Pokret

покрет

245

Што беди даје тако дуги век. Јер ко би поднео света шибе и руге, Неправде силних, гордих злоставе, Презрене љубави патње, спорост правде, Обести власти, понижења која Од невредних трпи стрпљива заслуга, Кад сам би себи мого досудити мир (Са голам ножем > Ко би товаре вуко, Да ропће, зноји се под животом мучним, Да нема страха од нечег после смрти, Неоткривене земље из чијих међа Ниједан се путник не враћа — што збуни Вољу, и чини да сносимо рађе Та зла која имамо, но да бежимо Ка другима о којима не знамог Тако од свих нас страшљивце прави свест, И тако природну боју одлуке Превуче бољком — мисли бледа крв, Те подузећа велика и смела Тим обзиром окрену криво ток, И губе име дела. — Ал ћути сад!

· Лепа Офелија» — Нимфо, у молитвама Твојим помени све моје грехове!

Први монолог у верзији првог кварто-издања има у оригиналу 21, у дефинитивној верзији 31 стих; други 23 односно 35 стихова. (У преводу је број стихова већи). Но сем разлике у броју стихова постоје знатне разлике и у самом тексту. Први монолог је на сваки начин ближи оној првој верзији; док монолог „Бити ил не бити“ има и у самим мислима и фргзеологији великих разлика према првој верзији. Анализа реда по ред показује не само разлике, него, да се тако изразимо, и развијање, растење мисли Шекспирове од прве верзије до оне дефинитивне. Док би се могло рећи дау првом монологу само фале неки стихови доцније потпуне верзије, дотле у монологу „Бити ил не бити“ неки стихови недостају, неки су истоветни са дефинитивном верзијом, али знатан број оних који су ту, казују не само друкчије мисли него и друкчијим асоцијацијама и друкчијим појмовима и речима.

Што се тиче порекла и постанка тог првог кварто издања мишљења разних научника разликују се у врло великој мери једна од других. Неки мисле да је тај текст направљен за издавача од неког стенографа, за време представе у позоришту са пуног текста који је објављен годину дана доцније (1604) у другом кварто-издању. Тај обичај постојао је у то време, био је стварна крађа, али се трпио, и томе има да се благодари што од по: јединих драма Шекспирових имамо, поред мањевише аутентичних, и таква недозвољена, посебна кварто-издања, која су за критичку студију Шекспирових текстова од значаја. Разлике у тексту из: међу првог и другог кварто-издања, ти научници објашњавају као погрешно или рђаво схваћене речи и фразе од стенографа, или као погрешке његове лично, или оног доцнијег коректора, који је, по тим белешкама ухваћеним на представи у позоришту, имао да спреми рукопис за штампу. Ја мислим да су више у праву они научници који налазе да су "разлике у оба текста одвише велике да би се могле приписати само грешкама стенографа или његовог коректора. Нарочито промена места Хамлетова монолога „Бити или не бити“, сцена између Краљице и Хорација, и многе друге ситније грешке не могу

се објаснити на тај начин, нити схватити, да су тим путем постале из потпуног текста.

Онда преостају две могућности за постанак првог кварто издања.

Или је то самога Шекспира прва скица Хамлета коју је он убрзо за тим знатно проширио, поправио и премоделирао. Или је то текст старог Хамлета (Пра-Хамлеша) од непознетог писца (Т. Кида») ретуширан, и, особито у прва два чина, са знатним исправкама и изменама, преписан од самог Шекспира.

Кембриџки издавачи Кларк и Рајт (У. а. Сјагв и ЈУ. А. прсте) заступају мишљење да прво кварто преставља старог Хамлеша само „ретушованог у извесној мери од Шекспира, а дау другом квартоиздању ми имамо први пут Шекспировог Хамлета“ (гећошсћед То зоте ежеп: фу ћакезреате, риг ал т Дигтое ћале јог Фе јат! ште Те Натиг! ој 5ћаКегреате). Врло многи други научници заступају сасвим друкчију теорију, која се може у кратко овако изразити: Неколико година пре 1600. можда у 1594 глумачка трупа дворског маршала (Гога Сатбегтга1т5), којој је и Шекспир, поставши глумац припадао, дошла је до рукописа једног старог драматизованог Хамлета, по свој прилици написаног од Томе Кида, у стилу и облику његове Шпанске Трагедије. 1601. Шекспир је употребио ту стару драму као основу за сопствену верзију Хамлеша од које прву скицу имамо у првом кварто издању. Његов текст је вероватно објављен на начин који је тада био уобичајен т. ј. према записима неког стенографа, ухваћеним за време представе у позоришту. Убрзо затим Шекспир је прерадио и знатно проширио ту своју прву скицу, и тако је направио текст који имамо сачуван у другом кварто-издању. Тај текст и текст првог фолио-издања (1628) чине основу критичког дефинитивног текста како га обично знамо.

Надам се да неће изгледати нескромно од моје стране ако кажем да се ја много више слажем са овом другом теоријом, коју је познати шекспиролог Др. Фарнивел (РОг. Ешптуа) веома згодно изразио у ово неколико речи: „Ако први кварто-текст није Шекспиров, онда реноме три петине Хамлетова карактера и око половина обраде његове припадају аутору старог Хамлета,“ т.ј. ако први кварто није Шекспиров, онда далеко већа и важнији део Хамлета није Шекспиров.

Не могу завршити да не поменем да се извесан број научника још држи теорије, да је Шекспир аутор и тог старог Хамлеша, како га знамо из немачке верзије и из оних партија првог кварто које очевидно не потичу од Шеспира. Алузије на тог старог драматисаног Хамлета које сам навеоу почетку, биле би се у том случају односиле на Шекспира, и његова прва скица Хамлета била би написана у доба Нешовог писма, 1589. или, можда још 1587. т.ј. у Шекспировој 25. или још 23. години.

Аргумент година, мада је употребљен од научника, није по мом мишљењу довољно јак. Пуни, израђени текст Хамлета који познајемо у другом кварту, очевидно није написан од једног почетника у поезији, младог човека од 23 или 25 година. То је истина. Али да је прва скица Хамлеша каквог

га знамо из немачке верзије, могла бити написана