Pokret

шротегтнути

покрРЕеТ

Е -

неоправдане забране полицијске власти, јер му прекасно решење апелационог суда не може бити од никакве користи.

Устав, па и сама ова законска основа, не познаје кауцију за штампање новина. Међутим ова законска основа тнДиректно увађа кауцију, пошто обвезује штамтара на плаћање новчаних казни у случају, да се ове не могу натлатити од уредника и издавача. Пошто се тако тротеже одговорност за садржај листа ч на штампара, морао би штамтар прочитати ! просудити сваки саставак, који долази у лист, а то му неће бити могуће. Зато Ће штампар бити присиљен, да тражи кауцију ОД издавача, из које ће моћи наплатити повмање казне.

Устав забрањује све превентивне мере против штамте, 4 ова ит основа у два своја члана индиректним путем уводи. Члан 7. одређује, да штамтар мора доставити полицијској власти дужне примерке не истодобно с растурањем, него тре растурања листа. Полицијска власт може тако тражити доказе, да је тај примерак одиста Достављен пре растурања "а иначе затезати растурање, док не игда одлуку о забрани. Члан 17. одређује, да се на место забрањени делова новина, мора уметнути нов натпис допуштене садржине, што значт, да ће новине морати послати један примерак полицијској власти пи чекати не само с растурањем, него пса штамтањем, док не дође одлука, јер им иначе п по неколико пута дневно може да пропадне читава одштамтана наклада листа. Према огромним трошковима зитампања морао би сваки лист, коме (6 то догоди, за неколико дана ћрестати.

Члан 138. Устав товори о забрани излажења – односно растурања новина, што се може тумачити салго тако, да (је могућа забрана излажења одштишног броја листа. И сама ова Зоконска основа, означује као штампу мисао шаражену шталгпаним предметом, па се дакле само на такову мисао могу

одредбе закона о штамши. Никако се не може закон о штамти протегнути на још не изашле ц не одштампане бројеве листа, који дакле још нису ни тостали штампом. Ипак ова законска основа. шротуслови самој себи и у

тлану 24. одређује, да се може забранити даљње излажење листа. 5

'лобода штамше је и гарантована тиме, (да ни једна забрана листа по полицијској власти, не ступа на сналу дотле, док. је не одобри суд. Ова законска основа искључује, у случају потпуне забране пизлажења једног листа, одлука суда и ако то Устав у члану 138. јасно одређује. Према томе би штампа била сасвим препуштена на милост и немилост полицијских власти, а тиме би дакако п сасвим шрестала слобода, штампе. Ако је ваконотворац већ и тумачио одредбе члана 128. прелазних наређења Устава на тај начин, да се може потпуно забранити шалажење једног листа, онда је пак и у том случају прешао овлалштења, која му даје члан 138. јер он прописује да се та одредба може само докинути законом, а никако дефинитивно учврстити „законом. Иначе би изгубила карактер прелазног наређења. Законотворац (је овом основом усшће прешао и задаћу и границе, које Устав одређује закону 0 штамти. Закон о штамти имао би према Уставу у главном донети ове одредбе:

1. Када и у којим сључајевима и на који начин ђе одГоварати писац, уредник, штамтар, издавач и растурач за кривице учињене штампом.

2. потајни начин и услове, (како ће се шпровађати заорана растурања и тродавања новина, ако њихов садржај Салињава злочине, наведене ју Уству.

Међутим је законотворац схватио највишу јусвавну слободу, слободу штамше, као опасан злочин и закон о штампи претворио за право у казнени закон. Он је овом законском основом учинио новинарство опасним занатом, тако, да би новинар морао у свом послу сваки час очекивати, да га задеси кртвог, или некривог хашс, робија или какова огромна. новчана казна. Законотворац није дао у случају оптужбе ни оно право новинару, које има по закону и најобичнији злотинац, Т. ј. право потпуне обране, Казнени поступак, који одређује ова основа, шротиви се најобичнијим начелима, права, и казненог постушка, т. |. утврђивању материјалне истине и потпуном доказивању кривње, или невиности оптуженога. Он даје оппуженом рок од 5 дана, да предложи доказе своје обране, иначе без даљњета бива, кажљњен. Ако би новинар, рецимо шести дан, дао потпуни доказ своје невиности, био би ипак осуђен, што значи, да ова законска основа допушта најстраштију ствар, т. ј. осуду певитога, чли правно уморство. Али она то допушта и по неколико шута. По чл. 74. не мора се доставити тужба оптуженом ју руке. Ако се дакле тужба, без његове кривње заметне или изђуби, или ажо се оптужени не одазове позиву, у случају да је тешко болестан, или 60Рави у иностранству, или је иначе оправдано стречен да се

408 ај Арна пара те пети а А ОНА ИН

одазове суду, биће суђен у одсуству, па макар био и невин. Законска основа даје у таквом случају осуђеном само шраво жалов, која не искључује казну, дакле право некакве шротестне изјаве.

Законска основа шротивно сваком правном начелу, шротеже на штампара казнене последице и за она дела, за која, он није ни шо овој основи одговоран лито значи да би штампар и ако је невин, морао сносити њовчане казне за туђе кривице,

Казне за кривице, учињене штампом, треба да одреди Казнени закон, а не закон о штамти. Трговачки, или менични закон не може донети казнене одредбе за кривице, које се међу учинити у трговачком, или меничном пословању. Ако би средство, којим се може починити један деликт, био критеријум за излучивање казнених одредаба о тим деликтима иг ошћег казненог закона, онда, би тога закона доскора и нестало, а место њега добили би мноштво шосебних казнених закона. Јасно је, да се оваково стање не би могло одржати.

Код нас се сада ради на изједначењу закона, па ђе доскора бити (донесен и казнени закон за читаву државу. Ово шаједначење не би постигло своју сврху, када би посебни казнени закон о деликтима почињеним штамтом изалшлао прије опћег казненог закона и казненог постушника. Кад би се и налазиле установе о разним деликтима, у једном или у више посебних закона, несумњиво би оне морале бити у међусобном складу и повезане извесним заједничким правним начелима и системом. 'А то не може бити, ако се један посебни Казнени закон изда пре ошћега. Кад би посебни казнени вакон о деликтима почињеним штампом и постојао, он би се ипак морао шрилатодити начелима и систему опћег казненог закона и казненог поступника. Ако казнене одредбе о штампарским деликтима, које садржава ова основа, постану зажоном, оне морају бити у складу с начелима и системом опћег казненог законика и поступника, а то не могу бити, јер ти вакони још нису ни донесени. Не може се опет захтевати од опћег казненог закона и постушника, да се шрилатоди посебном казненом закону о штампарским деликтима само зато, јер је тај закон шре изашао.

Југословенско Новинарско Удружење зато предлаже:

1. да се глава 8. ч 9. ове законске основе сасвим истајсте, а казнене одредбе за кривице учињене штампом унесу у опћи казнени закон, који Ће вредити за читаву државу.

8. да законодавни одбор, код третресања осталог дела 066 основе, саслуша мишљење делегата Југословенског Новинарског Удружења, нарочито код одредаба о одговорним лацима. 8. Југословенско Навинарско Удружење тредлаже основу закона о новинарима ч мољи, да се ова изнесе пред парламена, пошто је доношење оваквог закона у уској вези са законом 0 штамти, па се не би могла траведно законом одредити одговорност новитара уредника, ако се законом не оДреди т његов пословни одношај трема издавачу и власнику листа.

Тосподо народни посланици!

Југословенско Новинарско Удружење верује, да шарламенат, као шредставник народне воље, не може устати против. слободе мисли, на којој се и оснива, прави и истински изражај народне воље, који је и Вама дао Ваш посланички толожај и дужност. Јер то би значило, да шарламенат устаје сам против себе. Зато верује, да ова и оважва основа неће никада постати затоном.

Југословепско Новинарско Удружење

Пројект закона о новинарима, предложен Југословенским Новипарским Удружењем

5 1. Прописи овога закона важе за све, који су код новинских подузећа стално намештени за новинарски посао и којима је новинарство стално занимање кроз најмање две године дана. Не важе за оне, којима је рад код листова споредно и привремено занимање,

5 2. Новипарски посао врше они, који уређују и стварају садржај листова ван огласног дела писмено или цртањем слика. | ·

5 3. Са сваким новинаром, који ступи у предузеће, дужан је власник листа закључити писмени уговор, најкасније осам удана, после ступања, у редакцију. У том уговору има се одредити:

а) посао, који ће новинар вршити код листа;

0) плата и хонорар за евентуални 'ванредни посао;

в) рок отказа и годишњер одсуства,

5 4. Годишње одсуство новинара траје најмање три недеље дана, а ако је био у предузећу пет година, онда најмање месец дана,