Pokret

покрет 145

пашим великим људима со којима се много говори а мало зна, она ће наставити са издањем оваквих читанака. После Штросмајерове доћи ће Вукова, Доситијева, Крижанићева, Рачкијева, Отарчевићева, Окерлићева, Крекова. читанка и т.д. Поред колекције „Наши пјесници“ коју такође издаје „Народна Књижница“, ова нова збирка допринеће ширењу лоштовања према нашим великим људима код нас. Е

РУЂИН роман од Тургењеза, пр вела Зорка Волимировић. Друго издање. С: Б. Цвзјановић, Беогтад. Цеча20 Динарт.

Наша публика никада није престајала да воли руске писце више од свих осталих. Вредни и спосебни преводиоци са руског језика, преводећи само највеће писце. помогли су ла се одржава тај култ руских писаца, који су нам и тако сили ближи од француских, талијанских и немачких, и у нашој преводној књижевности добар проценат сачињавају руски романи н приповетке. Данас, кад је у делој Европи интересовање за руску књижевност јаче ноте икада (Француска тек сад добија потпуне, нескраћене руске романе и издања целокупни хдела Толстоја, Достојевског, Тургењега и т. д.), и код нас се осетила потреба да се тражња публике задовољи издавањем добрих руских дела, и прештампавањем више превода већ штамтаних по часописима или у засебној књизи. Тако је издат (у „Савременој Библиотеци“) Одавићев превод Пушкиновог „Евгенија Оњегина“, тако смо добили (у издању књижаре С. Б. Цвијановића) друго издање Тургењевљевих „Пролетњих вода“, а сада и друго издање једног од најбољих ако не и најбољег његовог романа „Руђин“. 0 овој књизи, која је нашој публици позната и из ранијих превода и из превода Зорке Велимировић, нема се шта рећи се тога да ће они који је још не знају наћи у њеном читању велико задовољство. Књига је издата пажљиво и укусно. П. И.

БИТИ ПИКА и е

Београдске књижаре већ почињу да приређују издања целокушних дела наших ·пазнатих писаца. 3а најкраће време добићемо целокупна дела Стевана Сремца (издање И. Ђ. Ђурђевића) и дела Б. Нушића (издање књижаре „Полет ) Дела Ст. Сремца изаћиће у 10 свезака које ће уредити Г.М. Павловић, професор. Желели бисмо да опрема тих свезака буде лепша од опреме Дела Г. Нушића од којих су две свеске већ изашле, у прилично неукусним корицама.

94. марта одржан је у „Мањежу концерат двојице југословенских музичара: Г. Јуре Ткалчића, челисте, професора музичке академије у Загребу, уметника који је и на стран пожњео велике успехе и који спада у наше најбоље виртоузе, и Г. Ћирила Личара, пианисте. На програму су били: Лало, Глазунов, Чајковски, Шуберт и т. д. Наши уметници имали су великог успеха код публике, на жалост малобројне.

9. априла имаћемо прилике опет да чујемо у Београду чувене уметнике Луја и Сувану Ре, чији је прошлогодишњи концерат остао београђанима у најлешшој успомени. Они ће приредити само један концерат са одабраним програмом, у сали „Касине“.

Други значајан концерат који ће бити приређен идуће недеље јесте концерат Алфреда Кортоа, француског пианисте, познатог широм целог света, који сада прави турнеју ло. Европи. Његов концерат одржаће се 4. априла, у „Мањежу“. з

Као што је било предвиђено, чланови Художественог Театра, по повратку из Софије, даваће у Београду још три представе. Ове три представе биће даване овога пута у „Мањежу . У уторак, 1. априла даваће се „Битка живота“ од Дикинса, у среду, 2. априла „Вишњев Сад“ од Чехова, а у четвртак, 3. априла, „Село Отепанчиково“ од Достојевског.

У четвртак, 3. априла, имаћемо прилике да видимо у Бео граду Госпођицу Ану Редел, чланицу балета Загребачког Казалишта, коју знамо израније, још кад је први пут група Маргарете Фроман посетила Београд. Она ће приредити своје вече игара у сали „Станковић“.

Од 1. маја почеће у Загребу да излави нов литерарни часопис Јњижевник. Часопис ће излазити једанпут месечно, а уређиваће га Г. Антун Бранко Шимић. У тој ревији радиће наши млађи књижевници; ревија ће се бавити много критиком и коментарисањем културних појава у нашем друштву,

1 ИАОХе

ИЗ БЕОГРАДСКОГ ШАХОВСКОГ КЛУБА

На дан 10 овог месаца отворен је одлично уређени локал Београдског Шаховског Клуба у Јакшићевој улици. Захваљујући заузимању енергичног и познатог нашег шаховског стручњака Г. Ј. М. Овадије, адвоката, београдски шахисти су добили локал, снабдевен потребним инвентаром, у коме ће моћи корисно употребити своје слободно време и развити своје способности на шаху.

Велика. светла сала снабдевена са 30 столова и истим толиким бројем нових шахова спремна је да пружи пријатну забаву великом броју отмених посетиоца. Поред осталих удобности посетиоцима стоје на расположењу страни шаховски часописи и- првокласан бифе. Најзад предност овога клуба над многим клубовима исте врсте налази се јоши у пространој тераси на којој ће се играти за време лета.

За неколико протеклих дана показало се да ће клуб постати сцетиште наше интелигенције, која је, уосталом, п осећала највећу потребу за овом установом. Остало је још да се строведе унутрашња организација клуба па да се одмах приступи интензивном раду и мерењу шаховских снага. Мислимо да би још почетком априла -требало отпочети са систематским тренирањем, како бисмо знали са којим квалитетом играча располажемо. Излишно је истицати потребу да сви београдски шахисти узму учешћа у јачању и организовању овога клуба који има тако пуно услова за успешан рад.

· Клуб се нажази у Јакшићевој улици број11 (шреко пута Академије Наука); време играња је од 1—11 часова увече. Упс у клубу и:носи Дин. 100.— еланарина Дип 20.— мечечно

УТАКМИЦЕ У СУБОТИЦИ

У недељу 16. ов. м. одржана јеу Суботици шаховска утакмица између дванаест најбољих играча из Суботичког Шаховског Клуба и исто толиког броја Новосађана. После дуге и жилаве борбе п с једне и с друге страце утакмица се завршила са резултатом 6:6.

Између осталих истиче се партија између Г. Видора (Лови Сад) и Г. Бокшана (Суботица). Први као бели развија лепу класичну игру и оштро напада, но црни успска отгорном игром да парира противника и да сам пређе у напад. После борбе од 3 и по часа партија се звршила у корист црног Т. Бокшана.

Тешка борба је вођена између Г. Д-р Ђерђа (0.) и јаког новосадског играча Г. Марковића. Игра је трајала 4 пи по часа и завршила се у корист Г. Марковића. Било је још неколико интересантних партија, али их због краткоће простора не спомињемо.

Са Новосаћанима дошао је у Суботицу и наш :лаховски мајстор Г. Костић, који је заједно са Г. Овадијом, адвоклтом

(Београд) и Г. Вертошем инжињером (Сента), образовало па-

борни суд. Утакмица је међутим прошла без већих несуглгасица. Решавало се само онда кад је један Новосађанин изгубио партију прекорачивши одређено време (20 потеза на сат). Крајњи утисак је да су Новосађани нешто јачи, али како су изашли на утакмицу без неопходно потребног третирања, морали су се задовољити постигнутим резултатом.

Увече је гостима приређен срдачан банкет на коме је памеђу осталих говорио и Г. Овадија, и у име Београђана 103вао суботички и новосадски клуб да заједно дођу на утакмпицу у Београд. Овај позив је одмах примљен, па се наламо да ћемо ускоро видети наше играче на делу.

По ТЕ Р. В-ић.

ЛОГОРОВАЊЕ ИЛИ ТУРИЗАМ 7 СЛОБОДИ

На крају смо зиме. Последњи снегови губе се са поља да учине место новом, свежем зеленилу којим се земља сваке године у пролеће покрије. Шрве су тице већ поздравиле ову промену у природи. Први су цветови успели да кроз снежни покривач пробију своје мале главице и да се појаве па површики. Довољно је учинити једну посету поља и увидети како је варош већ јадна и жалосна шрема његовим лепотама. После мучних и загушкљивих ноћи проведених у вароши како освежавајући делује овај ваздух који још мирише на последњи снег и ова игра сунчаних зракова треко заосталот снега и новог зеленила. Груди се шире да приме причешће чистога зрака, а малокрвни мишићи, истрошени дугим радом за време зимских ноћи оживљују под кожом и траже обнову. Човек зажали што је друштво одмакло тако далеко у материјалном благостању, што је изградило велике вароши, велике куће које саме за себе представљају читаву насеобину, али које су тако далеко од природе и у којима има тако мало овог чистог ваздуха који човека подиже са земље. Човек је одвојен од природе!