Pokret

покрет 319

привредна индустрија. По вранама, 7. Лакатош је ву индустрију поделио овако: прерала млека, индустраја уља, индустрија шећера, атндустрија азткохола (фабрике а рафинертшје аттиритуса, фабтике квасца, велике пецаре, фабрике ликера, коњака и рума, фабрике сирбћета, шиваре и фабрике леда, фабрике штамтава). млинарска индустрија, индустрија теста, меса и разне споредне гране.

Шрерадом млека баве се 7 шрелузећа.

У инбустрији уља раде: „Лрва хрватска, твођрнипа уља д. д. Загреб. Основана је за, време рата. Акииснареки катитал јој је 2,750.000 Дин. Кашапитет је шреко 700 вагона. „Индустрија уља д. Колривншта. Такође је основана, за, време рата, 1917 год. Производи око 40 вагона, уља, 38 ватона фирнајса, 250 центи стакларског кита, итд. „Птва, вајраклинска, производња свакорвреног угља, Јосип Батан“, Вараждин. Основана 1917. гол. Подишња, продукција је 36—40.000 кг. уља. „Хорват Шимун, творнипа уља из оундевских коштипа“, Крижевци. Може ла преради годишње до 50.000 кг. копштита. Сем ових, има .још три фабрике. Од тих, .Славонија , паромлин, Винковци, производи 10 центи уља за 12 сати.

У индустрији шећера тма, 16, већих и мањих.

предузећа. Међу највеће и најмодерније у нашој

_ вемшеи спада: „Прво хрватско-славонско дионичко друштво за изралу шећера“, у Осеку. Фабрика је оеошоважа 1905. гол. са домаћим и чешким каттиталом. Шриликом оснивања, калитат јој је наносио 1,000.000 Круна, алт касније рише тута је понишаван и данас износи 14.000.000 Ду. Фабрика, је у стању ла за 24 сата прерали 85 вапсна репе.

Индустрија алкотола такође се развшта. у главном, после рата. Инлустријатних фабрика татититуса има. три. Напвећа и најмодернија од твих јесте -Творнипа жесте В. Арко“, Загреб. Уређена је га тродуктију шттиитуса из житатрита, кромпира, репе и мелајсе. Капаштитет јој је 100 апеотутних хекто-

литара, шттиритуса, на лан. Ново је ппелузеће и .Фабрика, и рафинерија. жесте 1. Теслић“. > Сиску. Има калалтитет од 10.000 хл. штиритуса. Осим фадртке штиритуса, ГР. Теслић има т фабрику лике и коњака ти велике пепаре ракије у Сиску, Козарцу и Брчком (у Босни). „Лворшишта жесте и зетипе Д. д., Затреб. (Ово предузеће је 1921. тод. третводено У актионароко друштво са калиталом ол 10.609 009 Дин. Протаводи годишње око 12:000 хл. штивитуга. али му је капапитет знатно већи. .„Поспопарека гадруга ва произволњу жесте у Осијеку“, основала је 1919. год. а започела, рад 1928. год. Главни је ел продукт квасац. којега, по свом калаптитету. осе производити (ло 10.000 кг. дневно. (Сем тога. под:таводи и ло 3000 хл. алкохола, голишвње, Полљошруиредних пепаљра, титиритуса има, 41.

Фабрика квасца тма, 3.

Коњак п ликер тарађују 13 већих прелувећа, сирће 7, пиво 14 пивара, лед 18 фабрика. тампањац,

9. Главна пирарска индустријска предузећа су ова:

„Затребачка дионшчка питвоваља и творетита. слала. д. Д.. Основана, је у Запребу 1892. год. Ланас јој је ажтитоки калтитал 5,000.000 Дин. Кадацитер је 100.000 хл. пива тодиштње. .Лрађанека, пивађа и творнипа слада и леда 8. Вамбрехтехамер л.л“ Кајрстовалт, (основана, 1854, год.): „Сисачка пововара, д. д. Сисак; „„Ларуварска дионијчка пивовара и мувара Д. д., Дарувар; „Парна пштвоваља, вворагиша, слада и леда Ц. Шепер“, Осек: „И. А. Бајуер, гРвОр-

ница шиве“, Осек; „Пивовара Вајс“, Ор. Митровица; „Итвовара. Мирослава, Јобеа", Нова Градишка; „Јивовата. Када синови“, Крижевци итд.

Фабрике тшампавта су: у Зелендвору код Вараждина, у Дабуни, код Олатине, ( на имању грофа А. Јанковића), у Затребу („Барта д.л.). у Буковцу код Загреба („Шампањска пивница“), „Творница тампштаљњиа, кр. земаљске винотрадароке и воћарске школе у Илоку , у Земуну (Б. Мовера) итд.

Млинарска индустрија. Постоје два већа удружења која су сконпентршисаша што неколико великих.

· млинова. Једно од тих удружења, „Народна млинска,

# тосполарствена, инлустрија д. д., у Загребу. Основано је 1920. пол. (са | акшцијским кашиталом _ од 30.000.000 'Дтв. У том удружењу је „Запребачки парни мотин Д. д. (у Запребу, „Први хрватски млин на читре д. д., у Карловшу, „рви осјечки млин на, рајеке л. д.. у Осеку, „Барањски паромлин д.д у Дарли. Друго је удружење „„ЕОонитетри бједињених инлустртјашних штолузеља д. Дд. у Запребу. И тај је „антерни оскован 1920. тодине. У њему су шест млинатеких птрелувећа. Изван ова два удружења, ма још у Хрватској и Олавонтји око 10 веб мотинова. (..Унион“, у Осеку троизволи 16 вапона брашна. лневно.).

Фабрика кекса и теста тма. 7. |

Индустрија меса. У свој прани индустрије раде сва важнија прелузећа: „Прва загребачка творница. саламе, сухомеснате робе, кобасипа и масти, К. Рабус и син“, Затреб. У фабрити је запослено око 200 радника и 20 чиновника. Иввови своје производе у оре земље срелње Евроте. .„Индустроја. месеих 1троизвода Л. д., у Запрешићу. Основана је 1918. год. Лаваз јој акцијски кашитал ивност 2.250.000 Лин. Фабрика је уређена за клање 400—500 свиња и 80—100 комала говела на дан. „Прва, хрватска твор-

ниша саламе М. Павриштовића синова л.д..у Пет-.

рињи. Производи толишње око 300 вагона саламе. „Сухомесната и минска инлустрија л.д“. Шил, (ажтијаки каптитат 4.200.000 Дин.): „Осјечка тилустрија медснате гробе и масти д. д.. Овек: „Адолф Кракауер, твориштца, сухомеснате робе“. Осек: „Олавонија _ творнита траштке сухомеснате (робе д. д., Овек: „Прва. бјеловарска творница сухомеснате тобе д.д., Беловар; „Гисии5“ д. д. за производњу меса, Запреб итд.

Метална индустрија. Нова. је инлустрија. али се прилично брао развила. Знатан је број ливниша и фабрика, пољотртвреших машина. Најватинији тредставити ове прупе инпустрије јесу: „Прва, хрватска. творниша стројева шп љеваонита жељеза“, Запреб. (Основана, је 1900. род. али развила се тек од 1920. год. од како је дошта у власништво, Хрватске тољеопривредне банке“. „Осјечка љеваониша жељеза и твојртиша стројева д. д.“. Осек. Данас јој је акцијски капитал 1,250.000 Дин. У њој је запослено око 250 радника и 36 чиновника. „Омев“, творништа, стројева, Беловајр. Основана 1917. гол. Има 200—8300 ралника. ЈСила“., еваоница железа ли мједи, Запреб. Осногана 1919. то. „Бевеница“. љевасница челика и жељеза, Осек. Власништво је барона. Пфајфера. Има, 60—70 радника. „Оранипа“, творница полљошршвредних стројева д. д., Брод на Сави. Основана, 1928. г. са акцијеким катиталом од 1,000.000 Дин. ПШроизводи: плугове, дралче, сејалице, и у маси: ксере, потковице, лимене кутије итд.

Сем поменутих, ради јопт око 12 фабрика,

| | ј |