Pokret

покреЕТ 61

бично кратке) цаје вам козо објашњење, нову сензацију, и неопходна је за општи утисак. Грифитове Две сиротице имај

све досбрг особине старијег америчког филма: искоришћавање свих ефеката које искусном режисеру стоје на расположењу, савршенство снимака, глумци сви на свом месту. Тће К!а је

прва креација Џеки Кугана и последња креација Шарлоа.

у његовом ранијем жанру; то ће рећи да је то највиши степен Чаплиновог развитка у његовој првој фази стварања. Сад тражи нове путеве, нове начине изражаја, — да ли са успехом, или не, не знамо, јер његови познији филмови још нису доспели до нас.

Сем ових комада било је још неколико вредних да буду истакнути: „Освајачи“ Сесил де Мила (давано под именом „Жена која је заборавила Бога“) са Валас Ридом и Џералдином Фарар, „Пут у Санта-Фе«“ са Хартом, „Кид Робертс“ са Реџиналдом Дени, „Три Мускетара“ Макса Линдера, „Диана Мај“ са Марион Давис, „Мексико Џам“ са Фербанксом.

У току идућег месеца даваће се у Београду један од бољих француских филмова „Дон Жуан и Фауст“, „Париска грофица“, немачки филм, „Шеик“ са Агнес Ајрес и Валентином, Љубичев „Пламен“, — и на жалост, сенззционални гори филмови „Месалина“ и опет вечито исте и неуметничке пустоловине Хари Пила.

б, СПОРТ

ФРУШКОГОРСКА ТУРИСТИКА — ПИСМО Д-РУ ДУШАНУ СПИРТИ —

Нови Сад, фебруар 1924.

Сапутници Српског Иланинског Друштва при излетима на Рудвик, на Ртањ, на Миџор, а редовни гости у Фрушкој Гори, поздрављају Вас, драги докторе, „сад, кад смо излете скоро сасвим обуставили, поздрављају Вас сад писмом, кад не могу песмом која убрзава коргке. Да, излете смо скоро сасвим обуставили. Додуше, зимус, пауза није била дуга, пошто је лепа јесен тако дуго трајала да смо се, на Краљевој Столици више Каменице, још првог децембра 1923, до појаса голи, пријатно сунчали, а још 20 октобра смо на Црвеном Чоту провели врло пријатну ноћ, топлу како у Фрушкој, иначе, умеју бити само јулске и августовске ноћи.

Зашто Вам ово пишемо С нашим знањем београдски туристи су 14 октобра последњи пут били у Фрушкој. Од то доба нисмо се онде састајали, а Фрушка ипак има својих новости које оправдано могу интересовати београдске излетнике. Прва и најважнија новост је жалосна. Пирамиду на највишој тачки Фрушке, на Црвеном Чоту, затекли смо 20 октобра подсечену секирама и нахерену према северо-западу.

Како нам је Чака-Лава, лугар, рекао, она је подсечена 19"

октобра, а 1 децембра смо је нашли сасвим оборену, пошто је при паду сломила неколико тањих и дебљих стабала. Кажу ла су је подсекли сељаци који рачунају да јапију, као гез пш из, одвезу за грађу. И тако одсад, ако нам се деси да пешачимо по магли, да не умемо да се оригнтујемо, не ће нам се више, из магле, помолити пррамиада, а ми да је радосно поздравимо, и да се сетимо Нојеве радости кад је голубица донела зелену гранчицу, кад су Ксенофонтови Хелени угледали море, а Колумбови пустолови земљу... Пао је, докторе, и још један споменик, фрушкогорски, природни споменик: једини онај моћни огранак некад силне Лођинове Липе, онде при Лишајеву Врху, и он се, под својим властитим теретом сломио и, падајући, скрхао још неколико младих липа и грабића. Сад стоји само још повисоки шупаљ пањ од силне липе под којом је, кажу, тако радо седео шумар Лонгин, Лођа, по коме је липа ииме своје добила.

- Затим, од последњег излета Београђана, извршено је неколико сеча и тиме измењен изглед Фрушке: сечена је шума на Стражилову скоро до самог споменика. Од стране Велике Ремете, тиме је јако олакшано ориентисање: сад се са Банстола стално види-Бранков Вис на Стражилову. Сечена је, ових цана, и шума Ман. Беочина на Црвеном Чоту, у близини Козарске Липе. Из Новог Сада се сад види онде прилично широка просека.

Да ли свака новост значи крхање и сечу, уништавање питоме наше шумег Јерги код Храста Семењака при Вилиној Водици је одсечено преко хиљаду стабала! Не. Ви знате, драги докторе, да међутим тера шипраг на лањској и прек-

лањској сечи, и буја „шестар“, и чисте га сељаци наши, да

би олакшали напредак нове шуме. Честити лугари Фрушке Горе се старају да ова питома планина не остане бев свог зеленог накита; густа је ова шума, и ми ни зимус, кад је лист опао и шума дошла провидна, не угледасмо ни једно Орлово гневдо, пако су нас слали да ћемо га видети изнад Хајдучке Чесме. ' “ Шта ради Српско Планинско Друштво Да ли се већ договарате, куда ћете о Ускрсу, куда о Тројичину дне, куда о великом одмору у јулуг Хоћете ли нам одговор донети у Фрушкуг То јест, хоће ли београдско друштво долазити да бере кукурек и висибабу, и љубичицу, да у Фрушкој тражимо јаглике и јагорчике2 Помислите, нови туристи у Фрушкој, ми још и не знамо да ли у њој има јаглике и јагорчике, не сећамо се да смо им видели лист. Али смо зато расцветане. љубичице нашли већ 19 децембра (наравно, без мириса) и брали звончиће завејане снегом, брали бледожуту дивизму и крвави руј. Предузели смо били да видимо како је зими у Фрушкој, па смо ове зиме то прилично познали, 5 До виђења, драги докторе, поздравите лањске и будуће излетнике. У години 1924 нам ваља више трчати по сунцу, у загрљај „брату ветру и сестрици кишици“, јер је ово Бранкова година. А лажна је свака друга прослава Бранкове стогодиш њице, свака, сем витлања по висовима и доловима, по. пашњацима и по гори. Зато, до виђења на Црвеном Чоту, на Хладној Води или на Вилинву Камену.

. .

БИБЛИОГРАФИЈА

ВИЈЕСОУМК О ЗОРВЕМОМ РОЗТОРКИ Саставио Јован Димштошјевић, председник кр. судбеног стола. Загреб 1924. ; =

У пашчевом издању изашло је друго издање ове књиге, корисне за све државне органе које имају да наплаћују таксе од појединаца, као и га саме подносиоце молби, На основу разних до сада издаваних Закона о установи нових такса, правилника, наредаба и уредаба, Г. Димитријгвић је средко таблице у :ојима се може наћи висина сваке таксе. Узети су у обзир и Закони о изменама и допунама Закона о Так-. сама од 25. октобра 1923. и правилник од 6. новембра 1923., тако да се у књизи налазе тачно назначене таксе које ће вредети 1924. године, 5 ___- Књига се добија код Хрватског Штампарског Завода у Загребу и у књижарама. Цена 20 Динара.

Др. Чедомир Марковић, професор Универзитета: Политичко правно питање религ: ј=: У овој брошури налазе се два чланка Г. Др. Чеде Марковића: „Нећемо религиозне ратове“ (говор одржан о Светосавској Прослави на Правном Факултету у Суботици) и „Слобода вере и савести“, поглед на Устав и реформу Закона,

НАРОДНА СТАРИНА, свеска 11. Један од најбољих наших часописа који излази у Загребу, под уредништвом Г. Др. Јосипа Матасовића. Овај број, као и два ранија, пун веома занимљивих прилога. У чланку „Трагом за Пелазгима,“ Др. Нико Жупанић износи нове податке који иду у прилог тезе да су Пелазги живели на балканском полуострву; Др. А. Шнајдер („Једна стара француска балада у хрватском Загорју“) упоређује песму „Жеља за драгом“ са француском баладом: „Је го; а Та ЂаНге Је |затбђоиг;“ Др: Петар Булаг објашњава простонародну филозофију о души и т, д. Свеска износи 19 штампаних табака и стаје

50 Динара. 2

ЈУГОСЛАВЕНСКА ЊИВА, Загреб. Број 4. 16. фебруар, 1924. „Улица,“ драмска слика у једном чину од Боже Ловрића; чланци од Г.Г. Автуна Барца, Ферда Шишића, Вл. „ворниковића, Јурја Деметровића.

СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК од 16. фебруара. 1924. Три чланка о Шантиђу (Г. Г. Светислав Петровић, Др. Владимираћоровић,. Павле Поповић; „Исповест,“ прича од Ст В. Живадиновића спада у најбољг његове приповетке; две песме Владе Станимировића; једна- Шелијева песма, одличан препев Госпође Анице Савић — Ребац.

„Лијечнички Вјесник, уредник Др. Владимир Јеловшек. Година 46. свеска 1.

Јадранска Стража за јануар 1924. Чланци о „Јадранској Стражи“ и њеним циљевима, помсрској историји Јадрана и т. д. Број стаје 10 Динара.

НЕИМАР, масонски часопис, фебруар 1924. Чланци о Слободном Зидарству и његовој историји; говори приликом рецепција нових чланова у београдске ложе и 7, д,