Podunavka Zemun

»11В «"!"*» 3.4 ЗАБШ II Ц0КУ.

171

„Господине гроФе , и пресече му речв Албрехтт. жестоко, „нетреба да смећете с'ума, да сте вм као гостђ подг кровомг Барона Бека ! Све што дпра мого супругу, дпра мене — по пнгаите свога спновца, онг ће вамг посведочити, да н нисамв кукавица ни безг з т важенп." „Н имамг 1ошг мало разговора сг мојомг пупиломг, господпне бароне! Или зарг н да ћутимг, а кћи мога упокоеногг прјнтелп да живи сг човекомг кои има свого женз т ?" АиалЈго текне неипо у срце, као да е ножеви убодоше. „Мирко," повиче Албрехтг разнренг одг лготине. ж 3амолп ова оба господина да одма идз г изг мога двора. Кажи имг да мои правобранителв готовг е сг нкима раскрстити шта они имаш." „Добро, то и н мое послове прекидамг, господине бароне, и мога правобранитела одма ег вама упоредо ставлнмг. Па онда ће Амалш очи отворитп се и виднће да л јошг имамг сг нкоме заповедатп, и да нисамк башг доста строго дужностБ мого извршивао." Мирко е дотле врата отворјо и уведе унутра неку бледу, измождену женеку. На нбои е било сиротинкско црно одело, сг каиомг какву обично простакин^ оне околине носе. „Оди унутра, одп!" повиче Мирко кои се у еданпутг савг променуо бш. „Кажи господину барон} г , несрећницо една , како те е онг преварш, кажи му да си ТБ1 жертва н^гове господске вол4, н^гове лакомислености!" „Катирпна!" повиче и савг пребледи баронг, па упрепашћено гледао е у жалостну, више на мртву него на жиау енличећу свого првЈ 1 жену. АмалЈго да посечешг по образу, небБ1 капг крви кануло. Ни речи немогући прозборити, извуче руку свого полако исподг руке упрепашћенога супруга, па оде поводећи се у оближнго собу, где падне на едну столицу и даде се у плачг. Бледа Катарина необнчно осмегоћи се погледала е часг у барона, часг у ону двоицу. Ако е и есте туга и лудован-ћ сву преобразило, опетг зато могло се видити, да е она некадг особнто лепа бнла. Чинило се као да незна шта се то све догађа. Мирко е стаао узг нго, пакостна, дивлго радостБ севала е изг н4говц црнБЈ очш. „Боже мои, снимг ли н?" проговори баронг, превлачећи руку преко свогг озноеиогг чела, као да е тео уверити се, ели то све на нви што се догађа. „Ие, господине бароне, несаннте вн!" проговори Мирко. „Ево пидите Катарину, вашу супругу, коп прече право има ваша бнти. Немовте нимало о томе сумнати," придода онг сг гласомг чисто загушугоћимг га. „Вн сте се сг двема женама оженили! 0, та то самк н само овога света доживити желјо, дотле е тежш цео моб жалостнни животг!" Албрехтг савг клоне; морао се за наслонг одг столице пре'ватити да непадне. „Шта е то? Шта е то?" повиче онг сасвимг необичнимг гласошг. „Човече, твое последн^ речи одмотаваго неко покривало, подг копмг се страшна тавна кр^е ! Немов ме гонити до лудила, до отчанша! Тн ми ниси 6 бш веранг слуга! Казуи како е! бси ли ми тн срећу живота мога нотрго?"

„Као што сте и вн мого, господине бароне! II л самв тако до беснила дошао бно и пуну ватре главу мого одг грма до грма тукао самв кадг сте вн шумарову ћерку, кое лгобовБ радг самБ бно а присвоити, гладкимг и улагивагоћимг се речма за собомг одвратили, те е мене оставила. Малоумно девоиче волело е богатога господина, за кога е мислила да е лгоби; сиромашннв служителв пакг, кодг кога бм срећна жена могла бнти, ерг е нго одг чистогг срца и обистомг лгобт, буде одбаченг. Срце ми се цепало одг страшнБ1 мука, но н самв трп1о, ерг самк се уздао, да ћете вн вашу неправду познати, и послушати мое опомене, збогг кои самк онда кодг васг у замерку долазш. Али ми вб 1 преотесте девоиче, кое самв обожавао, и врло доцне дознамг да сте се таино венчали — еств господине бароне, дознао самв онда, кадг сте вн кукавно ово створен4 оставили бнли. Катарина е мени шшг мила бнла, али могао самБ е само жалити, ерг да е усрећимг ше бнло више у мо1оИ власти. Обузме ме нека мука, а у истнИ ма и мржнл на онога кои ме е онесреМо, те се крстомг христовимг закунемг да му се страшно осветимг. Н самв бно онаи Просперг, о коме самв вама казивао, да е Катарину навратш на двоумл^н^, л унутрашнБомг мржнвомг подбаданг казивао самк нбо И да потаино венчанћ само е на то, да обмануто девоиче понижено буде до наложнице. Па тако е и бнло, господине бароне , преко свега благослова свештениковога!" повиче Мирко стра'овито распал^нг. Шумарову ћерку никадг небБ1 вм огласили као свого жену, па башг да е и вашг отацг то одобравао. Да бн девоиче, кое е мени мило бнло, одг срама и стида избавш, одведемг е моме староме отцу, кои горе у планини живи у еднов на само колеби, ерг требало е да е вн онда само видите, кадг ће погледг у нго за васг казнв бнти. Жертва ваше малоумности дала се доброволвно повести, ерг е велика туга преузела бнла, коа е учинила да нп за што на свету ше марила, и одг света одцепила. Н самв пакг остао кодг васг, господине бароне, донесемг вамг лажЛБИвг гласг о смрти ваше жепе и по} т станемг око ваше нове женитбе. Веранг самв вамг бно, што самв мрзго на васг. Можете ми се садг чудити, господине — освета ми е испала за рукомг, ерг неможете весели башг бмти сг вашомг лепомг госпошмг, кадг оспмг н4 имате шшг едну бледу као емртв. Садг можетв. дознати валвда како е онаИ лнстг дошао у кнБижицу? Н самБ га метнуо — а господину Фз^нкалу самБ то казао, ерг самв сг тимг на то ишао, да лгобавБ вашу ко онои туђинки већма подпалимг а и удвоИ (меиданг~) измамимг, како ћете ви или другога убити или убјенг бнти. Господинг Функалг тако се нко уздао у мого помоћк, да е шшг напредг обзнан10 вашу смртк — л самБ се пакг предомислш кадг самк видјо , да сте вб 1 и тело и ДЈ^шу вашу претворили у лгобавв ко онои лепотици; постанемг вернми гласоноша, само да васг са шшг едномг женомг скрпимг." „Ниткову! Ниткову!" повиче Албрехтг, па замане песницомг. „Вн сте ме нптковомг учинили, господине бароне! Него ево вама шшг едногг посла — немоите заборавити