Podunavka Zemun

ЛНСГђ 31 31Г.Ш II НДУКУ.

239

наистарје рукописе, кои би иначе пропали. Тако е Макар[е, бавећи се у манастиру Центинвскомт., 06.110610 художество илити ум^тноств штампана кнћига. Незна се, кога е у штампанго обучавао. Но з т зети се може, да су наши калуђери одма у прво доба, кадг се штампа одт> Гутенберга произнашла, научили штампати по разни местш', будући се они и тако донде бавили краснописан^ћмг , ливан-ћмг , резан^ћмг, живописан^ћмг и т. д. Безт. сумн^ћ е међу овима био н Макар1е, те после постаде штампарг. Може бити да е самг Макарје ливао писмена, као што су млоги каснш калуђери чинили, будући да у- своимђ усамл4нимт. манастирима нису на близу имали погребити художника. Но по своЛ прилици да е Макарје свон писмена дао донети изг Млетака, ерт> су прекрасно резана бнла. Првми подпомагателв Макарјевг 6 бш е самт. господарг Црне Горе, 5ЈР а Црноевићт., кои е год. 1485. цетинБскш манастирг сазидао. Помоћу и по налогу овогт. великогг родолгоба, поче Макарје год. 1493. штампати у Цетинго свое прво познато д-ћло: „Октоихг" или „ОсмогласникЂ" на читавомт. листу са 270 сграна, и сврши за год. 1494. Сл-ћдеће године 1495. доврши онг „Псалтирг" у 4-ни са 347 стр. такођерг на Цетпнго.*)

Г. П. I ШаФарикг мнсли, да е Макарје, осимг горенаведене две кнкиге, штампао на Цетинго и „Молитвеникг" или „Енхолопонг," будЈ-ћи су г писмена ове кншге сасвимг еднака са онима у горенаведенимг кнБигама. (Види Часописг Чечк. Муз. 1842. стр. 100.) Пошто е Макарје ове киБиге на светг издао, незнасе, г гћ е неколико година живјо, и еда ли е штогодг штампао. Текг после 17 година налазимо га, гд-ћ по налогу и о трошку 1ована Бассарабе великогг воиводе земл^ћ Угровлашке и Поду-навга штампа едно „ЕвангелЈе" на старославенскомг езику са врло лепимг словима, на читавомг листу са 288 стр. и год. 1512 доврши. Штета што се незна садг, гдћ е та кнБпга штампана; Г. П. ШаФарикг мисли у Трговишту, главномг месту Угровлашке. Текстг овогг ЕвангелЈн служјо е касше свимг сл^ћдугоћимг ЕваигелЈа старославенскн изданјн. Ако е исто Евангел18 последнн кнБИга, кого е Макарје штампао, то се опетг неда ммслити, да су четири наведене кнБиге н1згово цЉло д-ћлован-ћ; ерг ние могуће да онб одг 1493. све до 1512. што годг виш«? штампао нје. Време ће и остале Макарјеве производе штамиарске са светомг упознати. (Продужеи-ћ сл-ћдуе.)

О Д .1 © изг Исшорге о србскоп рево. 1. (Свершетага.) У оно време , кадг е на западу борба на жпвотг и смртв између духовш и мирски властјв буктила , и кадг е одг духовногг поглавице славно племе оштроумногг и величественогг влад1}телл едногг са непримиримомг мрзости, као скотин^ одг впдра и зш'а, прогон^ћно, наодимо мн овде скоро наИвеће единство. ПонекЈи е одг тји србски крал^ћва, ако е ире н насилникг 6 бш , па се само напоследку опетг кг добру обратп, бБ1вао по смрти за светца почитованг. Овде ше томе м!јсто , да мн д^ћла тШ крал^ћва наводимо, како су они наспрамг Мађарске или Бугарске или Бпзанше, или наспрамг Латина тамо на Приморго стаали, доста е већг , кадг посмотримо , каково су они положете у четрнаесгомг сто.тћтјго заузели , када су до изв^стне свое снаге досп^ћли бнли. Руссјн е подпала подг господарство Монгола; шшг одг Златне Чорде чрезг посланике н-ћне изг далкине бБ1ла е завладана; Полг.ска се подг последнкимг П1нстима сг ТБ1мг шшг тешн^, како бБ1 спроћу еднаки наднчаа заштиту имала, западу приклонила ; Пемска е иста скупа са свбнш сусћдннмг землнма своима подг луксенбургскомг владомг већг столица собствене западн^ћ просвете бнла. Напротивг горски крал4ви, крал^ћви србски, одржали су се непоб$дими и остали су у гордомг одлученго своме. Нападана Монгола, кои су безг сумнЂ у таковои далвини у снаги и важности млого изгубили бнли, исто су тако добро узбЈнли , као што су и славенско-н^ћмачки народи у Шлезји и на границама Аустрје. Арх1епископг

*) Одг оиогх Псалтира налази се еданх екс. у Москви. Л одг "ктоиха едааг екс у Крушедолу маиастиру.

19 а К Ђ гуцш, одЂ Јеоаолда Ранке-а. србск1и призвавши предшественике свое, Саву и Арсешн, кои су обоица за свете проглашени, у помоћв, водш е народг на боиште и одбш е ндолопоклон! ческу чету. Ратг нротивг невернпка , кои е светг испунш , таи е видг на себе овде у овов землви узео. Латинско царство у Цариграду никако нје могло потраживаномг праву своме у Србји важностБ задобБпи. Већг прогнанг заклгочш е Балдуинг II. 10шг еданг уговорг, по комг бн онг са Срб1омг као и сг Албаншмг располагао; но и то н!е могло безг опасности бнти, почемг е пренео права свон на племе Анжу, кон е исподг руке насл^ћдила круну Мађарску, гди е и безг тога собствено право имао; па опетг се уд4иствован-ћ тога у истини ше могло очекпвати, особито кадг су се М.тћтчани србскомг одпору радо придружили. А и повративши се грчки цареви нису се већг више томе надати могли, да владу свого надг Србшмг распростру. Кадг су се у нужди видили, да непрјнтелвство Латина збогг приближаванн нбјовои црковнои системи уталоже, лако су могли мрзостБ кодг непосредствене области ревностногг за црквомг народа узбудпти ; па и у томе едва овде нађоше покорности. Воина мзмс Ј ју Латина, Грка, и Ценанн, коа е свуда опетг тако наступила, да су се сва Приморн и околне зем.тћ одг 1оническогг Мора до Тракшскогг БосФора заратила, и да се никаково стално државоправлеше 3'вести Н1е могло, дали су Србима управо прилику, да и они, сами собомг ролу едну нграго. Разсрђени , што имг се изг Цариграда, гди сами себе одбранити нису могли, понизна и неупутна захтеваин чпне сг концемг тринаестога стол^тјн дигну се на оружје и наи-