Pokret

покрет 905

био пуст. Није било кога да га одржава и зграде су се трошиле. Понова су се појављивали игумани са братијом и почињали су да оправљају манастир, не бринући се за стил. Ето због чега сада црква има много зграда сазиданих уз њу, које кваре целину утиска. По предању, стара црква (када је основана не зна се), није се налазила на месту где стоји сада, већ иза манастирских зидина, поред двају извора из којих се сада манастир снабдева водом. На томе су се месту сачували остаци некога темеља.

Архитектура данашње цркве је са четири ниска кубета, са бочним зградама уз њу, које кваре целину утиска. Код ове цркве ваља разликовати две старе з раде и уз њих зграде касније придодате. Најстаријом зградом ваља сматрати два велика кубета, од којих је под једним смештен иконостас, а два друга бочна кубета и мали додатак (олтар) дозидао је цар Душан. По предању, у томе малом олтару крунисао се цар Урош, син Душанов. И сада старци показују зазидана, по наредби Уроша, врата, кроз која је он изишао после крунисања. Што се тиче ове зграде, коју је дозидао Душан, ја сумњам да су оба кубета зидана у исто доба, јер је архитектура и величина њихова различита. Структура самога зидања је покварена многобројним рестаурирањем. Боље су сачувана кубета. Она су начињена поглавито од печених црвених цигаља, док је доњи део до темеља сазидан од камена гранита, цигаља и случајних комада мермера, често пута са старинским орнаментима. Налазе се и цигље са траГовима сликаних старинских орнаменета. Вероватно су се у доба рестаурирања служили свим што им је допало руку. Тако је узидан и један стари кип жене. Жалосно је што је сломљена глава и рука Овај кип веома наличи на кип који се налази у дворишту Скопљанске учитељске школе. Судећи по кипу и по остатцима зидина, а таксђе и по великом броју веома старог новца, изгледа да су на стенама постојале и неке друге зграде. Код игумана манастира видео сам једну монету Константина Великог са његовим ликом, и другу, скоро четвстасту, са сликом у целини човека који стоји. Какав је то новац нисмо могли одредити, али без сумње он је веома старог порекла. Сем одломка мермера у манастиру су сачувана два мермерна камена. Оба су грубо истесана и завршују се при врху гарнизама. Јадан је мањи, и сада служи као жртвезик. На њему се може прочитати на грчком:

Аполлонио

Тевдано

Тфалуи 7 Антигонуи

иос Аполло.

Други. камен служи као престо. На њему се такође налази натпис на грчком, али мени није за руком пошло да га потпуно прочитам, већ само крај: »::-:. ануе коефхин“. За трпезарију били су потребни столови. Вероватно није било подесног материјала и столови су направљени од гранита са нишама за ноге. Од осталог камења, али новијег порскла, занимљива је једна не велика надгробна плоза од мермера са натписом на словенском језику. Та је плоча из доба цара Уроша. Раније се она налазила, како сам чуо, у цркви, а сада се налази са спољашње стране зида око главне апсиде,

меца генара оуепе ОТЕЋ БЕНИ

ВЋ: ЕНОХНЕАРЋ : ПР ОРО: ЕЋСССРЋЕЋ скме зешае: грћућ скле : Н попоРћекте

ваде: Ћ: 6): 0. (6870 или 1369) етика: ет (15)

Од осталог достојне су пажње интересантна царска врата изрезана у дрвету са врло добро очуваном иконом Благовештења и изрезана 4 орла слична онима на српском грбу. Испод ових орлова су израђена 4 орла у профилу; сваки кљује кеку животињу, налик на јагње. Затимљива су још једна врата од ораховине која су доле мало покварена јер, како изгледа, под је био у цркви једном подизан, те су врата по потреби скраћена. Она се налазе при улазу у цркву са западне стране. Од врха иду 3 реда људских фигура, по 3 на свакој половини врата,

.

Манастир Трескавац: Царска врата

Нарочито је интересантна фигура Јована Крститеља У другом реду. Јован Крститељ је у профилу, са босим ногама и дугим, напред испруженим рукама, у дугој до колена кошуљи. Ниже долазе 4 реда фигура различитих животиња и змија. У првом реду животиња налазе се и две фигуре музиканата : један

'