Pokret

314

покрет

па, од којих ни једна, није имала алроошутиу већину. Кол Орба, две најаче партије, Рајикаштна, и Демовралска, биле су подједнако јаке; код Оловенаца, 1. 50роштчева. странка имала, је долуше већину али само релалзавну, пошто ду осташе словеначке груше, узете заједно, биле надмоћније. Чак ни Г. Радићева векина међу Хрватима, у то време, није ни из далека сила онако пораскавајута као што ће бити две године касније.

У другим изборима, У шролеће 1928., јасно је уочљив процес племенског прушисања. Код Оповенаца, и Хрвата тај је процес већ. довршен: ГР. Короштчтева, зтранка не само да добија ашоотутиу већину, него побија скоро све словеначке мандате; исто тако и Г. Радићева, странка хрватске. И на сршекој страни осеа се ова тенденција ка племенском ппргупшитсај њу, ша "у све странке, у шрвом реду Демократска, и Земпвоадничка, ослабљене у корист Рајликашне, која је матрана, највише оршеком. Ати и ако је Радикана, гранка из избора 1923. изишла анално _ ојачана, так она није била довољно јака да би у (Окушатиних могла одолевали укушној отовишији: имала је само трећину мандата. Хомогена радикална Влада одракавалта се вештачким начином нешто више од тодину дана. Но за све то време њена ексистеншија. зависила, је од тактичких рачуна (. Ралића. Док, је Г. Радић налазио разлога да не долази у (Стадутитићи ну, дотле је Раликашна (опрашта била алеотутни 7ТОсподар ситуације у Народном Предстаљвииштву; кад са Г. Радићу досајдишта, атетиненшија, и кад се решио да „пошаље“ своје посланике У Београјд, Рајдикалиа, странка, је, од јучерашње птратвидне веине, постала мањина. Тако смо од једне Окушшттине, у року од дво године, добили две диаментрашно оштречне Комбинадије: у почетку, по споразуму са Г. Радићем, хомогену радикашну Владу; шри крају, опет по споравуму са Г. Радићем, антираикастну Оладу хетерогене оповиштије. Једна и друга. била је подједнако абормаштна. Ревултати садашњих табора, од 8. фебруара, зватно се равликују од оних та 1920. и 1923. г.: сада шрви пут од У једињења, бирали су дали ашсољуптну већину Владиној коалицији, тако да је питање већиле решено већ самим изборима. То, наравно, не значи ла садашња коаштитшија Радикалне и 'Самостатнодемократске странке мора остати Перма“ нептна, али знати да њу може одменити само једна, повсољнија комбиналшија. А размер соната, је у СОвушштини такав да искључује онако десперантне обрте какве смо видели у прошлом Парламенту, од што лећа, 1928. ДО јесени 1914. године. Размер снага, је, по партијама и покрајинама, овакав:

па

Е 5:

“(о 2 12 21 | а) =

= 5 | покразинв | О |2Е|8 = 28 ~ 215)

= | || | а 22 555 |=

с 5 у ЕУ (5) || 50 || 25 = =

5 |ља | ој |- |: |6|= | |> Северна Србија .| 53 — 14 21 22122 === || 1) 25 Јужна Србија. . 30| — | 11 9 —|-|- | | — | 43 Шрна пора << 2) == 2 — |— =" па = == 151 Босна и Херцег. .|| 2110 — |— |— 15 –- | |—| 248 Хрват. и Славонија 9| 45 — | 14 —|—|—|—|— | 68 Словенија. . . .|—| 3— 9 20) — | |— | 1—" 26 епа ТИТА А ЗО А 2) = та Био О Војводина. . . 95 | а! 1 181 5 == је 11:85

|142] 67) 37) 21! 20) 15| 5) 31 1| 4815

Од свих у табели назналених странака, ортеке су: Радикална, Демократска, 'Оамосташнодемоврат“ ска, Федераштистичка и Земљорадничка. Српске у толико, што мају ва гласаче или искључиво, или У огромној већини (Орбе. Шрема томе, не може се рећи да су Орби, партијски, онако сконтентрисањи _ као што су Хрвати и Оловенши. Но колико год је уопште могућа швојтитилка, коовттенитрашија 'аршоког шлемена, —_ јер (Срби, као већина, никад не могу постали политички _ алтеолутно гушиформеиа — она је данајс извршена: у овима нашим земљама, ван (Србије, арпски гласачи су пришли (Владином Налтиона ом. Ђлоку. И, што је такође значајна дрта садашњих избора, свуда (у слистили оне нашионаштне мањине које су, живећи на аршекој територији, хтеле да буду неки засебан политички гартиташ. Хрвати и (Словенци су то учинили МНОрО раније.

ЈЕДАН ОПОР У НАШЕМ СУСЕДОТВУ (Око албанског петролеја)

У петак, 20. ов. М., објавили су овдашњи ЛИстови овај телеграм из Тиране: „Албански Парламенат изгласао је са 55 против о (10. рутој верзији, против 10) гласова, да се коншесије за 'екоплоатисање петролеума ју Албанији паду Енглезима, а не Италијанима. У једном телеграму о тој ствари долато је још и овакво објашњење: „На тај начин (давашем концесије Енглезима) скинута је с дневног реда. борба између енглеских концесионара с једне, ш американоких ти италијашноких 6 друге страшне. |

Да ли је па борба „свшианјута о дневног реда , и ла ли је може окикути 6 дневног реда једно гласање албанске (Окушштине, —- 70 је још под питањем. (Отпор 0280 екеплоаташије албанског шепролеума раје већ тодинама: он је стар колико и независност Албаније. И нигде се тако јасно не испољује шрава, тлад ва петролеумом која је обувела све титулу три јеки развијеније државе, као башповде у Албанији. Истина, отимање за шетролеум постоји свуда, где Год има, пили се слути да има, те дратоцене материје: у Мехику, на Кавказу и источном делу „Анатолије, у Персији, у Месопотамији, (а (Сатану. „Ашти свуда, се ту борба води за територије огромне чтространости. (Саввим је друпи случај у Атбашиј: ту су (одругаја која долазе у обзир врло опранитчена. И ипак, и ва, та тако скромна одру чија, отимају се, сем других, и Енглези и Американци, «који памају у 'овојим рукама монополисану пптрјол луци ју и продају пепролеума на, читавом глобусу.

(У впред фемо напоменути да је наша јавност тек пв ове свађе великих сазната да И Албанија: ма природних блата, и то врло цењених. ).

Као свуда пде треба хитати, Енглези су и овде биши трви на мети. Или бар стварно шрви. У теорији, то им се шрвенство можда може и оспоравати. "о Италијани пи чине. По једном њиховом офитиовом вајотиитевњу, (од 17. ов. М., ствађ стоји овако:

Енглеско друштво Апојо-Регчап ОП Сотрапу тврди да је добило од албанске Владе концесије за. истраживање и екесплоалалцију пепрошеума у - Б нији. По шрвом (уговору, од 1994. подине, та концесија је обухваташа "читаву „Атбантију, ашти касније, нивом уговора, коншестија, је, 1928. године, рестрингована и 'ограшичена ша 200.000 квадратних хектара, за истраживање и на 50.000 квајтоатних хектата ва експлодтиоање.