Pokret

покрет 313

народ барем трећину свога раднога, времена и да би уклањањем непотребних болести наш народ у неколико година постао не само у својој машти него. и реално богат. Кад (би свему томе била крива „држава или „влада ни по муке, али свему је томе крив народ сам што не зна како да се своје невоље реши, а. још је више крива, цела његова интелигенција, што из онога што зна не повлачи (баш никакових консеквенција, што има више итереса, и за Ајнштајнову теорију, и за атоналну музику, и за морске звезде у Атланском океану, него за реалне невоље и боли што сатиру и њу и народ.

Промукао сам и ја и малена чета људи, што проповедамо и доказујемо свима и свакоме, да је главни проблем п највећи проблем наше државе проблем аклохола, проблем опојних пића. Код нас се испије сваки дан око три стотине вагона, различних опојних пића: за годину дана тристотинешездесети пет пута толико! Вредност је тих пића, тако отромна да је сасвим основана тврдња, да би се ту: једној тодини дана, за паре шотрошене на алкохол И са радом који је утрошен у тродуш иу (аштЕозолтнтике пића, у рад на продавање, транспортовање и консумтрање тих шића, лако могле гу години дана, изградити свуда основне школе, где их још по селима треба. У годину дана могли (бисмо створити услове за истресљење аналфабетизма. У другој тодини, могли бисмо шолићи свуда пде немамо довољан орој модерних и богатих болниша.. За пет година сваки би грађанин ове земље могао, тим радом, доћи до куће која одговара хигијенским прописима. Рачун је лак и свако ко се мало потруди да ме контролише, моћи ће видети да имам право.

Кад сам први пут поставио тај рачун смејали

су ми се сви. Али није ни мало смешна, ствар, кад нас наше очајне хигијенске прилике по селима р градовима сваке године стају преко 150.000 мртвих, који би могли остати на животу. Колико смо Мастила потрошили доказујући да је Истра наша. Колико нас је болело, кад смо је изгубили. Колико би нас новаца и крви стало њено ослобођење од туђина. А за пет година, у нашој мајци отаџбини

више људи помре од непотребних болести, због немаштине ги незнаљња, нето што их је у Истри и свима, неослобођеним крајевима икада (било. Од ослобођења нашега, више је људи, без потребе, овде погинуло него што ће икада у Истри живети. Не ведим, да не треба мислити и на Истру, али не могу да не упозорим на страшну чињеницу, да ми не спасавамо наш свет који овде пред нашим очима погиба, а ми га спасти не умемо.

Ја овде не мислим доказивати, да је алкохол штетан; ја не мислим говорити о свим злима, којима је он крив; ја ћу и овде да кажем само то, да је он непотребан и да. се без њега, живети може. Док ми имамо масу људи у нашој држави који погибају зато што немају оно што им је најпотребније, док умиру тладни хлеба и жељни постеље, — злочин је трошити рад на продукцију ужасног отрова. (без кога. заиста овако може бити. Како да се реши питање алкохола: Нико није тако наиван да мисли, да Влада може данас почупати све штивике и све винограде, али нико не може порећи да је страшно што Влада не само не спречава продукцију алкохола, него је још негује и милује као своје мезимче. Нико не може тражити забрану точења алкохолних пића док може да види сваког другога политичара сваке недеље пијана. Згрануо сам се кад сам једном видио једнога угледног народног оца, како се бије са полицијом која, па је бапала из локала мртва пијана. Интелигенција има несумњиво обвезе трема своме народу, који је храни. Она. му треба да буде учитељ не проповедима и речима, којих се сама не држи, него светлим тримером. Проблем је нашега народа, да та интелитенција ту своју дужност спозна и да је врши. Кад то буде интелигенција чинила, кад она постане трезвена, кад се она окане уживања, у отрову који уништава наш народ, који му подгриза. срж, онда ћемо моћи приступити решавању тешкога проблема, који је један од највећих проблема, нашега народнога живота: одбацивању алкохола.

Др. Лујо Талер

медесо аотрА

НОВА ОКУПШТИНА.

Прво консудтовање народа (прво после Уједињења), извршено под крај 1920. године, дало је верну али врло збркану одлику шолитичке оријентације бирача. Ушрајво о некој оријентацији једва, да и може бити говора: резултати избора били су такви да би се пре могли узети за доказ политичке дезоријентације и дисперсије. Тадашње је изборе, као што се вна, спровела коалициона радикално - демокралска Блада. Али у изборима ни Владина, коалиција, нити икоја друга, странка није добила већину. Прва, брита Владе, после избора, морала 'је, дакле, бити: да нађе потребну већину. Међутим, већину нафти није било лако. Јер та већина, стајаа је пред задатком да изради земљи Устав, а баш: у овом, у устајвном шитању странке су имале веома диспаратне погледе, Најзад, ипак је Влади пошло за, руком да своју коалицију прошири: да је појача, са још две странке, босанским Муслиманима и словеначким Кметијцима.

да апсолутну већину у Окупштини, и то прилично незнатну већину, била је, према томе, потребна коалиција од четири партије. Према овом _ Владином блоку стајао је блок опозиције, али много шаренији и хетеротенији него што је била Владина, већина. Најачу опозициону групу сачињавала је Комушистичка странка, са скоро 60 мандата. По бројној снази, иза Комунистичке, долазила је Г. Радићева, Хрватска, Републиканска, Сељачка Отранка, са, 49 мандата, (она се у Окушштини није видела, јер је у то време још трактиковагта политику бојкота, заједничког Народног Представништва). (У опозитији биле су још две чисто, или претежно српске, странке: Земљорадничка и Републиканска; једна чисто хрватска; Народни Клуб; једна српеко-словеначка; (от јашиотичка, странка, и једна словеначко-хрватска: Г. (Короштчева Клерикашна страшнтка.

Као што се види, и Орби и Словенци били су расцепкани у неких по туцета странака и опралтти-