Podunavka Zemun

ЛПГТћ 31 Л«К«ПУ II II19'КТ>

309

тнтн на својо И апотеки Маделину, како у мртвачкомг сандуку лежи, до и-ћ смртБ сг косомг у руци, а спрамг нћ себе са неиимг лековима у руци , нор Маделини пружа. И народт. отуда уверенч, да е омђ еданг одг наИвештји лекара рндо га е нримао п изт. целе околине у неволви дозивао и скупо му аа н-ћгов к трудг плаћао. Ве1п. и честно име оставпли, Кои су се вековима поносили, и сг првима равнали. д. сп.

Н|Ш1»аЕ1 <м»в'| ввг® 1вв»«*«>н8Ј енЧ*№р г в'в> 5$Ј1:»аЕ1виа«»и<к. (Продужено.) „А шта ли си, боланг, наушо „Га младГеМг Милои!' Обилићемг, 375 „Са Милошемг Поцерскомг вовводомг? ,У н1;гг землн очи е упрла в Ка' п свого дику н обрану; „Впде Срби, шта у н^ћму лежи. „Шта хот1п сг Релкомг одг Пазара? 380 „Кои но е одг Краине глава, „Ниги има безг Ре.тћ мепдана, ,Г1)е се деси, ту е Србска хвала. „А каква те мука навратила, „Да насрнешг на 10га Богдана ? 385 „Рјечв му се по свои землви прима , „Слушаго га мали и велики, „Ше шала, сон ј' Неманвића, „Ше шала, деветг 'накихг сина „(Оговића, деветг воевода , 390 „Глаеа даше свуда по свјету, „Одг нБихг стрепе сви душмани наши, „СрбадЈа шнвима поноси се; „А тм сг ■пемг хоћешг, кралго, кавге. „0 то би се, боланг, опростило, 395 „Нев-ћранг си, невћруешг никомг, „Свакш валанг душманинг 6 теби, „Е несретну пошл-ћтку се надашг; „Та невћра проклпнћ се сама. „Но са шта те оставише синци, 400 „Твои синци Марко и Андрја ? „Ето Марко, кога данасг нема „Правичнја нити гоначн1н; „Поеднако свуда хвале Марка „Порадг дивна племенита дара: 405 „брг е гонакг в-ћранг и погоданг , „Ни душманинг не нађе му мане; „Нндре ше лошш одг Марка, „Млађји братацг на стар1егг гледи; „Валана те д-ћца оставише, 410 „брг сг нев^ћромг в^ћра непогодна. „Све то видишг мучанг и нев^ћранг, „А памети 1ошг се не научи. „Одг главшехг Србсшехг воивода „Сваки теби кидисати кадарг, . 415 „Али неће огрјешитг душе, „На се гр1ехг да ти прими неће; „3 ко бн те узео на душу ? „Подобри се землви и свјету, „Или умри, или се подобри, 420 „Наси.гћ ти данасг на измаку." Кадг међг собомг кнћигу проучише,

И видћше каквога е гласа, Воивод' Гоико подла страшивица Узмуха се и узмучи лгото, 425 НЈе што е муханатг одг срама, Е невЂру у хрђи гонаку Ше нншта засгид-ћти кадро; Но Гоико се био препануо: Туђа мука да ће бмти туђа, 430 Како стече, да ће и растећи, Нестати му власти и господства Што му мукте уза брата дође, Са тога се успдаири ГоИко, 'Ге се сг кра.гћмг плаховито згледа. Валанг говакг банг Углћша &1;ше, 435 Но з^зг кварну браћу иштет10, Да пристане, мора, за двоицомг, Ласно Г трећегг залуд^ћти двама; Лазова га кнвига опамети, Ка' изнова да на св1етг дође. 440 Осталп се гости низа софру ЗачуДише кнкнзи Лазаревов, 'Ге имг магла спаде са очјго, Свого бруку п несрећу Србску Осћтнше, те се застид^ћше; 445 СвамИ себи тврду в-ћру дае, Да се иодло издавати не ће, Ни крвничкомг покорават' кралго. Банг Угд^ћша р^ечв говораше: .Нуто, браћо, бруке и срамоте, 450 „И укора страшна одг свјета; „Заисто смо иштетили лгото. г 0охг нама, кудг ће наше душе ? „Сапреће ихг суза сиротинвска, „А сврхг свега Урошева крвца, 455 „Те г/ћчите муке допануће. „Него, браћо, бол1> за времена „Сиротинви да се подобримо, „И кодг Бога мћсто ухватимо. „Не треба ми све земалвско благо, 460 „Кадг ми душа у пакао мора." Кадг су браћа брата саелушала Кралв Вукашинг и воивода Гоико, Ка' горопадг да ихг нека снађе Ноб-ћснише, и помамише се , 465 Да смјаху, кидисати шћаху На Угл ^ћшу брата рођенога; Ал' е мука уд'рит' на гонака. У ту муку, у ту непогоду Сг кнБигомг другоиг другШ мезилг дође, 470 КнБИгу кралго додаде у руке. КралБ е чати а грдно се пати, Ту бшше повеће бЈеде ; КнБига бБ1ла одг Турскогг султана, Амирг Муратг 'вако пише кралго: 474 „Чуешг мене, Вукашине кралго! „Кривг си Богу, кривг си и лгодима, „Кадг изгуби господара свога „Свога цара Царевић' Уроша, „И преоте землго прјеваромг. 480 „Н царг цара хоћу да покаемг, „Позивл-ћмг те на мебданг гоначкЈВ; „Три м^ћсеца рока теби даемг, „А рочиште гђе е теби драго, „Или, кралго, гђе се удесимо. " 485

КралБ се нађе у чуду голему, Види мучанг, да већг куда нема, Срб' га неће, Турчинг воишти на нБ 'га. Оба сг едне на н1>г' мрзе мане. Нигђе ше н^ћговјехг нда. Ко б1есни сг добра и полудп, Наиманн га неволл обара; Та ко н1е богатоват' кадарг, Н како ће сиротоват' тужанг. Колко силанг кралв Вукашинг б^ћше, Пуно силанг а веће ионосанг , Сг толико се снужди и покунви; Ни еамг не зна, шта га брже снађе; А страшивацг Гоико обумр1е. Банг Углћша држи се гоначки, Одг соч>ре е госте подигао, Да му с' браћи не брукаго онђе. А кадг сви три остадоше сами, КралБ Вукашинг мало себи дође, Те е браћи тихо говорш: „Браћо моа Угл-ћша и Гоико! „Ова Г кнБига одг Турскогг султана; „(Злослутница може погодити). „Турчинг мене на меиданг зазива, „Цар' Уроша хоће да покае. „Н не могу бон учинити, „Главни су ме издали гонаци, „И воиводе одустале мене, „Нико поћи садЂ узЂ мене неће. (ПродЈч^ће се.)

490

495

500

505

510

А|»апн Ј ПЈСТНПћН. Досп^ћо си на краИ пред4ла и лгодскогг живота, предг тобомЂ се шири тихо море пустин4 — неизмћрима пешчара. 'Гм на нго ступашг са потаВнимЂ н^ћкимг ужасомг. 1оштг ти мало остае слушати гласг човечЈВ, п^ћван^ћ птица, рикан^ћ, непрестано бленн^ћ стада', свирале пастирске и шуштан^ћ ветра по дрвећу. Мало по мало све то нестае, губи се. Шарено преливан^ћ боа' такође се губи. 'Гн ништа невидишЂ осимгправу пругу песка и надг НБОмг као разапето небо. А између тога остае опетг ништа и ништа. Шго дал^ћ идешг животг све већма престае. Ж ивотнбј И задаи природе, когг тм пре па310 ниси, нестае у шуштанго воздуха међу редкимг влатовима траве. Тишина е страовита и ужасавагоћа. Невидишг иикаквогг брежулвка баремг каквогг кртичннка међг тобомг и зреникомг. Тм си са твоимг камилама единнву природи живота. Тм далћ ступашг, ослушкуешг каквогг гласа крозг смртну тишину, кои бн те водити могао; али све ћути. ТвоИ вођа показуе ти прстомг немо два коплн, коп се изнадг песка дижу, н&гово су око стра и пустинн изоштрили. Тм ништа невидишг. Потомг видишг две црне точке на хоризонту са твоимг увеличавагоћимЂ стакломг, а твов ш вођа за два конвика познаде. Они су те одавна смотрили ерг се уставише. Затимг се пажлвиво приближиваше; синове пустиплаши само твое страовито оптћстрелно о-