Pokret
320
покрет
Фабрика шрафова и ексера има, 5, туршија 8, и тестера 1. Постоје још четији предузећа, („Змај , индустртја жељезне робе, Загреб; „Прва бродска твођрништа ковинских предмета д. д.“, Брод на Сави; „Седта“, индустријско и трговачко предузеће д. д., дагрео; "Пубус де, Брод на Сави), која пронзводе разне металне продукте.
У индустрији алата, гвозденог трокућства, дименших продуката, лимено-емаљних продуката, кан тара, плетива од жице, ланаца ради преко 45 тредузећа. Племенитије метале прерађује „Олдатарка , уједињене југословенске пворшице златнино и сребртине, те лучбени завод д. Д-, Запреб. Основано је 1921 ГОД. са укупним капиталом од 5.000.000 Дин. Предувеће парађује равни златни и средрни накит. „Кинаметат д. л.. прва загребачка творница металне и кина“ сребрне робе“, Загреб. Основано 1928. Пронаводи предмете од кинеског среора. Има још два предувећа, ове брашше, обадва у Загребу.
Ђакрену робу израђују 5 предувећа,
=
а оловну 4.
Дрвено-метална индустрија. Ова се индустрија, грана у четири подручја: ватони и мостови, бродоградилишта, фабрикација ролета и жанузија и фабрикашија шиваћих машина.
БВагоне ц мостове израђује само једно шредузеће: „Прва јутословенска творница ватона, мостова. д. д“, Брод на Сави. Основано је 1921. год., са акцијским катиталом од #0.000.000 Дин. Оснивачи и најјачи акционари друштва, јесу: „Прва: Хрватска Штедионица . „Олавонија д. д. 34 шумску индустрију (у Загребу , „Олавонско тртовачко труштво угљена, Кауфман ти другови, у Броду . Фабричке зграде пре“ дувећа, обукватају простор од 69 јутара. Фабртка се бави пошрављањем старих и израђивањем нових те ретеих, путничких и специјалних вагона, нормалног и узаног колосека, железничких локомотива и друм“ ских мостова гвоздене конструкшије. У стању је да поправи до 4000 и да изради нових 2000 'ватона. У фајбриши је вапослено 1200 радника и 120 чиновнике.
Бродоградилишта има два: „Југословенско бродопрадитиште . д. , Сушак. Ово је предузеће основано 1922. тод. са 'освовним акшијоким каљита лом од 5,000.000 Дин. који је касније повишен на 7.000.000. Дин. Кашитал је 20% у страним рукама (код некадашњих власника. предузећа Сапг ПапиРаше), а. остали део у домаћим (код загребачких и некојих београдских банака). „Бродопрадилиште Бакарац д. д., Бакарац. Основано 1920. са акцијеким. катиталом од 1.000.000 Дин. Ивводи поправке и мање радове ва бродарство (тампе, моторне чампце, кутере, мање једрењаке).
Има 5 фабрика ролета и жалузија и 2 фабрике ували машта.
__ Кожна индустрија. И ова индустрија почела је да се развија и диже тек после рата. За "ритну кожу има неколико фабрика. На трвом месту је „да“ гребачка творница кожа лед у датребу која је овнована још 18625. под. а 1905. је штретворена у акционарско удружење. Може да вапосли 600 до 800 радника. Окоро све остале фабрике ове индустријске прате настале су или у току рата или после рата: „Андрија Јакил, творетаца коже и ципела Д. ДЕН Ву Кајртовту (основана 1920. тод.); _„Лворница коже Оскар Фрелих“, Карловац (основана 1917. тод.); .О-
сјечка творница, кожа д. д. у, Осеку (основана 1919. под); „Уна , творница коже д. д., У Костајници (основана 1929. год.); „1. земунска фабрика коже, Фрањо Новак“, у Земуну (основана, 1919.); „ЛТвореипа, коже Бакарчић и Симић“ на Оушаку, са кажиталом од 2.500.000 Дин.
Ва ситну кожу пма две фабрике: „З1аста“, творница финих кожа д. д.. у Оиоку. Основана 1920. год. Акпијеки капитал је 1.500.000 Дин.; „Јелен, творница финих кожа и рукавица, д. д“. у Карловцу. Шредувеће је основано такође 1920. тод.
Фабрика ципела пма знатан орој. Најважније су: „Запребачка творница ципела д. д. у дапребу. (Ово шредувеће, које је већ раније постојало, третворено је у акцијако друштво, са, ажкдијеклм калиталом од 1,500.000 Дин. У фабрици је запослоно 100 до 120 радника. Производи се око 400 пари ципела сваки дан, али би се тодишње могло промовести и 70—75.000 пари. „Раденка, творница, ципела, 4. да у Загребу. Предузеће је основано 1929., са аки јектимг капиталом од 2,000.000 Дин. Оснивачи и акционари су у великој већини загребачке занатлије. ,„Оелетртовина ципела и ремења Фрковић и друг, оу дагребу. Основана 1918. год. „Творница ципела Дљ.. у Сиску. Основана 1922. Атиттоки калтиташт 1,000.000 Дин. „Лворница ципела Алберт Бли“, у Загребу. Ралионитша јој је у казненом заводу у Лепоглави, а ради у њој 40—0 каскњеника.
Коджене рукавице п разне друге артикле од коже израђују 12 предузећа. У Земуну постоји „Фабрика, вези чтво-козиних предмета и машинских кајиша, Хофер пи Пелер д: д. Основни је капитал 200.000 Дин. а обртни 4,000.000 Дин. Пропзводи тодишње 59.000 кр., а могла би повисити продукцију на 120 до 150.000 кг. кајишта. „Илирија, творншла коже тих тамаша и сандала“ у Беловару. фабрикује на 3000 пари камаштна месечно.
Х
Тенстилна индустрија. У поређењу са другим ова индустријска грана, се у Хрватској пи Славонији слабије развијала. Продукшије вунених тканина скоро и нема.
Продукција тамучниг и ланених артика за. Највашеније предузеће које ради у овој грани, и уједно највеће у нашој држави, јесте оно У Давој Реси, код Каршовша. Званичти апу је назлив: „Домаће творнгице предења и ткања памука д.д.. Основано је још шочетком осамдесетих тодина прошлог века. После рата актионарски каштитајл му је повишен на 9,000.000 Дин. У фабрикама овог предузећа запослено је ако 2000 радника.
(Сем предузећа у Дугој Реси раде још и ова: „Прва славонска механичка окаоница платна Ивана. Филлера“, у Осеку. (Има ве фабрике, једну у Осеку, другу у Владиславцима): „Текстил,л. д“ у оа-
гребу; „Механичка ткаона сељачког платна, А. Кадержавек“, у Варазкдину; „Ткаона Алфред Кин. Осек.
Прерадом кудеље бави се 5 предувећа. (већином у Осеку). -
Проигводња сукна ограничена је на 4 предузећа: „Вуна, д.д, у Карловту; „'Реиетишенна, ада сатри јад. д“, у Варазкдинту: „Орославље, текотилна, творштита Да д“, у Загребу: „Лворница вунене робе д-д., у Илоку.
_ Фабрика трикотаже ума, 6,
а 9 их фабрикује чарапе и обућу од вуне.