Podunavka Zemun

.1НГТ'1> » 4 3 »К1К.Т II ИАУКЈГ«

125

ково сиоп .гћ, као што е сада по зсмјбн расЈ г то; но п.тугг н српг држати неће научити наше рЈке !« ,Када се мирг учшш, наћнће се и руку, кое ће обрађивати опа крв го наквашена по.ио!" (Свршиће ге<)

■I р <» .з е 5» е. Изг мртвила природа се буди, У радос.ти нкжно срдце плива Зора блага весне ербо руди Сластв, —• мнлина свуда се разлива. Плаво небо па землго се смее Да улешма миле весне чара Жаромг лгобкимг, коа срдце грее, II милине раиске му отвара. Све оживи ведро диже лнце Потокг опетг потјо жубори Умилнто заневаше птнце Те лугг зеленг одг песме се ори. Мека трава озелени полн, Цвеће мило виту изви главу, Нетишти га лгота више бола Пролеће му радостБ носи праву. Чарну гору тама већг не крје. Но се дичи са зеленимг листомг, По нбои лак !и лаорнћг се вје II игра се у воздуху чистомг. Све пролећа обанно красомг Кои чиста душа само тражи Створителн хвалн смсрнммг гласомг Да у груд'ма чувстиа света блажн. Срдие п.тамти чисто да изгоре Чувотво силно до небеса лети, Лети горе у пламсне дворе Творцу пламенг ер г га диже светБ1Д! Тако весна срдца дражи мила Разн1>жена у милини купа брг е блага свише прати сила Да са спртнпмг раго земномг ступа. Алг а*г! сладоств текг за мало трае Нвис', — ирође, — к'о да бкиа нте, Зато весна мало ће да сне Па у нрошлостБ мрачну да се скрје. М. И. Сто*нови1.т».

.4(9абс1Пн конв. Арабскји конб одликуе се красномг главомг са шиластимг ушима, музкулознимг , али фино нараслимг члановима, виткимг но не великимг стасомг и крупнимг жпвостнимг очима, кое, као у псету, оно разумеван!; издаго, кое изг дуготрагоћегг заедничкогг живлена са свога господара Фамилтомг произлази; заиста и ручакг сг НБОмг у опредћлено време делн. Дозволе му понегда, као псету, да слободно коекуда скаче; другШ путг опетг поставе га предг шаторомг као стражу. У свако време изложенг е погодц и у сравненда са н -ћговимг европеискимг равнороднимг дрЈтовима врло се оскудно рани. Прсле залазка сунца добта у некимг пред-ћлима ечамг, у друпшг камилско млеко иди кашу одг урме

н воде. кон се јошгг са сувомг детелиномг пли д[>угимг зел+.мг нометпа. блн здрано уморанг, дае му се месо, сироно или кунано. Бедуини брое петг благороднБ1' родова, али кои порекло свое одг Пеџа воде, сир +.чб танаизе, манекаи, кохаилг или коклани, саклавје и го .тФа, одг кон послсднби и коклани наивмше се цене. ГОлФа конб , мало жнвотно, кое велнка напрезанн подносити може. принадлежи провинцш Е.т-Ахза, дрз'Г1и мало већ:И, прошшцји бменг нлн особиго Неџг. Но има више грана одг овб Г глнвнб Г родова н други' одг другогг реда, наравно, свака кобила одг благородне крни, ако е брза и лепа, може ново колено основати. Пописг овб Г различнБт' поколена заиста е безграничанг, ерг племе свакогг поедпногг конд писменомг сведочбомг се доказуе, кол поколенн одг отца на сина прелазе н врло ш брнжлБиво чуваго. Обично прннадлеже више него еднои Фамилти , ерг има много дружства, кон кобиле притажаваго. Збогг тога тежко се могу таковБт' добБЈтн. Међутимг и то се зна, да се арабскн конби изгубе чимг 10 у стране државе пренесу, осимг ако отацг п мати особитомг племену принадлеже. Аравлнни опре.гћлкмо племе по матерн. Крои конн у Арапскои Н16 башг тако великш; у путованго заступа камилу. 0 брзпни и стрпелБивости арабски' кона много се приповеда. Мм ћемо навесги овде две анекдоге, кое су ман-ћ обштепознате. бданг рђаво обученг, мршавогг кони ншећи1 Аравлннинг дође кг ИсеГ-паши, кои е велпкШ агобнтелБ конн био. „П знамг," рече Аравлннпнг, „да тбт за твого кошошннцу лепа животна тражишг. Погледаи ово кое ншимг; продаемг га и захгевамг за н-ћга —^•45.000. гроша." Кодг све нЂгове природне озбилБности насмеа се Исетг гласно и одговори: „Т б1 си будала, хулн; твои е конб мрцнна, за когг небБ1 дао више одг 500 гроша." „Даћешг мп 45.000 гроша онда, кадг видишг н^ћгове способности," одговорн мирно Аравлннинг. „Заповеди, некг се наиболБИ твои конби изведу, да се на два сата далБнне самномг утркуго; н ћу се обкладити, да ће Ш све у по сата мов претећи." Утркиван-ћ буде одређено и арабскјв конб превазиђе све тако, да паша више ше двоумто него одма 45.000. гр. исплапо. „То н1е све," рече Аравлннинг, почемг е свога хнтронога опетг узно. „Заповеди твопмг солдатима, да ме као непрјателнгоне и на мене пуцаго; тб1 ћешг видити, какву способностБ 10шг ово живогно притнжава. То буде дозвол^ћно, што е захтевао. Гонпли су га пуцагоћи и нико га ше могао погодити. Наеданпутг учини се као да е ослаб10, изпусти узду изг руку, и стропошта се на землго гди претваратоћи се да е мртавг, лежаше. К онб одма стане као укопанг, сматраше и нгошаше свога господара; потомг га почне бранити, ударао е ногама и хтео е солдате уести, чимг бБ1 се приближилн. Почемг е одагнао нападаче, по-

нгоши свога господара на ново , обрне т-ћ.то губнцомг , напоследну примакне уво кг устма коианика, као да заповестг очекиваше. Наеданпутг уснрави се на стражн^ћ ноге, страшно зарже, счепа тћло предбсгорожно за вратг и одвЈ че га тако неколнко стотина корака да.тћ. Паита прч позорго овогг догађан бмлшс усхићенг о своши куповпни; наравно, н!.гова сов-ћстБ пребацпвала му е, да е цена у сразмерјго сг вредности истога веома ма.та. Ио понвг наеданпутг нромени се. Аравлниппг устаде, скочи лако у седло, г.тадш е свое животно рукомг и пресецагоћимг г.тасомг узвикне. То е заповедагоћш гласг бкто, у сл'1'.дстну коегг копц почемг е сумомг новаца натоваренг бмо, као стрела полети кг пустинки, у томг свон тркг предузмо крозг едну долину, гдп свнма ног.тедпма изчезе. Турчинг истина тежко одкрива свое унутрашн^ћ узбуђепћ , али е н осветолгобнвг. Може се садг лако представити, какво се огорчсн^ћ морало у Исету породити, кои е у исто време и конн и новаца лншенг обш , а притомг изсменнг н преваренг. Онг одма разашплћ у нан'већои хитнби коншшке у потеру за одбегшнмг. Осамг дана протеку безг икаквогг слћдства. Исетг већг е то бно и заборавјо, кадг а.тг сасвпмг изненада Аравлннииг са своимгду гомг и едномг камиломг предг ш.имг стунн. Аравлннинг га поздрави страхопочитателно и рече: „Тн си ме сматрао за безчестногг; н ти морамг разнснити мое поведеше. Пустипн лежи излсђу овогг меета и мое породице. Почемг самБ се са одг тебе исплаћенимг новцемг бћгству оддао, избегао самБ опасноств, оплнчканг мож' да 6б 1 и уб1енг, или жертва борбе 6 бк» тамо амо тумарагоћи' разбоинички' чета. Одг ово опасности могао ме е едино мои конб евошмг брзиномг спасти. Чимг самк кући дошао, одма самБ се постарао, да мои новацг обезб^ћдимг. Садг враћамг се, да ти тобомг стечену собственостб , надг коЈомг л нпкакво право немамг, предамг." На то нотеку сузе Аравлннину. „Опрости мојо Л слабости, пашо!" рече онг, „н губимг данасг едногг прјатела; ова камила предг мопмг е очпма само слуга, кои ћс мс натрагг момг шатору однети." Као што е познато, да Енглези много — и то одвећг много сг некимг правомг — држе на свое кон^; опетг се немогу г они са изредннмг арабскимг соемг сравнпти, као што се изг с.тћдугоће анекдоте види. За време Куршид-паше, гувернера Неџа, неки Енглези, кои су пунокрвне конћимали, предложили су Арав.тннима, да се сг нБима утркуго. Ови одобре, алн Енглези захтевали су срокг на 40 данн, да 6 бт свое кон-ћ преправили. Аравлнни, кои' брзоноги свагда су готови, нису хтели знати за никаканг срокг, нсго у опред-ћленкШ данг дођу заедно. Бедуинн допустилн су Енглезнма да бираго мсђу нвјове конћ, кои ћеду трчати, и шлтали колико дана мора траати то утркиван^ћ. Енглези упрепашћенн одговоре: „Мм се утркуемо само еданг сатг." Бедуини се томе гроотомг насмего и помисле, то е рђава иаграда, да се копби наДире