Pokret

покрет | 207

НАШИ ПРЕДРАТНИ И ПОСЛЕРАТНИ ТРГОВИНСКИ УГОВОРИ

Напор држава, да задрже уговорно стањеу у пркос пуној несређености економских односа и тешких валутних прилика после рата, довео је до импровизације једног, до сада у економској историји слично не забележеног, прелазног трговинско политичког режима, чија је задаћа била да у међусобни промет, који је почео да се обнавља, унесе колико толико реда и правилности, како би се омогућило што брже санирање економских прилика.

Очигледно је било да се стање није могло оставити онако како је, још мање да се оно само сређивањем економских прилика поправља; било је безусловно потребно да се убрза овај процес, а то је било могуће једино одступањем од утврђених принципа модерне трговинске политике, како би се игградио један нови систем, прилагодан привредним приликама створеним ратом. Чињени су многи покушаји, најзад створен је један нови тип послератних трговинских уговора, чија су одступања знатна и врло карактеристична, поређујући их са нашим предратним уговорима.

Данас пак, прелазни поратни период са свима својим особеностима, налази се на измаку, и баш зато интересантно га је забележити, износећи та карактерна одступања, када се зна да ће он, у историји наше трговинске политике, заузети један

ако не значајан а оно врло богато разрађени део.

По датуму свога постанка политички уговори су много старији од економских, или трговинских уговора. У своме историјском развитку они су доживели знатне и врло карактеристичне промене, док најзад нису добили данашњи важећи тип — тип модерних трговинских уговора. До ХП века економске

клаузуле биле су врло ретке као део једног политичког уговора. Од тада, управо од момента, када се осећају у историји тешњи додири између држава и држава, политички уговори постају много чешћи и са њима заједно и економске клаузуле, као саставни део тих уговора. Једна и једина карактеристика поменутих економских клаузула била би: да су оне само једностране и правно и интересно, и да су обично резултат, или извесних политичких реконпензација, или пак политичке предоминације извесне државе. Почетком ХУШ века трговински споразуми престају да буду део политичких уговора; они се закључују самостално и прокламује се потпуна узајамност дужности и права, или интереса. Па ипак они су и даље били више мање једнострани и обично резултат каквог политичког споразума. Модерни данашњи тип трговинских уговора јавља се тек почетком ХЛХ века, садржећи у себи све потребне услове — потпуну јединственост интереса, самосталност од политичких уговора, — и сада се њима не регулише само узајамни трговински промет, већ нормирају сви економски односи. а

Пре него што би се разгледале његове главне врсте, потребно је изнети и његову економску улогу, подразумевајући у овоме случају последњи модерни тип трговинских уговора. Трговински уговори уклањају сасвим или смањују препреке које спутавају међусобни промет, или пак оне које ометају правилну међународну циркулацију добара. Једном речју економски значај трговинских уговора је идентичан економском значају међународног промета добара, управо користима које произилазе из ње, а које се резултују у разлици упоредних трошкова или цена. Кад се дође до тога сазнања да економски значај трговинских уговора базира на користима, које су

Манастир Трескавац;ј Фреске у олтару