Pokret

покрст 419

д, јуна пут у Сплит.

10, јуна боравак у Сплиту. Преглед Бактериолошке станице за маларију, амбуланте за трахом, диспанзера за туберкулозу, околине Сплита, парка на Марјану.

11.—15. јуна преглед Института за маларију у Трогиру и радова тога института у појединим крајевима Далмације, особито радова на терену.

Сваки од учесника треће групе може да изабере за себе једну од установа, које је видео на путу. После тога избора у изабраним установама провешће ради што бољег познавања методе рада време од

16. — 21. јуна.

99. јуна састају се учесници свих трију група у Загребу, Епидемиолошки завод, Млинарска цеста 14.

93.—98. јуна боравак у Загребу. Преглед медицинског факултета, Епидемиолошког завода, школе за нудиље, школске поликлинике, диспанзера за ту. беркулозу, асанације села у околини Загреба, поликлинике за венеричне болести, творница, приватне иницијативе и остале санитетске установе, упознавање околине Загреба.

Посета Средишњем уреду за осигурање радника. Упознавање социјалног осигурања у Краљевини.

90. јуна пут у Цеље и Тополшицу. Преглед бактериолошке станице, диспанзера за туберкулозу, лечилишта за туберкулозу у Тополшици.

30. јуна посета купалишта Рогашка Слатина.

1. јула пут у Љубљану.

9, јула боравак у Љубљани. Упознавање државне болнице, хигијенског завода, школске поли. клинике, гсанација у околини.

3. јула пут у Женеву из Љубљане.

Напомена. Министарство Народног Здравља даће свакој групи једног пратиоца, који ће бити упознат са детаљима пута. Евентудлне промене и друге диспозиције које се не би слагале са програмом биће јављене благовремено.

ПИТАЊЕ ИНТЕРЕСНЕ СТОПЕ. — ПОКУШАЈ САВЕЗА НОВЧАНИХ ЗАВОДА У ЗАГРЕБУ

Наше привредне прилике најбоље карактерише чињеница, да је целокупна јавност (штампа, привредни зборови и надлежни кругови) престала да третира проблеме валуте, те се почела занимати детаљним питањима нашег привредног живота. Тај прелаз од општег, готово академског третирања проблема наше валуте на појединачна питења наше привреде датира од одрешит»х изјава садањег Министра Финансија Г. Др. М. Стојадиновића о смеровима наше валутне политике. Аподиктички тон и доследвост у провођењу тих смерова првобитно су смели, а касније, изгледа, и уверили нашу јавност у исправност такве политике. Са њом се по. чело да рачуна као с чињеницом т. ј. укоренило се мишљење, да ће наша валутна политика ићи управо тим и никаквим другим правцем. Ово је свакако една интересантна појава, тим више, што та и таква валутна политика пре свега као нескромна и спофена са највећим жртвама од стране наше привреде пружа велике могућности оштре и оправдане критике. Но та тако лако сугерисана вера у исправност такве-валутне политике као и смирење привредних кругова бива разумљивом, кад се помисли, да она после низа година експериментисања,

доноси ипак неку ма и релативну и провизорну стабилизацију, која је толико потребна нашој привреди. Не улазећи у питање валутне политике, желимо само нагласити, да је Министар Финансија Г. Др. М. Стојадиновић изабрао најтежи пут санације наше валуте, пут постепеног снажења Динара до предратног паритета те тада прелаз на златну ва“ луту. То снажење Динара имало би ићи поступно и бити прекидано периодима стабилизације динарског курса. Тај пут утро је Министар Финансија претходно енергичном дефлационом политиком. Овим путем ишла је Велика Британија и последњих дана, после веома мучне и тешке одлуке, прешла на златну валуту. Холандија, Швајцарска и Шведска још оклевају, и ако су достигле предратни паритет. Тежак је то био пут и за јаку енглеску привреду. Она је морала да прибегне интервглутарним утаначењима са Америком, да би га завршила. Резултате још не видимо, па је тај веома важан корак по валутне односе у целом свету за сада тешко исправзо оценити. Питање је, да ли ће наша привреда тај пут до предратног паритета моћи издржати. Бојимо се, да престиж наше државе не би ни најмање пострадао, кад се ми не бисмо угледали на Енглеску, него према нашим приликама на Немачку, Аустрију, Меџарску, Русију, Летонију и Литву, које су после претходне стабилизације своје валуте на извесној привредним приликама одговарајућој висини прешли на нову златну валуту. У Чехословачкој чине се такође припреме за такву радикалну валутну ре форму. Ето зато је код нас иногурисана и провођена нескромва политика. Наглашујемо да су Немачка, Аустрија и Маџарска спроводиле валутну реформу уз одобрење и активно суделовање Савеза Народа.

Не желимо улазити у дискусију о валутном питању и враћамо се натргг на стање, какво је оно данас у нашој привреди. Ми се данас налазимо у“ право у једном периоду стабилизације динарског курса после скока на 8.35 швајцарских сантима. То момевтано мировање динарског курса и објашњава чињеницу, да се привреда решена моментано валутних брига бацила на нека детаљна питања. Једно такво детаљно питање, данас актуелно, јесте питање интересне сшопе. Замашност тог питања до-

казује већ и сама чињеница, да је оно ускрсло као

једно од првих питања, које очекује своје решење у интересу консолидације односа у целокупној нашој правреди. Тим питањем позабавили су се активно и Народна Банка и Савези новчаних завода у земљи.

Интересна стопа је најеклатантније обележје стања сваке привредне целине, па се по њеној висини у главном и те целине просуђују. Ниска ин-

тересна стопа, дакако уколико још даје побуде за стварање капитала, пружа потпору привредној делатности јевтиним кредитима, па се стога свако снижење интересне стопе сматра као знак напретка у привреди. Висока интересна стопа показује пре свега несташицу капитела односно недовољно стварање истог, те затим и недовољну правну сигур-

ност у земљи. У високој интересној стопи обично је укључена и премија на ризик ради недовољне правне сигурности. Интересна стопа је цена (еквивалент) за давање зајма, па према томе зависи од по“. нуде и тражње капитала у првом реду, даље од степена развитка кредитних односа земље и, нај-

зад, од стварања капитала у самој земљи. Инте_