Pokret

покРЕТ 211

ђународни промет“. Када се зна да је циркулација продукционих фактора много ужи појам од међународног промета добара, управо да “је она део њене садржине, онда се може само рећи, да поменуте одредбе могу да утичу на њу и то не можда увек штетно, што зависи опет од конкретних прилика.

Код нас уовом питању постоје два сасвим одељена мишљења. Док су једни за то да се са овим ограничењима мора ликвидирати, јер је нама неопходан страни капитал, како се не би онемогућавао наш редовни правилни развитак — овде преовлађује привредни моменат; други су, како из политичких тако из економских разлога, противни свакој стра-

начкој инвазији, тражећи доследно испуњење горњих одредаба. Као теоријска поставка прво је мишљење несумњиво тачно, у колико је у складу са основним захтевима међународне размене добара. Исто тако оно би могло да се примени и практички код нас, под тим условом, ако би се могао да онемогући сваки утицај иностранства, који повлачи долазак капитала и радне снаге и који је доцније могућ да се претвори у зависност. Само тако и под тим условима, да може потпуно да се спута и стави у националне сврхе, може да се акцептује данас пријем страног капитала.

М. 8. Вуловић

УПОТРЕБА ХЛАДНОЋЕ ЗА КОНСЕРВИРАЊЕ ЛАКО КВАРЉИВИХ МАТЕРИЈА

Потребе нашег културног живота сваког дана су све веће и веће. Потрошња разних продуката, било сирових или прерађених стално расте. Благодарећи брзим и развијеним превозним средствима (железнице, лађе и др. производи из најудаљенијих крајева света могу се донети у културне центре, било да се одмах као сирови употребе, било да се прераде према потребама култургог света. Тако данас ми свакодневно употребљавамо за исхрану

продукте, који нам долазе из најудаљенијих крајева света.

Кад се тиче извесних продуката, који се могу дуго држати и који се не кваре стојањем, као што су н. пр. пиринач, кафа и т. д., проблем транспорта

је врло прост. Међутим кад се појави потреба да се из даљих крајева преносе продукти за исхрану који се брзо и лако покваре, питање преноса се деста компликује. Тако на пример до скоре прошлости није се могло ни помислити да се живо, непрерађено месо доноси из даљих крајева, као што се сад ради, а нарочито за време светског рата, када се из Америке доносило у огромним количинама живо месо. И то транспортовање се врши зими као и лети по најгорим врућинама. Као што рекосмо на овако нешто раније се није могло ни помислити. Транспортовање на велике дистанце оваквих продуката, који се лако и брзо кваре, постаје практично могуће тек после 1876 године. Те године је француски инжињер ТеШег успео да једном лађом, на којој су биле инсталиране специјалне машине за расхлађивање, пренесе из Руана за Буенос-Ајрес једну већу количину говеђег и овчијег меса. После четворомесечног путовања ова је лађа приспела у Буенос-Ајрес, са потпуно очуваним месом. Тамо је било доказано да се, благодарећи хла:ноћи, могу најделикатнији продукти за исхрану преносити на врло велике даљине, а да се и поред дугог путовања ти продукти потпуно очувају. Али после овог успелог покушаја сасвим се престало да ради у том правцу. И тек много доцније покушаји су понова учињени и дошло се до сјајних резултата и огромне употребе хладноће за консервирање лако кварљивих продуката.

Употреба хладноће намеће се за све случајеве где треба сачувати какву материју, која се квари

# Нарочито у последње време она је врло актуелна у питању пријема страног капитала. Н

у обичним околностима. Ово кварење може бити последица спонтаних хемијских реакција, као што је то случај са нитроцелулозом ; или проузроковано

акцијом извесних паразита (ово је случај са крзнима,

која могу да упропасте извесни паразити); најзад најчешћи узрок кварења јесте трулење, које проузрокују микроба. Могућност консервисања тих продуката дозвољава узајамно размењивање продуката разних крајева и климата. На тај се начин успоставља равнотежа између продукције и консомације.

Наравно и пре употребе хладноће било је начина да се консервирају хранљиве материје. Тако је свима познато да се усољавањем и димљењем и другим сличним начинима, могу очувати разне хранљиве материје. Али све те методе имају једну заједничку, велику, незгоду : ове потпуно мењају укус, па чак и саму природу продукта. Органска једињења, а специјално хранљиве материје, толико су осетљиве да кад их усолимо, скувамо, или на други

који начин очувамо, оне се сасвим измене. Тако на пример стерилизација, која је једно од најподесних начина да се убију микроби, мења дочекле у исто време и природу материје, коју желимо да сачувамо од микроба.

Међутим хладноћа дејствује на један сасвим друкчији начин. Она потпуно спречава сва врења, али, ако се рационално употребљава, не мења ниуколико саму материју. Познато је да се у северним пределима могу наћи мамути, који се већ вековима налазе заривени у лед, и кад се одатле извуку, њихово месо је још тако сачувано да се могу њиме хранити пси. Једина незгода употребе хладноће је у томе што чим престане дејство хладноће, живот наново почиње, па према томе и декомпозиција, односно акција микроба.

Али употреба хладноће може дати горе или боље резултате, према томе на који се начин употреби. У овом питању треба пре свега разликовати расхлађивање од мржњења, јер то је од капиталне важности за успех и корисност употребе хладноће.

Материје које желимо да подвргнемо мржсњењу треба одржавати на темпаратури нижој од нуле; како животињске и биљне ћелије садрже велику количину воде, то ће овако ниска температура претворити ћелични сок у лед; отуда је месо подвргнуто мржњењу тврдо као камен. МИ боја и изглед таквог меса се потпуно измени, и под тим околно-