели, неиду они изг жалостногг гроблн, него сг иеба. А хђ , вб! мили мои анђели, оћел' вамг се допасти кодг ваше маике, и оћете ли остати сг нвоме на овои студенои, зала пунои землБИ, ил' ће васг одма одавде одвести?" „Мати е кући у креветг, ™ не мати," рече малми 1оца, алн несрећница ова нје то чула или нје разумела; она се бша сасвимг занела гледећи у малу ПавлЈго, кон е нћио милован1з радо примала, и сасвимг безбрижно главицу свого на прси странне н'ћжне госпе наслонила, докг е сг рукама око одела луткиногг забавила се бБ1ла. И 1оца се све манћ туђ1о одг несрећне те госпе; ова се иснрави опетг, поведе децу едно за едну друго за другу руку, па кадг е малБШ 1оца одг н"ћ пуст10 се и овамо онамо трчао, она е сг неизказаномг тугомг за нљимг гледала, „зарг опетг оћешг да оставишг твого маику леденнцу ? за нБимг впчући. — Кодг едне лее цветне застане и набере цвећа за венце. 1оца чимг е вид10 шта она ради, помого Јои га брати и додавао, докг е она иа клупи седећи малу Павлт предг собомг држала, и потомг е венцБ1ма преко рамена обое обавила. Гранчице неке даде 1имг у руке, па е онда радостно у нби гледала. Као да ш е гћла благословити, наслоннла е бнла руке на НБИне главе. ПрвБШ путг садг одг толико дугогг времена, грону |о0 на нЉне избечене очн сузе. „Зарг нисамБ н, л тако е говорила она гласомг, кои се одг н4 докг е здрава бБ1Ла само чуо, „н сама блажена са овимг блажепБша? А тако самБ се нко бБ1ла у тугу задала."

Б б ^ ло е већг скоро подне. Отацг и мати потраже децу; Марта ш е уверавала да е имао ко нби чувати; нигде пакг у градиии, на улици, и око потока где су се сг камичцћша сиграли, нису ш могли наћи. Мирко се дигне самг собомг тражити ш. ЈКена една, код е на потоку мало ВБпие прала, упути га за нбимз ; онг нађе градину, коа е бБ1ла око наивеће и наилепше куће у селу: врата су бвиа отворена, уђе унутра и до!)е до оногг дружгва, а онн га нису ни видили. Кадг деца чуго гласг очинг и отрче кг н&му, подигне се плаховито она несрећница. Избечи очи у странца ; ни р1>чи неговорећи, сасвимг тужнимг погледима гледала е како отацг, кога поздравг и захвалностк она ни на умг узимала ше, оде сг децомг, и као овца, одг кое се аптћ однесе, ишла е полако и плашлБиво за НБима. Кадг се пакг мала Павл1а весело смешећи окренула и енглезки рекла 10и: „остави ми мого лутку, ерг ћу а опетг доћи да се сиграмг сг нБОме," онда 100 се ожалошћено срце нћио опетг разведри и развесели; сасвимг е мирио отрпила, те е слушкишг, чимг су странни изишли, врата одг градине заклгочала, узпеић се на доксатг еданг у градини, и гледала е за отишавншма. „Види, види Мило," рече жестоко служкинби , „одоше ли опи опетг у гроблћ ?" — „Неодоше госпо; они одоше у крчму Петра Иконића," одговори 10и слушкина. После неколико ока тренутака пробуди се госпа та одг нћногг блаженогг сна; не да сама себи дође, него да се опетг занесе, и у иеут^шно лудило падне; зверући е око себе, пипала лутку и кадг е иенађе у своимг наруч1лма, повиче у отчалнно; „кудг е мое дете, еладко мое дете? к Донесе ши се сиграчка н-ћне болне душе, и млогш су е водити кудг су хгћли, мнрше него пре одг толикогг времена. (ПродуженЉ с.11;луе.)

РДЗЛИЧНОСТИ.

(0 в4розакону и митолог1и — баснословш Гренла ндеза.) Идолопокдоници између Гренландеза почитуго едногЂ врховногЂ бога, коме се они неусуђуго никаково ише дати. Сд-Јми овогт. „непознатогг" бога наоде се свуда, између дивлм као и питоми, између варвара као и просвештени. Ни самт. апостолг Павле ние олтарг овогг непознатогђ бога сруш10. Гренландези, кадт. имт> се потреба покаже, да бога тога именомт. назову, дигну кажипрстг на небо и рекну: „онаИ , тамо горе!" — Тако се исто преповеда и о жителБима Никобарски острова. 0 произхођемо сунца и месеца баснослове стари Гренландези овако: Аннинга, богт., лгоб№ е сестру свого на казни достолнг начинг. Она побегне одђ н4га; онг го е вјао непрекидно, докг она одг небесне неке силе повучена у небо неоде, гди као сунце висећи оста. Братг сл4дова и тамо за нвомг и постао месецг, и иде тако, окренутг сунцу, за нкомг, и данашнвимг даномг.

сокаку изг џепа сатг на непоннтанг начинг. О нђ да на знан-ћ", да ће ономе, кор ! му сатЂ донесе>, дати двадесетг доллара на поклоиг, а притомЂ и лопову да неће никакову неугодностб нанети. После краткогг времена поздрави га на сокаку еданг пристовно обученг човекг: „Господару, ели вама нестао сатг?" ;— бсте!" „Ви обећасте ономе, коИ вамг сатг донесе, двадесетг долара награде дати ?" — „бсте!" „Обећали сте, да ни тужбе иикакове дизати нећете?" — „бсамв!" „бсте ли господарг одг речи?" — „бсамБ.'" „Господару, изволите вашг сатЂ." ОгатећенБп! изплати двадесетЂ долара, метне сатЂ у џепЂ и полазећи промрмлл: „БашЂ бирадг био

знати, како се могло то догодити!"

„Желите ли то? к

(Двадесетг долара (одприликеталира) награда.) У Новомг-1орку временомг едномг човеку украденг буде на

, „Дакле пазите," рекие маистор1ншг, „ви се можете сигурно оиоменути, да се е онаИ данг, кадг вамг е сатг нестао, човекг еданг изг несмотрена жестоко сђ вами сударјо и да васЂ е одма замолш за опроштен -ћ ?" —• „О помш Љ мђ се, тако е истина бБмо." „Ето видите, то самБ а 6 б 10." „Радуемг се за познанство — али, како е то могло 6 бгги ? Немогу да пошјмђ " — „Допустите, да вамг покажемЂ." „По-