Pokret
318
радника стално вапослених у овој прави (иди устрије (даје имштовантну цифру од 27000, а у време сезонаког (рада тај се (број пење на. 40000. Но осим (ОВИХ подузећа, у облику акционарских друштава, у ир“ варској индустрији гради још око двадесет привалних предузећа са струпарама средњег капацитета, и 180 до 200 маших, водених стругара.
Овакав развој ове индустријске пране природан је п разумљив. И ако Хрватака и Славонија (нису онако бопате шумама као, на пример, Босна или (Оловеначка, ипак оне имају под шумом 1,474 614 хектара, то јест 31.5% целокушне (своје површине. По власништву, штуме (су: дрокаљне, 'имговнтих (01 !штина, општинске и шриватне. Државне шуме, којима туштрагвлљају три шумске дирекшије (у Запребу, Сушаку и Винковцима) имају око 70 милиона, м“ дрвета. Од тота 14 милијоа, мм“ оттада на четинајре, 44 малтиона м“ на буковину, преко 3 милиона, м“ на. храстовину, а остатак на кестен, јасен, брест, прајб "ит. д. Шуме имовних општина површином «у нешто веће од државних (укушно 398763 ха), али вредност њиховог дрвета је далеко већа. Главно је дрво: жрајст, брест, праб. Приватне шуме (ово 400000 ха) у власништву су великих поседника (има их око тридесет): спахиштука. ( властелинства), акциошна/рских друштава, дрвараких шредувећа и т. д. Само Гутманово шредувеће у Белишћу има преко 40000 хектара шуме, а „Нашичке творница танина, и парошила д. д. преко 25000 ха.
Експлотација шума тп трговина дрветом |у Хр валској је врло стара, али све до шре сто година, била, је врло примитивна. (Од деведесетих подина, прошог века. она, се модеривује, да се после Великог рата развије до неслућене 'висине. Данас имају кспрутара 55 акционарских друштава. Од предувећа, која раде ова, су послерална. „Атђог“ (основано 1920. под.). Актијски капитал 8,000.000 Дин. „Било“, тртовина шумеким штроизводима д.д. у Сењу, (основано 1929.). Основни капитал 250000 Дињ. „Било“, индустрија. (дрва, Беловар, (основано 1928. год. ). „Биторај“, индустрија дрва д.д. Фужине (1920. тод.). Основни _ капитал 1,260.000 Дин. „Стоана“ дионичарско друштво за индустрију дрва, Запреб (1918). Кашитал 7,500.000 Дин. „Стоа а“, шумоко индустријатно д. д. Запреб (1919. тодине). Кашитал 375.000 Дин. „Дионичарско друштво за екоплоата“ цију шума“, Вапреб. (1919.). Кашиташ 250.000 Дин. „Домовинека, производња дрва д. д., Ватреб (1920. тод.). Основни капитал 5,000.000 Дин. „„Дупосело“, д. д. за индустрију дрва, Запреб. (1920. под.). Основни (капитал 3,000.000 Дик. „Електрична пилана, д. д“, Новска (1920. год.). Основни катитал 200.000 „Карловачка _ индустрија _ дрва Д. д., _ Запреб. (1919. тод.). Основни капитал 1,500.000 Дин, „Браћа, Јанековић, трговина (дрвима и парна тилама Д. ДЕ Залреб. (1921. год.). Основни катитал – 2,000.000 Дин. „Југословенска, шумска, итвдустрија Д. „Д. , дапреб. (1919). под.)., Основни (капитал 5,000.000 Дин. „Карловачка _ индустрија (дрва _Д. д., Запреб.
(1918.). Основни жатитал 5,000,000 „Дин. „Јајршто=
ватчка шилана д. д. ва промет дрвом“, Карловац (1294. тод.). „|. Катнић синови Д. д.“, Јисишдош.
(1918. тод.). Основни калтиташ 1,000.000 (Дин, „Јорашинека, творетштца покућства и парна шилата Д. Де Шралтина. (1920. год.). „Еђртдија“, господарска и шумека индустрија Дд. Љ Ватреб. (1921. под). Основни капитал 2.,500.000 Дин. „Кутјево“, инду-
Дин.
покрет
стрија дрва д. д., Затреб. (1918. год.). Основни капитал 1,500.000 Дин. „Мародна шумска индустрија. л. д.“, Валтреб. (1919. год.). Основни калитал 6,000.000 Динара. „Народна инлустрија да Горски _ котар д. д., Равна Гора. (1919. тод). Основни капитал 500.000. Дин. Налпичка творница танина и паропила, д. д.“, Запреб. (1920 год.). Калтитал 12,500.000 Дин. „Петрињска парна пилана Д. д., Запреб. (1928. под.). Основни капитал 2,000.000 Дин. „Приморска индустрија дрва д. д., Запреб. (1923. ПОД.). Основни катитал 1.000.000 Дин. „Милан Пршић
ш. д“, Оагреб. (1921. тод.. Основни капитал 7,500.000 „Дин. „Радник, парна пилана и парни млин на вајуке л. д, унтер (крај Мркопоља).. (1922. год.). Оановни калтитат 1.500.000. Силве-
стрис“ д. д., Оушаж. (1922. под.). Основњи калтитат 500.000 Дин. „Олатинска. индустрија дрва д. д.. дапреб. (1920. год.). Основни кашитал 8,750.000 ДИН. „Олавеке“ д. д. ва шумску индустрију, дапреб. (1918. год). Основни (калитал 15,000.000 Дин. „Славиша“ д. д. за индустрију дрва, Винковци. („Нашионалљизирано“ после рата). Основни капитал 10,0000.000 Дин „Шума “трговина и прерадба дрва д. д-, Затреб. (1999. год.). Основни (катлитал 1,000.000 Дин. „Ве- · лебит“ д. д. за искориштавање шума и руда, Загреб. . (1990. год.). Основни капитал 3,000.000 Дин. „Вила“ д. д. ва индустрију и трогивну дрвом, Запреб. (1924: под.). 0. Волфнер д. д. за шумску индустрију , Винковш. (1921. тод.). Основни кашитал 1.000.000 „Парна. пилана д. Д. Врбовско“, Затреб (1921. год.). Основни капитал 500.000 Дин. „Заторска шљумска индустрија д. д“. Запреб. (1920. под.). Основи капитал 2,500.000 Дин.
Најстарије, а а највеће дрварско предузеће у Хрватској п Олавонији, па и у читавој држави, је= сте Гутманово, у Белишћу. Подине 1884. купили су маџарски Јевреји, касније (барови. Гутмани, велике комштенсе шума у Подравини, који су дотле били власништво барона рандау. Данас то предузеће има око 49.000 јутара шуме, индустријску ожелевницу од #00 км. дужине, стругаре, фабршке танина, фабрике буради, дестилашцију дрвета, каменокоше, рибњаке итд.
Опецијалном израдом железничких прагова (баве се два. предувећа: ,„„Дод. за трошаводњу окелезии чи прагова“, Запреб (основано 1920.) и „'Правере дад. ва
индустрију и промет ожељезничким _ пратовима, = – Затред.
Ол осталих «спепијалних трана дрварске индукстраје треба поменути: индустрију таркета (7 тредузећа), буради (12 тредузећа). Шокутство парађују неких 40 предузећа. Најповнатије је: „Боте пи ЈЕтрмгајн д. д. творница тожућетва, (и прађевна столарија“, Запреб. Основано |је још 19795. ТОД. Под. 1910. ув суделовање „Јррве Хрватске Штедионице претворено је “ акционарско друштво, са акц. капиталом ОД 1.000.000 рука. Данас тај каллитал износи 1,500.000 Дин. оПеле рата основана су и два шредузећа за прађење (лрвених кућа: „Ногизећ“ д. д, у Броду, и „Дом“ д.јд., у датребу.
Сем побројаних, има и предузећа која. израђују дечје иерамке, тамбуре (5 шредувећа.), штапове, рамове пад. Има. пет фабрика које израђују "четке, исто толико тих атраве корше итд.
~
И по анази птродуткиије, па шо инвенстираном катиталу, прво место после дрварске заузима тољо-