Podunavka Zemun

172

ЛОДУН131БА.

за кукавну Катарину! Н немогу више о нбоП бринути се, садт> вб 1 псп.уннваите свого дужностБ." Као смушенг зграби Катарину за руку, коа е дотле само бленула као дете, и одведе е барону. Па онда као ветарЂ излети на врата, и нестаде га. Катарина мужа свогђ ше могла познати; она се плашлбиво уклони о д 7ј н4га п погледала е у ону двоицу Функале, као да е нби молити тела, да е заклоне. Досадно ћутан4 неко дуго е потралло. Албрехтг и силомг отимагоћи се одг забуне, прекине оно ћутан1з. „Катарпна," проговорп онг одгтуге уздрктанимЂгласомђ , „мб1 смо и едно н друго издати! КадЂ бм ти знала како ми стоимо , тб1 6 б1 мене жалила, као што а жалимЂ ону, кого е рука свештеникова менн данасЂ поверила. Тн си, тако да рекнемЂ, готово срећшн, што ти е одузето, па неможешЂ да знашЂ управо шга е животђ овога света срећшн си барЂ него а!" Полгобп е у н$ну бледу руку. Па онда зазвони. Старии двороуправителБ уђе стрепећи. „Вм да водите бригу о овои госпи, л ћу е одђ васг тражити!" Катарина да се доброволвно и ћутећи, те е одведу изђ оне собе. БаронЂ е неколико тренутака јошђ замиш.гћнг сед1о на столици. БледЂ, али кодђ себе устане у еданпутг. „Господо мон," рече онђ оз 6 илбнимђ гласомг , „вб1 нграте жалостиву ролу. Слазнули сте се са еднимг нитковомг дворншицомг, да за лгабавк овосветскогЂ иманл две душе у пропастБ отиснете. ПознаемЂ а но вашимЂ подсмеа пунимЂ лицама, да вб1 држите да сте ме дотерали до кле сте тели, па да можете закгевати шга вамг е волн — но варате се, ерЂ са човечшмЂ озбнлвношћу изићи ћу н на сусретЂ изнуђено заклетои судбинп. ЗасадЂ уклон'те се одђ мене, и немоите ни помишлати на то, да ћете кадгодђ што са Амалшмг заповедати. КоЈоп ћу се страни л моратн окренути, то ће црква, а и светска властв преузети и разсудити." „Господине бароне," рече старБп"! гроФг, в пре него што одемо, зактевамг да АмалЈн искаже свого волго —" „0 чему?" „Оће ли она ићи са свопмг туторомг или заостати у двору, у коме е и оно кукавно створен4." „Имате право!" рече Албрехтг. „То несмемг одрећи вамг, то е шшђ и мол дужностк, да е самЂ на то опоменемЂ." „Ено н-ћ тамо у онои соби!" придода гроФЂ смешећи се. АлбрехтЂ озоилбно корачагоћи оде до врата и отвори 1в. Предг н-ћга изиђе Ама.пл бледа и сва умурана одг плача и суза. Одг вмсокогг, небесногг поавлна младе госне у простомг накиту венчанога венца, као засенутг тргне се онг натрагг. Говорг у н4му занеми, кадг е помислш да му е наивећа срећа овога света загорчена. Превелнкомг тугомг узмученг, обе руке метне себи на очи. АмалЈа тужно погледи у клонулога човека. Па онда стане предг Функале. „Господнне гроФе," рече она нешто немирно, „н самк не башг сг мо10мг волбомђ видила све што. се догодило,

а то е оно што сте ви злобно спремили, па тако могла самБ се и сама размислити шта е одприлике пре догодити се морало. Призан^ћ вашегг другара, оногг невернога дворишице, доста нсно познати мн дае вашу намеру. Мужг мои остав1о е да н кажемг, где ћу однко да живимђ . Тако дакле знаите, да самк а за бол:ћ пронашла, да овде чекамг Докђ кластк непресуди о овоме што се догодило, него да пдемЂ за човекомЂ, кои се показао као крнвацг лажлкпви артјн. Баронг Бекг умеће мене чествовати и наредбе свое у томе чинити." Прегне се предг нвима и сг тимг одпусти Ш, кои да бм прикрили запару у кошб су се нашлп, ругагоћи се смешен^мг уклоне се. „АмалЈа, АмалЈн," немоите ићи одђ мене , останите кодђ мене, анђелу мои, избавителго и 'раиптелго!" „Докле ми допЈ *штаго законЂ и мон честв!" „Останте па господарите у Хаерсвилу — а а знамг шта е моа дужностк, па ћу е и чмнити!" „Као што ћу и н мого, кого ми е наложјо благословг свештениковг!" Онг падне на колена предг нго, и лгобш е у руке Па онда у еданг ма' оде изг собе. На еданг сатг после гледала е Амалјн сђ трема за еднимЂ колима, коа су мужа н-ћногЂ одвезла у столично место , где е самв собомЂ судеЛскомг решенјго предложитн наумјо свого стварв. Млада госпа заостала е у Хаерсвилу; стараи двороуправителв бно 10и е место отца.

Строга зима прође. ПравобранителБ бароновг подигао е обш парницу противу гро®а Функала и оногб пцеступника дворишице. Али одг Мирка нигде ни трага ни гласа, и упркосг свимг позивима судеискимг ш'е тео предг судг да изиђе; па тако Н1е се ни могло са испнтомг по'итати. Албрехгг е сасвимг у тишини жив10 у Бечу, и преко писама свога двороуправителн дознавао е, да се Амалјл, судби СВ010Н предата мирно налази у Хаерсвилу, и да често одлази кући шумаровоД, где живи ума лишена Катарина. Нби двое, Албрехтг и Амалја едно другомг никако нису писали; клонилн су се да едно сђ другимЂ ни у какво одношен^ћ недође. Бнло е оне недел-ћ око Дуова (Троица) кадЂ е АлбрехтЂ предЂ вече самЂ сед1о у свошИ соби. Адвокатг н-ћговг текг што е одг н-ћга отишао н ту веств донео му, да е грофу Функалу заповеђено, да да рачунг одг добара амалшни, а са истима да ће унапредакг управлати еданг владинг комесарг. Поволвноб пресуди одђ стране ду'овнога суда ше се могао надати, ерЂ католичка црква никако недопушта да се бракг сасвимг разведе, а Катарина као прва супруга преча и право има. По доондашнвимг деланима могао е толико дознати, да га неће окривити што се по друпв путг оженш, ерг да су писмена лажлвива посведочили су обадва Функала, кои су и признан^ дворишичино на данг венчанн, као сведоци потврдили. Албрехтово неутешно стан& може семислити какво е. У томг дворишица н-ћговг прјнви му неку женскинго. Жестоко отвори онђ врата, а АмалЈа уђе Ј'нутра у црно обучена. ДвороуправителБ е ишао сг нБОмг.