Podunavka Zemun

310

нодумлкиг.*.

рјж-ћ. Они стрепе одђ н'ћга нндђ га само угледаго и руке нБине повлаче се одг плачке. Ти Ш гледашг. Црни су, мали а мршави, образацг нбиове суве пусгинћ. Ти 1(1 инташг: „Гди седи Емирг? н самв н-ћговг прјателћ и имаиг на и'ћга зашгитно едно писмо." Они те прјагелски одведу кг станишту кудг 'Ш оћешг. Они ти покажу 1гћгове чадорове. А тБ1 невидишг ништа, невидишг са увеличавагоћимг стакломг ништа, што нбино соколово око онако голо види. Тб1 преноћишг а уштру опазишг црну н'1>ку точку, коа се све впше и више увећава, у само е вече достшнешг и хтео 6 б ! тамо за ноћиште ићи; алг твои разумни вође недаду ти опомингоћи те; велики и зли пси ноћу у великимг гомилама обколаваго чадорг Емировг и станиште и стое као запета пушка, да свакогг оногг разтргну, кои бБ1 се усудк> тано приближити. Рано сутра дођешг у кругг црни чадорова. У средп стои веУВ Емировг зелене бое, окруженг чадорима н'ћгове породице , а одвоенг одг чадорова свогг племена подалекимг разстоан-ћмг. Тебе доведе вођа подг н4говг чадорг. Н4га ту нема, ерг е гоче отишао да провиди пустишо. Видишг трое гиужке деце и едну девои чицу гола шшг спавагоћЈб: трогодишн4 едно дете почива на кобили; међу кокошима пакг, измеђг кона, и на нБима д-емаго друга. Кобила подиже главу, спустс, иажлБиво спавагоће дете сг врата и оде појуко преко снавагоће деце да господара поздрави. Арапннг, кои е сада твои угостителБ постао, нрзжи ти руку впчући; „Некг е сгтобомг мирг." опе исте речи, кое е Аврамг нре толико столећа казао: а ил му одговарашг: „И сг тобомг некг е мирг." Потоме подигне дванаестБ и више пута твого руку а свого полгоби питагоћи те: „Како си ми брате?" а ти опетг н"ћга дванаестБ пута то исто запнташг. Па онда те полгоби у браду, ерг у источнимг землнма носе лгоди браде, само несмеду робовн и онаи, кои е осрамоћенг или обезчешћенг. Притоме грвори: „Иека Богг на мои чадорг сг твоимг долазкомг благословг излје и у нашг станг. Добро ми дошао!" Ти му одговоришг одг прилике опетг тако. Онг те полгоби наново Ј' браду са новимг поклономг. И ти томе одговарашг. Садг те текг узме за руку и у мензилг одведе, или чадорг Емировг за госте, коме е дете твога вође већг нвило за тебе. Кадг уђешг нађешг Емировелгоде како већг стеру ћилиме, нстуке и т. д. Емирг ступи садг у чадорг да тебе поздрави. Опетг настуие дЈтачки поклони, грлћна и иолгобци у браду. Донесе се чибукг и кава, твое камиле отоваре, побрину се за твое кон г ћ, иапое Н1 и наране. Учтиво те запБпаго шта имашг волго, оћешг у стану на конакг остати ил' ћешг дал'ћ нутовати и кудг. Ти изнснпшг тноп посао. Донесе се р.учакг. Твое дружство сачшшваш наводибранш лго-

ди изг стана ; учине ти почестно место. Сг ствари мало времена имаго; строги и немилосрдни тобомг се обходе на навлешшв начинг. П1то наи- философи кадкадг е толико презиру и протнвг лепше пма преда те се изнесе; ту ти е куку- нћ вичу, да неможе гр1је бити. рузЂ, млеко, сирЂ, воће и медЂ. Ако ли си у Одђ пре се догодш некШ смешанг случаи гостима кодђ Емира, буде и кувана и печена у Паризу. Пека дама одђ прилике око четрдемеса. бло се левомг рукомг недодира него све сете године стара уважавала е моду као нешто десномг. Руке се са џенномг марамомг изпра- наивиспреше и наибол& на свету. Н1е била лепа, шу, коа се после преко колена простре. Кадг пакг е зато опетг кадкадг такове алкине носила, се еде онда се ништа не говори. Свакчи чешлн да су е 1ошђ ружнЈомЂ чиниле. А зашто то? запрстима свого браду, кон е станиште анђела. До- то, што су по моди бкие. несе се чибукЂ и каФа и онда ее почне разго- „То н1е по моди," биле су ти наВаађе варати. Све е весело и по гдекои прича изђ и наилепше речи; ни за кое благо не бн оиа

„хилнду и едне ноћи" приповедке. Ако само едну ноћв у стану останешЂ и лругогЂ готра одешЂ да видишђ Емира, или чега другогЂ ради, даго ти доручакг, старешина се постара да дозна за твое добро здравл^ћ и за спаван^ћ. Кадг оћешг да одпутуешг старешина се извиннва што те нје могао бол4 дочекати. Жао му е што си се тако замало бавјо. Разстанакг е такође у изражаима богатг. Грле се, по сто

одг ови речји одустала била. Често е говорила: „Све оно што е годг по моди, мора лепо да стои и да одликуе." „Али кадгешто смешно у моди?" „То не може никако "бити." - А кадг вамг оно, што е по модн, ружно стоп?" „Заго л ништа немаримЂ," „КадЂ би васг она нриморала, да ви вашг вратЂ го ноеите, а ви н. пр. немате лепг вратг? „Н би се зато опетг тако носила." А кадг би мода била, да до колена сукнћ

се пута Богомг благосилн, потомг долазе ) олгобци у браду, па онда поахиванћ на кон-ћ. Пре- носите? питателна средства за тебе и за твое камиле, као би п то чинпла." и зобк за кон:ћ, све е то повезано и намешће- „Пакг . . . да вамг се но. Ако су опасни путови шшг те до у првив одг чарапа видс?

10шг и подвезе

станг одпрате. Тако би те ако би што какавг твоЛ конб занемого или се иначе ги коимђ иоеломг задржанао за осамг и више дана држали. Можешг ако имашг волго нри разсганку дати комг слуги К010 маленкостБ вештачку и онда благоснланн добри лгодШ далеко за тобомг звоне. к. н.

да се види, што годг

И «» д а. Ше башг навпробитачнје озбилћно о моди говорити, ерг е ова богипи тако непостошш: Оно што е гоче по моди било ше веће више данасг и т. д. Свуда имаго они лгоди, кои хоће, по моди да живе, преко мере посла . . . они немаго ни еданг тренутакг ока одмора: готро, подне, вече, концергц балг, тоалетг ... пакг и то све Јоштг деста нј«! Н самг квартирг, собнни намештаИ, ношиво, еквипажг, конби , амови, едномг речи све мора по моди да будне. А мода се свакШ часЂ мена . . . то е башЂ права невола. Они лгоди, кои само по моди живе, сматраго

„0, све би н дала би по модн било." Мужу ове даме, кои е сасвимЂ протишш мис.ои бмо, падне едаредгиа паметв, да пештоначерта, накЂ да то својои жени Ј' место журнала подметне. Онг начерта даму, коа е на глави у месго другога накита, грдну и репату репу имала, и иодг овимг иачерташемг напише: „Права природна репа." Дама е дуго времена начерташе са проницателнимг погледомг сматрала пакг онда повиче: „0, како е то за чудо лепг колфпуцг! како е орнгиналанг: башг права природна репа! Е пе садг се и расгћша у коси носе!" Нћиг мужг чинећи се о томе невешгг рекне 100: „Та 111е то нмшта, бога ти! Та то нема никаквогг смисла. И неверуемг да ћешг се та усудитп, да се тако смешно накитишг. „А зашто не, богати? Та то ше ни наиман! смешно а ружно . . . а ружно . . . зацело н|в . . . то е садг у моди, пакг сотимг свршенг посао. Нека ми одма едну репу донесу. Мн ћелто данасг ићи у оперу, а оћу, да се са овилг

себе као Богг зна како несретне, кадг они оно што е цо моди оскуд^ћваго: „и ( та марама на врату копфпуцомг прва покажемг." |це већг више ноблг; карутг незакоичава се садг Мужг се претварао, као да ши онг то већг подг гркланг; оваМ шеширг нема наиновЈго 10шг сасвимг неодобрава, али жена оће па оће. Форму; та се бон ненОси више; таки се штапови Она углави одма репу ј т косу пакг овако наниза шетанћ неупотреблаваго више." Ако е ко тако ћена оде у оперу. Нћнои су се моди свн чунесрећанг, да е у шетнго пре иежели што е свое дили и дивили, али не онако, као што е она »ш-

ствари дооро пролотрш, изишао, онда е таи за друштво 110 моди изгубл1>нЂ човекЂ. Онда нека слободно бега, докб га шштг ко видш 1пе, ерг е иначе пропао. Али на срећу нису зато опетг сви лгоди на свету робови моде постали. Даровити лгоди немаго када да о нбоИ мпсле, ерг они и за друге

слила. Сви су е на очигледЂ изсмеавали и ругали шИ се, тако да е она лако видити могда. да се то све на нго односи. Сирота да.иа врати се сасвимЂ жалостна и зло разположена кући. в 3а предивно чудо," рекне она, „моп е копфпуцг бмо по наиношпои моди. пакг су ма се опетг сви смеали,"

1