Podunavka Zemun

238

ПОД}1КВК1.

Мц се поздравимо узаВмно врдо лгобезно, као канда смо одг богзна кадг наВповерителн1и прјателћи бв1ди. „Н самБ вашт> великјв ДЈ^жникг!* 1 рекне ми г. Орни: „Надамт. се да ћете ми допустити да вамт> мого благодарностБ изнвимг и да васг у моЈоВ кући јгостити смемг. Н самв вашемг сов1зту, кои сте ми при разстанку дали, на срећу с.тћдовао. Знате ли, да сте ми препоручили, да идемг у Крансакг место у Ита.шо, гди ћу лека за мепе наћд? Л одемг у Италш, ал' га тамо ненај)е«г. У Флоренц}' се оиоменемг ваши' речЈИ и вратимг се }• Крансакг, гди га нађемг и заиста оздравимг; а притомг нје непрјнтанг 6 бн»." При овБ1мг речма полгоби румене образе свое лепе госпе. „Немоите му веровати!" повиче Еми.ш: „онг се покадкадг и мршти тужећи се да му е таи лекг горакг."

„Па опетг е лекг!" продужи она смешећи се. Ово е заиста бвш срећанг парг лгод1и. Орни ме позове да кодг н-ћга ручамг. Кодг н15га е обпчно сваке Недел1ј била цела породнца албертова. Онг ми припоееди доцше, да се са свошмг маикомг помирјо и да го е кг себи озео; ерг е у време револуше готово већу частв свогг иманн изгубила. 'Го га е побудило, те јои е одма после венчанн сг Емилшмг и то на н-ћно захтеван4 писао и моЛ10 е, да кг н-ћму дође. ("адг самв е текг познао. Она е бБ1ла оштроумна гоема, ко.ч е истина у обхођенго нешто поноситости изт> великогг света и гордости збогг племена задржала, но коп е у разнБ1мг несрећнимг случаевима н4жностб нравш, трп4лБивостБ у озбилвнои судби и побожности у животу добБ1ла, збогг чега е садг свакоме милја била. (Свершетакг ел1>дуе )

Ма1м"г5зр1«-: БЕг-гаш1а|»а СвакШ Србинг , кои родг свои лгобн , осећа у срдцу евомг чувство народиогг поноса, кадг погледг ј т мнбш баци на врстна д-ћла прад-ђдова своји . НћЈовг дз-шевшли животг шшг намг е врло мало познатг, а свакчи зрачакг, кои намг изг тамне прошлости срећнБ1 времена трудомг ученБ1 мужева засветлп, доводи насг до тогг ув-ћрена, да се душевнбш животг НБЈовг красно развјно, кано маискш цветг св^ћжимг зракомг заданутг, и благодетномг росомг напаннг. ДржавницБ1, велпкаши и племићи', мирски свештеници и монаси надметали су се, кои ће веће жертве на олтарг просвете принети. Па е таи душевиБпт животг тако виспренБ1И полетг кодг Србалн у другои половини средн&га века доб1о, да с« ни онда дремало ние, кадг е грозна турска сила стеснила са свјго страна нашг народг. Ко бм в-ћровао, да се на каменитоИ и кршнои ЦрноИ Гори , гд-ћ е слобода одг турскогг нрма свое уточиште нашла, и то у оно доба, кадг е слободи н-ћноВ и сила турска и лукавство млетачко пропашћу претило, налазило лгодш кои су се наукомг бавити могли, и онимг средствама, коима се наивише науке и знанп разпростиру. Докг е у околини Црне Горе и на подножш н-ћнб! вбгсоки ст-ћна крвв нашЈи прадћдова иотокомг текла, видимо, да е Црнагора имала лидји, кои су се занимали онимг улгћтностима, коимг се едино свака земалвска сила сатрти дае. Као годг што су Грци после падешн Цариграда гомилама у Италш и у западну Европу доб-ћгли, те су овш онда оживиле науке и художества; исто тако Ј 'текоше Ср6 јби исподг нрма Азјатскогг тражећи уточиште у државама свое браће, или у градовима красне Итал1е. Овде су они и дал-ћ развјнли и разпростирали своа знанн и художества. Ево асногг прим4ра: 'Гекг што е едва четрдесетг годииа протекло одг почетка штампанп прве кнвпге, а оно већг впдимо у кршноК Црнои Гори 1493 год. да „Октоихг" на светг изиђе сг прекраснимг словима, изг србске штампе! Каква велика разлика између душевногг живота нашегг народа друге половине средн&га в-ћка и садашн-ћгг нашегг дз шевногг живота? Кадг иосмотримо данашнБШ душевнмИ животг нашегг парода, обузима насг нека туга и стидг , ерг видимо како нало има у нашемг народу онако виспрени з'мона, и ученБ1

Ј С|вб4*в*ои'ћ вгародЈ - . лгод1И, каквимг се други срећнш народи поносе. При свеучилиштама, докг се 10П1г учимо, и кадг се душевне силе развјати почнЈ', по св} г да гд-ћ годг се налазимо, посведочавамо туђинцима, да смо у наукама , и у свакомг поннтш између добри понаиболви; али кадг у грађанскш животг стј'иимо, онда намг е свашто прече него народностк, онда смо у свачемг напреднш, него у народномг кнБижеству, ј г свачемг смо ревностни, ал' у лгобови кг народности своши понаивише ледени. Ово е садашнБОств ! Садг бацимо еданг погледг на прошастностБ, па ћемо се ув-ћрити, да }' стара времена нашг народг никадг и ни у чему за другима заостао ше. Као што е нашг народг своимг виспренимг п-ћсничствомг све около себе народе надкрилш; као што се у храбрости сг наИхрабршма заиста успоредити могао : исто тако нема нп науке, ни ум-ћтности, у коши чланови нашегг народа до савршенства дотерали небБ1. Ми смо слава Богу имали славни државника и воивода, имали смо ФилосоФа, математика, зв-ћздо- и природоиспитателп , историка , езБшоиспитателп, л-ћкара и правдослова ; но имали смо и ј т мни и славнн художника сваке врсте. Ми ћемо заеадг, хвала велика господину Ивану КукЈ^л^ћвићу Сакцинскомг , кои е трЈ ^домг своимг похвалнимг ум-ћтнике ц-ћлогг славенскогг народа скј'п1о и побел^жш, наше читате.тћ Ј 'познати са наистаршмг штампарима Србски кнвига, као о онимг лгодима, коима е нашг савг читагоћш светг захвалности наВвише дужанг, па на кое, мало когодг мисли, задоволпнг тиме, што се НБН >вимг краснимг производима, и нБЈовимг тешкимг трЈ 'домг наслај )Ј г е. МАКАР16 ЦРНОГОРАЦЂ, КАЛУђЕРЂ. Штампао одт. год. 1493. до 1512. Макар1е род1о се у Црнои гори, посветш е свои животг чину монашескомг и постане Геромонахомг, или као што самг онг пише: Свлоденоинокомг у МанастирЈ' ЦетинБскомг. Познато намг е, како су се у оно доба малг да не сви кадуђери, сасвимг противно сада живећимг калуђерима нашима, бавили са наукомг и художествама, и са велпкимг трЈ 'домг, хвала имг велпка, преписивали сј ' они трЈ т дно