Pokret

296

Р. ВАЛИЋ:

Иза тога зацрни: по вароши сеи пси на мене наканише; у кући ни шака брашна; Марија ми узнемирена, потреба за везиво нестаде јој. Ја се дигнем па у прво село. Мисле у прошњи сам, па брже боље хоће да ме дарују. „Немојте, велим, сестре, убога нисам да ме дарујете, но вичну сваком послу, метните ме где вам недостаје посленица, да ми ваш

комад сладак буде!“ Оне приме за Бога и запосле

ПОКРЕТ

ИСКУШЕЊЕ

"ме: Хитра им се свидех у гребенању и пређи, јер

за троје отаљавах, и домови се отимаху о мене. Тако по ваздан, а чим смирај ја се дигнем па кући, нити се дам на конак задржати. Кад једно вече дојаха у трку из вароши, домаћин код кога на раду бејах, громовит и одсечан човек, па ме онако с коња пита: Рециде ми, бабо, ко ти је то на дому, те чим вече, а ти се трудиш до у варош стара Која ти је