Pokret

покрет 289

они су кусур за подмићивање западних и северних сила да им оставе централни Балкан. За такву Бугарску не значе ништа Корушка, Горица, Истра, Река, Далмација, Међимурје, Војводина и т. д. Ни по својој бројној и културној снази, ни по географском положају Бугари никако не могу да изврше уједињење јужних Словена ни да га одржавају. Кад за то дође време и потреба способни су зато само Срби и Хрвати скупа као јединствен народ као Србохрвати.

И апстрахујући од тоталне немогућности територијалног и етничког раздвојења Срба и Хрвата, кад би Срби и Хрвати постојали као засебне националне и политичке олине, опет би их у сваком случају везала заједница интереса. Јер Срби и Хрвати имају заједничко нешто што је најбитнији реквизит сваке националне индивидуалности: имају једнаки језик и исту културу тога језика (да и не говоримо о свему осталоме), те све што смета територијалној експанзији, слободном развитку и господству заједничког српскохрватског језика, било то у Истри, Корушкој, Војводини или у Македонији, шкоди једнако и Србима и Хрватима. Ако Македонија остане неотуђива домена лепе наше речи, и српскохрватски језик учврсти своје позиције и своју културу низ вардарску долину до Белога Мора, онда је порастао културни и политички значај и вредност целога подручја тога језика, свих Србохрвата. Нису Енглези само зато велик народ јер имају много богатих колонија, већ и нарочито зато јер енглески језик влада на свим океанима и јер њиме говори цела Северна Америка. Енглеска и Сједињене Америчке Државе дижу једна другој значење у свету јер зборе истим језиком. Бивши председник Америчке Уније Русвелт доказује у једном есеју колико претежнију вредност и важност има за Енглеску ненапучена и размерно · сиромашнија Аустралија од тристамилионе неизмерно 6огате Индије. Јер Индија неће никад постати енглеска земља, те пе се једном ипак одвојити од енглеске империје. А Аустралија је већ сада и остаће земља енглеског језика, енглеске нације, део енглеске домовине, који у тешком часу неће изаеверити мајку Енглеску.

Македонија је услов снаге српскохрватког племена на Балкану и услов балканског еквилибрија. Ко има Македонију тај ће играти прву улогу на полуострву, и јао Хрватима ако Срби (говорећи је. Зиком сепаратиста) изгубе Македонију, јер СрбоХрвати могу дириговати словенским Балканом, а Срби и Хрвати без тако одлучујуће територије као што је Македонија постају опет незнатна племена, играчке већих туђих држава и народа. Српскохрватски језик и његова култура по својој лепоти и снази, по раширености, хисторијској традицији и створеним вредностима, најачи је идиом на Балкану, предодређен је за вођство. Тај језик и култура његова морају бити подржавани јединственом националном хармонијом воље и политичком снагом целога народа. Тако можемо дејствовати привлачно, центрипетално, на периферне слабије јединице јужног Словенства, на западу на Словенце, на истоку на Бугаре. Само солидно формирани јединствени српскохрватски народ као централно словенско племе на Балкану, може да с временом нераздељиво привуче к себи и Словенце и Бугаре (па да се тако ипак испуни велики сан о једном народу од Алпа

до Цариграда), а да то не буде на штету центрума нити да му расклима јединство. У противном случају, ако српскохрватски центар остане политичкокултурно преполовљен, неизрађен, дефанзиван, периферни јужни Словени неће ни тежити за уједињењем него ће и даље развијати самосталне националне културно и политички дивергентне сфере противне духу и интересима центрума и целине: место центрипеталног постојаће центрифугално кретање, Словенство ће на Балкану, имитирајући рђаву прошлост, остати мртва, неплодна конфузна гомила.

Македонија у власти српско-хрватске нације постаје директно залог уједињењу свих јужних Словена у будућности. Јер ће Бугари, кад увиде да силом ипак не могу ништа и кад осете сву изолованост свога положаја, једног дана ипак почети да се искрено приближују Југославији па је могуће да постану мање егоцентрични а више Словени, чак и Југословени; док кад би имали Македонију, Бугари не би више марили за већу Југославију јер би сами били доста јаки да се држе по страни и да опет снују старе освајачке планове. Још једно. Македонија је културно сирова земља, неорана њива. Постоји опасност да се Македонци не изјасне за засебну македонску народност, за македонски народ (та грешна склоност партикуларизму постоји код свих Словена, од Руса до нас). Тиме би јужно Словенство било још више размрвљено. У том се смислу већ изјашњавају вође македонствујушчих (гко се њихове изјаве могу узети као искрене а не као тактичка лаж). А српскохрватска национална културна снага даје више гарантије за асимилацију македонских Словена, него много мањи и заосталији бугарски народ.

Ми Србохрвати од уједињења до сад трошимо своје снаге у празне спорове и нереалне проблеме, док о главним проблемима наше будућности не бринемо. Време је да се мисли на конструктиван рад, на веће подвиге, да покажемо себи и свету шта смо и шта можемо. Економско, културно и национално оздрављење Македоније један је од наших најпречих задатака. Где су идеални радници за тај посао Ако је наша раса могла дати многе и многе стотине четника осветника да с пушком у руци гину у турско време по кршима и гудурама јужне Србије, зар неће смоћи сада друге раднике за лакши, угоднији, без опасности а потребан и идеалан рад» У Јужну Србију треба убацити неколико стотина хиљада расно најбољих Србохрвата. Да се словенском елементу даде подстрек и још већа премоћ над азијатским дошљацима и свим конгломератима туђих раса. Да тај наш део народа узмогне изразити себе модерном цивилизацијом и културом, како се је изразио дивно својим песмама и везовима., Да та дивна земља опет настави велика културна прегнућа која је започела још у Неманићско доба. Класичну колевку старе српске државе, Душана, Краља Дечанског, и Светог Саве, дивних задужбина и гробова, косовског епоса, не сме слободни српскохрватски народ препустити насртању мутних валова турских, грчких, арнаутских, куцовлашких,. и туранско-бугарских наноса политичких ни културних. Треба инфилтровати жиле Македоније нашом најчишћом крвљу, колонизовати запуштене крајеве сељацима из крајева нашег класичног језика, санирати мочваре и маларична легла, опскрбити земљу најбољим администраторима и учитељима. Хрвати треба да иду у Јужну Србију једнако