Pokret

206

покрет

је од њих укрстио ноге по турски, свира на инструменту који личи на тамбуру, а други на виолини.

Прелазећи на описивање фрески манастира Трескавца требало би дати детаљнији опис истих, али услед немогућности задржавам се на општем

· Манастир Трескавац: Фреска у главном кубету

прегледу, пружајући у краткам потезима живопис манастира у целини. Жалосно је што се у мана стару сачувало просечно мало фрески из средњег века, али су и ове довољне да би се могла имати добра престава о сликарству тога доба. Има фрески које су се толико добро очувале да се не може веровати да су сликане пре неколико столећа. У згради коју је дозидао цар Душан, изнад бочних врата, око главног олтара, налази се рђаво сачувана икона Богородице (попрсје). Ову икону треба посматрати из близа и тада се могу лепо запазити ковтуре. Компоновање је веома занимљиво. Богородица има велике овалне очи, дуг повијен нос и веома дуге прсте. У рукама јој је Исус Христос, који је приљубио свој образ уз њен, једном руком подупро је њен подбрадак, а другу је пустио слободно. Ноге су у Христа укрштене, врх је носа округласт. На одећи Христовој опажа се цртеж орнамента. Око иконе се налази натпис на словенском који је добро очуван: | „Изволенијем Отца и с поспешенијем сина и свершенијем Свјатаго Духа и по милости Пречистој Богоматери и Свјатаго Јеја Успенија обнови и пописа се сиј образ в лете... (6939 т. ј. 1431) месјаца октеврија 14...“ Даље ми није пошло за руком да про:

читам, али изгледа ми да су тамо написана имена ктитора или игумана, за чије је време икона оправљена. Недалеко од те иконе око бочних врата је одлично сачувана икона четворице младих светаца. Натпис је немогуће прочитати. Занимљиве су капе налик на мајушне цилиндре. Набори хаљина суу правим линијама и оштрим угловима. Нарочито су добро сачуване две последње, поред врата, фигуре. Вероватно је ту био цео ред светаца, а изнад њих тако звани календар, т.ј. били су насликани редом према месецима свеца и догађаји из њиховог живота. Од овог су ланца сачуване још слике 4 света старца са избоденим очима. У маломе левом кубету је део календара у три реда. Календар је добро сачуван; има слика које изгледају као да су насликане сасвим скоро. У кубету је насликен Исус Христос, а око њега пророци у занимљивим шиљастим чалмама. Лаце Христа не може се распознати. Сачувала се само митра и хаљина, а исто тако и већина слика пророка. У другом кубету, где је по предању живео змај, налазе се такође старе фреске. Преко пута врата, у доњем ланцу, 4 млада војника, а с десне 4 старца, који личе на она 4 старца из левог кубета.

Изнад овог ланца нзсликан је календар, а у кубету опет Христос рђаво сачуван. Огтатака таквог календара има изнад западних улазних врата. Од слика из тога календара зачимљиви су свети старци из доњег, а неки и из горњег реда. Десно од западних врата била је слика цара Душана. Сада се сачувала само круна и главица једног анђела са стране. Од рестаурираних фрески од интереса је Исус Христос, „Пантократор“ у главном кубету и доњи ред анђела. На зидовима главног кубета иу олтару сачувале су се рестауриране фреске. Рестаурација је груба, боје рђавог квалитета, те се од додира бришу. Рестауриране су, Сез сумње, по старим фрескама, јер се, а нарочито у олтару, виде контуре старих фрески. У манастиру налази се још једна рестаурирана занимљива фреска; то је неки човек (по свој прилици ктитор) који држи у рукама цркву и поред њега слика жене. Изнад њих се види круна и неки избрисани натпис. Лице човека сликано је отвореним бојама, а лице жене не може се распознати, јер је потпуно уништено; види се само силуета главе. Костими су византиски, са танким и

"ниским струковима.

Од старих књига у манастиру сачувано је Јеванђеље, штампано у Москви 1703. године, за царевања и по наредби Петра Великог. Одлична је горња коргца кадифеног повеза са добро израђеним сребрним барељефом: „Силазак Исуса Христа у пакао“ и сребрним тракама орнамента по крајевима. На угловима се налазе ужљебљена у сребру 4 велика бела камена. На доњој је корици барељеф „Распећа“ а по угловима су Јеванђелисти; ти бараљефи, како ми се чини, новијег су порекла. У Јеванђељу су и 4 гравире Јеванђелиста и вињете. Лепа је вињета на првој страни; жалосно је само што је покварена. Од осталих књига има неколико штампаних за царевања руске царице Ане Јовановне и донесених овамо са Атона из Хилендара. Има још књига штампаних у исто доба, али оненису од интереса. Кажу да је у Трескавцу било много рукописа на кожи, али ја нисам видео ни један. Речено ми је да су однети у музеј.

Митрофан Косенко