Pokret
105
стима месо се може очувати вековима. Али за употребу којом се ми овде бавимо овај начин није много практичан. Јер заиста познато је да је жива материја обмотана са више мамбрана, које заклањују и бране од разних спољних утицаја, који би могли проузроковати квареж саме материје. Ако се сад све те мамбране раскину из ма ког узрока, ваздух и микроби ући ће и отпочеће невероватно брза деструкција — кварење материје. То је на пример случај са воћем, које ако је потпуно нетакнуто, може се одржати месецима, али ако је мало угрувано убрзо ће се потпуно покварити. Међутим мржњење изазива нагло повећање запремине, чиме ће све мембране бити разорене, и тако очувани продукти неће ни из далека личити на свежу ма= терију.
Али што се тиче расхлађивања ствар изгледа сасвим друкчије. Продукти које треба очувати држе се у локалима, чија температура никад не силази до нуле, и никад се не пење изнад пет или шест
ЧУ
БАНКАРИ И БОЉШЕВИЦИ
У пријатељским односима Русија је данас једино са Афганистаном и Немачком. До јуче, имала је савез са Кемаловом Турском, али после мира у Лозани, пошто је Турцима бољшевичка подршка постала непотребна, и савезништво је пало у заборав. Од евролских држава, некоје су успоставиле дипломатске односе са Савезом Совјетских Социјалистичких Република (то је данашњи назив Русије); некоје нису ни то. Међутим, ни формална успостава односа није у знатнијој мери изменила ствари, и према Русији су данас подједнако непо: верљиве земље које у Москви имају своје дипломатске представнике, као и оне које их немају. Још су најбољи односи између бољшевичких диктатора и фашистичке Италије! На име, њине конвенције и уговори дали су, до сада, најбоље практичне резултате. ;
Са доласком Радничке странке на Владу, требали су се радикално поправити и односи између Велике Британије и Русије. То је била и једна од парола те странке у изборима. МИ заиста Мак Доналдова Влада се озбиљно дала на посао, да ово своје обећање бирачима — успоставу веза са Русијом — испуни: званично су обновљени дипломатски односи, а ускоро затим састала се у Лондону и конференција, којој је задатак да нађе начин, како би се најбоље и најбрже обновиле и некадашње трговинске везе између обадве земље. Али конферисања доста дуго трају, а до сад су дала само негативне резултате. МИ нема много изгледа, да ће у будуће рад кочференције бити плоднији. То је, јамачно, и уверење бољшевичких диктатора. кад су нашли за потребно, да неки дан објаве читавом свету, како су руски „радници и сељаци и трговински и индустријски кругови без разлике политичких убеђења сложни у једнодушном одбијању захтева енглеских банкара“; како је „Конгрес железничара и рудара, који се моментано одржава у Москви, решио да упути енглеском пролетаријату
покрет
степени изнад нуле. Тако очувани продукти, кад се поврате на обичну температуру, имају исти изглед, исти укус и у исто време исту хранљиву вредност као и свежи продукти,
Употреба овог начина конзервисања је доста деликатна: треба пазити да температура не пређе горе одређене границе; затим и влага у оделењима где се чувају ти продукти треба да се одржава на једној одређеној количини. Али благодарећи усавршеној техници сви се ти услови могу испунити, и тако овај начин конзервисања даје одличне резултате. | По свима већим варошима у иностранству постоје нарочито удешене зграде и оделења, где се на горе описани начин чувају разне хранљиве материје. Јер заиста оваква „расхлађена слагалишта“ постају неопходно потребна у великим варошима, где је потребно прикупити велике резерве хране.
Пе Др. Момчило_Ст, Мокрањац
|
НЕ а
апел: да би овај (енглески пролетаријат) учинио све што је потребно да се спречи саботажа руско-енглеског споразума од стране енглеских банкара“; како су и „друге пролетерске организације упутиле совјетској Влади енергичне протесте, у којима захтевају да не напусти ни један од добитака револуције и да одбије енергично све претенсије енглеских банкара“ и тд.
(Ови протести и апели на енглески пролетаријат прилично су комични. Јер, ево о чему се ради. Бољшевици траже кредите. Траже их у Енглеској, јер ту их једино могу данас добити, М, разуме се, траже кредите не од енглеског пролетаријата, него од енглеских банкара. Добити кредит: то је, за бољшевике, главни смисао и цељ преговорима у Лондону. А то, наравно, виде и знају и енглески банкари. Кад се, дакле, састала конференција, која ће да решава о кредитима Русији, представници лондонског „финансијског света“, како сами себе с правом називају, то јест представници финансиј. ских група које једине могу те кредите дати, сматрали су, сасвим природно, за умесно, да изложе услове, под којима ће пристати да даду тражене кредите. Те своје услове енглески банкари су изнели у једном меморандуму, објављеном у лондонским листовима од 14. ов. м. Ти услови, — то су те „претенсије“ против којих бољшевичке оргавизације апелују на енглески пролетаријат.
Услови јесу, додуше, за бољшевике тешки и неприхватљиви. Јер банкари траже: да се признаду стари дугови, државни и приватни; да се једним „праведним поравнањем“ странцима у Русији поврате конфискована добра; да у Русији буде у снази један грађански закон, да се успоставе независни судови и да закони санкционишу важност уговора; да руска Влада гарантује да ће у будућности приватна добра у свима приликама бити безбедна од опасности конфисковања; да банкари, индустријалци и трговци Вел. Британије имају слободу да раде са приватним институцијама и лицима у Русији, без
.
мешања и интервенције бољшевичке Владе; да се