Pokret
ЈЈ
покРЕТ 421
вања а маја у текућем рачуну одређена је каматна! стопа са 79), док иста код уложака на књижице | износи 8%о. За све улошке и потраживања без разлике износи каматна стопа уз једномесечни отказ или везање 10%, уз двомесечни отказ 1]0ојо, уз тромесечни отказ 120/о. Свим члановима овог удружења забрањено је да било приватницима било друштвима издају гарантна писма за новчане вересије у Динарима, које желе контрахирати код трећих лица односно друштава. Већ издана гарантна писма имају се најдаље у року од 14 дана отказати. Изузимају се гарантије за Народну Банку, Државну Хипотекарну Банку и Поштанску Штедионицу. С обзиром на разлику и интересе средњих и мањих завода предвиђа ово утаначење две групе завода чланова овог удружења, од којих заводи друге групе (средњи и мали заводи) могу изнад наведених кондиција платити код уложака и потражкевања а маја и до једномесечног отказног рока 20/о више, док код отказног рока од два, три и више месеци 1.50јо више.
Ово утаначење предвиђа дакле само максимирање интересне стопе на улоге и текуће рачуве, док не дира интересну стопу на зајмове. Новчана криза у 1924. год. присилила је многе новчане 34воде, поглавито мање заводе, да привуку што већи број улагача и прикупе знатније суме готовине дајући улагачима интересну стопу, која је знала код већих сума бити виша од 1200. Како је ова висока интересна стопа на улоге онемогућавала снижење
_ интересне стопе на зајмове, то је Савез новчаних
завода сматрао за потребно, да у циљу снижења интересне стопе на вересију пре свега максимира интересну стопу на улоге. Поступак потлуно оправдан и мора у крајном резултату донети снижење интересне стопе на зајмове. Веома важна је одредба утаначења, којом се члановима удружења забрањује давање гарантних писама за новчану вересију у Динарима. Ова на око невина забрана од великога је замашаја, јер иде за тим, да онемогући директно пласирање готовине у слободном тржишту уз високу интересну стопу. У последње време уобичајило се да имаоци готовине пласирају своја расположива средства директно у трговачка и мања индустријска предузећа уз далеко вишу интересну стопу него што би им новчани заводи за њихов новац могли одобрити. Да би осигурали таква своја потраживања, тражили су зајмодавци од зајмопримаоца гарантно писмо новчанога завода. Будући да је ималац готовине уз такве околности директно и на отвореном тржишту могао повољније пласирати своју готовину него код новчаних завода.и на оснозу гарантног писма имао потпуну сигурност за извршење обавезе дужникове, то је било јасно, да је на тај начин велики део слободног капитала пласиран директно, а не код новчаних завода. Уз такве околности није било могуће ни мислити на снижење интересне стопе на улошке и текуће рачуне. Забрана издавања гарантних писама појединаца спречиће ово нездраво директно пласирање слободног капитала уз енормно високу интересну стопуи присилити имаоце готовине да дају свој новац новчаним заводима уз интересну стопу коју је одредио картел новчаних завода. Приток слободних и расположивих новчаних средстава новчаним заводима који ће безусловно уследити чим зајмопримац не буде више могао пружити зајмодавцу гарантно пи-
|
смо новчаног завода повећаће стокове наших новчаних завода; понуда ће бити већа и интересна стопа на вересију мораће бити снижена. На тај начин наћи ће се у притицању слободних капитала новчаним заводима решење питања снижења интересне стопе. Пут којим је пошао Савез новчаних завода једино је правилан.
Картелна утаначења која су већ други месец
"на снази, показала су се међутим у многом погледу
непотпуна. Пре свега она обухватају тек једну петину по прилици целокупних наших улога код новчаних завода док две трећине улога не потпадају под одредбе тога утаначења т. ј. по њима су били одобравани интереси уз нижу интересну стопу него што их предвиђају картелна утаначења. Догодило се, што јамачно ни сам Савез није очекивао нити могао очекивати: да се је публика тако брзо и тако савесно информисала о укамаћењу својих уложака те своје улоге прилагодила највишем могућем укамаћењу на основу одредаба картела. Улагачи (а у15!а) уложака, да постигну на своје улоге укамаћење уз вишу интересну стопу, везали су своје улошке на један, два или чак и натри месеца. Услед тога су новчани заводи стварно морали да плате у последње време просечно веће интересе на поверени им новац него раније. Према томе мораће картелна утаначења у
"у том правцу бити коригирана. Упркос томе је
картелно утаначење један врло важан корак за сређивање прилика на нашем новчаном тржишту. Улошци банака су већ сада, други месец од ступања на снагу овог утаначења, видљиво порасли, па ће по свој прилици следеће утаначење картела већ донети коректуру данашњег утаначења, те тако постепено омогућити новчаним заводима да уз нижу инте-
ресну стопу на улоге дају привреди кредите уз нижу интересну стопу.
ПОРТРЕТИ УМЕТНИКА
МИХАИЛО МИЛОВАНОВИЋ
Удаљен од Београда и уметничких кругова, Михаило Миловановић, највреднији међу нашим сликарима, излагао је, после рата, на изложбама у Београду и Сомбору увек са највећим бројем радова, Шре рата живео је у Немачкој, одакле је дошао у отаџбину да се јави на војну дужност. Џрви пут је изашао пред нашу публику на изложби ратних сликара.
Рођен у једном сиромашном ужичком селу, он је крчио себи пута ретком истрајношћу, школовао се радећи још као ђак и завршио, без ичијег прихвата, академију у Минхену. Миловановић је провео детињство у једном патријархалном крају где су живе све народне традиције и где гусле још имају велики морални и васпитни значај. И он се није никада растављао од гусала и остао је непоколебљиви поклоник народне песме и душе. Он је можда нешто претерано догматички и народски схватио свој позив, али је сам о себи дао један суд у писму једном свом пријатељу. „За највећу заслугу, вели он у томе писму, сматрам то што сам ја данас једини, међу својим друговима, који се одрекао свега онога што могу пружити културни дентри и велики градови, па сам отишао у дубину простога народа, да му будем, у колико је могућно више, од користи. Ја сам по наследству и по традицији са тим народом.“ И овај сликар збиља је такав и на делу. Његови погледи на уметничке задатке једног сликара виде се из његових речи: „Ја сам свестан да нисам створио ничега великога и новога у нашој националној уметности, али ко је то од наших до сада учинио; Али сам свестан тога, да је мој рад прави пут за стварање наше праве националне уметности, и да само овако радови могу послужити ва сипурну подлогу онима који имају да дођу и да даду оно што ми још нисмо сазрели да дамо“.
У својим ратним сликама Миловановић је дао портрете најугледнијих војсковођа и преживљене тренутке патњи и довитљивости нашега народа. Његови пејсажи, слике жетве, вршидбе и толиких тренутака из своскога живота, имају то-